SVEDOK Internet



Broj 1108.

Poseta
5272367

Jevreji nisu opstali jer su „priznali realnost“, i nikada nisu izdali svoju ideju - da njihova zemlja pripada samo njima, ma ko da je na njoj, i da će se vratiti

Mnogo materijala za nove teorije zavere

Penzioner sam, tim se dičim

Nisam pion „naprednjaka“

Narod proruski raspoložen - elita je rusofobska?!


          Redakcija Pretplata Marketing Tekstovi tekst Iz starih brojeva Mali oglasi

Kriza u odnosima Srbije i Makedonije ili - pustite stav Makedonije oko članstva albanskog „Kosova“ u UNESKO, nego:
Koja je „velika sila“ špijunirala Srbiju preko Skoplja?
Piše: Milan Dinić

       Kratka diplomatska kriza između Srbije i Makedonije je, izgleda, okončana?!
       Srpske diplomate su se vratile u Skoplje, a Makedonija tvrdi da neće glasati za prijem samozvanog „Kosova“ u UNESKO.
       Ovo je svakako bolje nego da su se odnosi dalje pogoršavali i da je Makedonija rekla da će glasati za prijem „Kosova“ u UNESKO ali – da li je dovoljno i da li je to ono što je Srbiji potrebno? I, pre svega, šta je sa tvrdnjama srpskih vlasti – o kojima vodeći mediji ne pišu – da, zapravo, jedna velika sila stoji iza ofanzivnog delovanja prema Srbiji?
       U prvoj reakciji najviših srpskih zvaničnika jasno je istaknuto da Srbija ima saznanja da su makedonski obaveštajci „bezbednosno obrađivali“ srpske diplomate, ali – kako je rekao predsednik Aleksandar Vučić – „ima mešanja nekih drugih sila.“
       Na kraju se, ipak, više govori o stavu Makedonije o ulasku albanskog „Kosova“ u UNESKO nego o samom povodu za incident – „bezbednosnom obrađivanju“ srpskih diplomata. Koje su to „druge sile“ umešane u špijuniranje srpskih diplomata, međutim, nije otkriveno, a vodeći mediji se, interesantno, nisu time posebno bavili - već su pažnju preusmerili na stav Skoplja oko ulaska albanskog „Kosova“ u UNESKO.
       Možda bi trebalo pogledati u bližu prošlost.
       Prethodna „špijunska afera“ između Beograda i Skoplja desila se u maju kada je „KRIK“ - Mreža za istraživanje kriminala i korupcije koja se mahom finansira od donacija sa Zapada – objavio transkript prisluškivanih razgovora Miroslava Lazanskog, novinara „Politike“ i poslanika SNS, i pripadnika BIA Gorana Živaljevića.
       Razgovor je, prema navodima KRIK-a, održan marta 2017. u jeku protesta makedonske opozicije posle parlamentarne krize u toj zemlji. Kako je pisao „KRIK“, Lazanski je dobio instrukcije od Živaljevića kako da sprovodi propagandnu delatnost u Makedoniji u korist „bivšeg premijera Nikole Gruevskog i ruske politike“.
       I tada su srpske vlasti tvrdile da iza svega stoje inostrane obaveštajne službe, odnosno, kako je Aleksandar Vučić kazao u poslednjem premijerskom intervjuu, na TV „Pink“: „Iza svega stoji jedna zapadna tajna služba“.
       Da li je reč o istoj službi odgovornoj i za najnoviji diplomatsko-špijunsku krizu na relaciji Beograd-Skoplje?
       Da se vratimo malo više unazad.
       Novinar „Svedoka“, Dragoljub Gajević (koji je preminuo oktobra 2016.) godinama se bavio dešavanjima u regionu, a posebno obaveštajnim temama. U nekoliko tekstova u „Svedoku“ pisao je o obaveštajnim aktivnostima u Makedoniji i o tome da je Skoplje postalo značajan obaveštajni centar za dve strane službe: nemačku BND i američku službu CIA.
       U Makedoniji je posebno snažan američki uticaj: SAD su 2001. bile ključne u postizanju „Ohridskog sporazuma“ kojim je zaustavljen oružani sukob Albanaca i Makedonaca. Tada uspostavljena podela svih institucija (pa i policije i obaveštajnih službi) uključuje i podelu makedonske obaveštajne službe na dva dela – albanski i makedonski – za koje je, od tada, ključna tačka posredovanja u njihovim odnosima američka ambasada u Skoplju.
       Da li to znači da informacije koje „cure“ iz makedonske obaveštajne službe (poput, recimo, transkripata koje je objavio „KRIK“), zapravo, dolaze od Amerikanaca? Uostalom, Makedonija ima ambicije da se, pored ulaska u EU, pridruži NATO-u, pa je jači domet zapadnih bezbednosnih struktura u toj zemlji logična posledica.
       Takođe, mediji su tokom 2008. objavili da je u Skoplju privedena kraju izgradnja „jednog od najvećih diplomatskih predstavništava i bezbednosnih centara SAD na Balkanu“.
       Reč je, zapravo, o novoj američkoj ambasadi u Makedoniji, a kako su pisali mediji pozivajući se na izvore u Skoplju – u ambasadi je trebalo da bude angažovano „oko 300 diplomata i pratećih radnika“. Makedonski mediji su tada, pozivajući se na diplomatske izvore, objavili da će u novi kompleks američke ambasade biti preseljen i obaveštajni centar koji je prethodno bio u Atini.
       Spekuliše se da je pojačana obaveštajna delatnost u Makedoniji zapravo odgovor na ruski humanitarni centar u Nišu za koji na Zapadu tvrde da, zapravo, služi za špijunažu.
       Možda bi zato odgovor na osnovno pitanje koja je to strana sila špijunirala Srbiju – od nemira u Makedoniji pa do najnovije krize – trebalo tražiti u praćenju optužbi koje razmenjuju Rusi (preko svojih agencija poput „Sputnjika“ i „Ruske reči“) i Amerikanci (preko KRIK-a, BIRN-a, Radija Slobodna Evropa) o špijunskim delatnostima na Balkanu, te da je „KRIK“ u tekstu o transkriptima prisluškivanih razgovora sa Lazanskim direktno optužio Srbiju da radi za račun ruskih interesa u Makedoniji.
       Šta god bila istina o tome za čije interese su makedonski obaveštajci špijunirali srpske diplomate, vlada je dužna da zaštiti naše diplomatsko osoblje i omogući im da što bolje obavljaju svoj posao jer je Makedonija veoma važna zemlja za Srbiju.
       Vrednost srpskog izvoza u Makedoniju iznosi preko 500 miliona dolara, Makedonija je važna tranzitna zemlja na glavnom putu u Srbiji - E-75, koji vodi ka Grčkoj. U Makedoniji živi autohtona srpska manjina koja je važan politički činilac, a tamo se nalazi i ogromno nasleđe srpske kulture i SPC.
       To nas dovodi do narednog pitanja a to je – šta bi Srbija trebalo da traži od Makedonije, odnosno, da li je neglasanje za prijem takozvanog Kosova u UNESKO najvažnija stvar?
       Na prethodnom glasanju 2015. Makedonija je podržala prijem albanskog „Kosova“ u UNESKO. Navodno, Makedonija je ove godine trebalo da bude predlagač novog pokušaja Prištine?!
       Ali, da li je stvarno veliki uspeh ako je Srbija sprečila da predlagač bude Makedonija, kada to može da bude bilo koja druga država, recimo, Britanija ili SAD, na koje očito nećemo moći da utičemo po ovom pitanju?!
       Na nedavnom sastanku šefova vlada pet balkanskih zemalja, plus albanskih vlasti na Kosovu, na novinarsko pitanje da li je kriza okončana, predsednik makedonske vlade Zoran Zaev je rekao: „Svakako da jeste. Istina razgovor sa predsednikom Aleksandrom Vučićem je bio dug, ali je debata o ovom pitanju završena u nekoliko rečenica“.
       Posle neformalnog sastanka sa premijerom Makedonije, srpski premijer Ana Brnabić je izjavila da će Makedonija će biti uzdržana ukoliko dođe do glasanja za prijem samozvane države „Kosovo“ u UNESKO. Brnabićeva je, naime, objasnila da joj je makedonski kolega potvrdio ono što joj je obećao na samitu zapadnobalkanske šetorke u Trstu, u julu.
       Međutim, dok je Ana Brnabić govorila šta Zaev misli, makedonski premijer je novinarima rekao sledeće: „Što se tiče glasanja za članstvo Kosova u UNESKO-u, Vlada Makedonije će uzeti u obzir stavove većine zemalja Evropske unije“.
       Stav većine zemalja EU bio je da se podrži ulazak albanskog „Kosova“ u UNESKO, i šta sad? I makedonski ministar spoljnih poslova Nikola Dimitrov potvrdio je da će se Skoplje po tom pitanju voditi pre svega interesima Makedonije.
       Premda se čini izvesnim da albansko „Kosovo“ neće u skorije vreme tražiti prijem u UNESKO, očito je da će to pitanje vrlo brzo doći na dnevni red. Uz pretpostavku da Beograd u međuvremenu ne postigne dogovor kojim bi Srbija dozvolila albanskom „Kosovu“ ulazak u međunarodne organizacije (a i to je moguće imajući u vidu nov pristup pregovorima u Briselu i najavu „unutrašnjeg dijaloga“ o Kosovu), čini se da nije realno i razumno očekivati da Makedonija bude protiv prijema.
       U Makedoniji preko četvrtinu stanovništva čine Albanci, koji su takođe, prema Ohridskom sporazumu iz 2001. ključni faktor za formiranje vlasti. U prevodu, glasanje Skoplja protiv ulaska albanskog „Kosova“ u UNESKO izazvalo bi ogromnu nestabilnost u Makedoniji koju niko u toj zemlji, niti u njenim ključnim saveznicima na Zapadu, ne želi.
       Umesto oslanjanja na, čini se, ne tako čvrsta uverenja Makedonije da neće glasati za prijem Kosova u UNESKO, Srbija bi trebalo da se traži druge ustupke od Makedonije: zaštitu i unapređenje položaja srpske manjine i sredina u kojima žive, garanciju prava Srpske pravoslavne crkve kao i veća ulaganja u zaštitu srpske kulturne baštine.
       Srbija je do sada bila više nego naklonjena Makedoniji: među prvima je priznala pod njenim ustavnim imenom (iako je sada na pomolu sporazum sa Grčkom po kome će se naziv promeniti u „Gornja Makedonija“), nije poznato da je vršila diplomatski i politički pritisak oko Kosova izuzev kratkotrajnog povlačenja ambasadora, nije davala veću pažnju problemu progona Srpske pravoslavne crkve i njenih sveštenika, i nije reagovala oko čestih nacionalističkih ispada protiv Srbije i srpske zajednice u toj zemlji.
       Sa druge strane – Skoplje je priznalo Kosovo, proganja sveštenike SPC (jednog je poslala i na dugogodišnju kaznu zatvora!), otima imovinu i, prema najnovijim informacijama, sprovodi špijunsku delatnost prema Srbiji.
       Srbija ne bi trebalo olako da diže i spušta loptu. Beograd nije Moskva, a i ne bi trebalo da se ponaša kao što se, recimo, Rusija ponela prema Turskoj: nakon što su Turci oborili ruski avion iznad Sirije dve zemlje su bile na ivici ozbiljnog konflikta, da bi kroz nekoliko nedelja postali toliko bliski prijatelji da Rusiji nije zasmetalo ni ubistvo njenog ambasadora u Ankari?!
       Takvo ponašanje Rusije verovatno nije ruskim diplomatama i službenicima ulilo previše poverenja u svoju državu.
       Zato se čini da je srpsko najavljivanje sednica dve vlade za novembar prerano, te da novim makedonskim vlastima – koje usled krnjeg autoriteta u zemlji vape za regionalnim i međunarodnim priznajem – ne bi trebalo činiti ustupke olako i užurbano.
       Međutim, u srpskoj vlasti se tokom godina ustalila praksa da šta god se desi odmah zovu i trče u Brisel da jave kako je sve „rešeno“, pa je tako i evropskom izvestiocu za Srbiju ministar spoljnih poslova Ivica Dačić nedavno rekao kako je spor Beograda i Skoplja „rešen“.
       Beograd ne bi smeo da čeka da mu region, ili Moskva i Zapad pomognu da definiše stavove i da od njih dobije blagoslov. Tako se ne vodi nezavisna i ozbiljna država.

Skoplje prihvatilo novo ime – „Gornja Makedonija“
       Sve je više naznaka koje potvrđuju vest koju je juna objavio Fajnenšl tajms, da su Atina i Skoplje blizu postizanja dogovora o sporu oko imena. Kao najozbiljnija opcija pominje se „Gornja Makedonija“.
       Reč je o predlogu koji je u opticaju više od 25 godina.
       Makedonske vlasti su najavile da će do kraja ove ili u toku naredne godine biti rešen spor, te da će se makedonski građani na referendumu izjasniti o imenu.
       Inače, ruski portal „Sputnjik“ ranije je javio da je na nedavnom samitu u Podgoricu (kada je Crna Gora postala članica NATO) makedonski premijer Zaev dogovorio sa američkim diplomatama (koji su glavni posrednici UN u sporu Skoplja i Atine) i potpredsednikom SAD Majkom Pensom promenu imena Makedonije zarad brzog ulaska ove zemlje u NATO. Zaev je to tada demantovao.
Uskoro ponovo Bi-bi-si na srpskom
       Kako „Svedok“ saznaje iz diplomatskih krugova u Londonu, britanski Forin Ofis i Bi-bi-si privode kraju rad na ponovnom otvaranju redakcije na srpskom jeziku. Ponovno otvaranje redakcije na srpskom objavljeno je marta meseca a kako saznajemo, angažovanje na ovom poslu je poodmaklo i posao se privodi kraju.
       Cilj je da se kontrira ruskom uticaju u Srbiji i regionu koji se ostvaruje preko „Sputnjika“, „Ruske reči“ i drugih ruskih organizacija.
       Bi-bi-si je februara 2011. – posle sedamdeset godina - ugasio redakciju na srpskom jeziku. Tada su ujedno ugašene i redakcije na makedonskom i albanskom.
































































          Redakcija Pretplata Marketing Tekstovi tekst Iz starih brojeva Mali oglasi

Designed by Ivan Markovic - XENOX