SVEDOK Internet



Broj 1098.

Poseta
5222945

Koja je „velika sila“ špijunirala Srbiju preko Skoplja?

U Srbiji elita ne puši, uopšte

Ti ćeš opet kod Čobana

Rusi stigli, MIG-ovi otišli

Pisac Liu Jongbiao dolijao!


          Redakcija Pretplata Marketing Tekstovi tekst Iz starih brojeva Mali oglasi

EKSPLOZIVNO: Iza kulisa potpisivanja Kumanovskog sporazuma: Kako je mir doneo haos? (1)
Rusi stigli, MIG-ovi otišli
Piše: General-pukovnik Nebojša Pavković

       Budim se rano, kao i obično u 6.30 časova. Uveliko je nastupio 11. juni 1999.godine. Drugi dan mira.
       Na Komandnom mestu je malo starešina.
       Osećam se usamljenim. Nedostaju mi ljudi oko mene i uobičajena gužva na koju sam se navikao prethodnih dana.
       Prvi put mi nedostaju informacije o događajima na terenu.
       Šiptarske terorističke snage nisu mirovale tokom noći 10/11 juna 1999. godine. Jakim snagama pokušavali su da po svaku cenu izvrše proboj odbrane na državnoj granici, Posebno na frontu Gorožup–Paštrik.
       Provokativna dejstva minobacačkom i artiljerijaskom vatrom vršena su po jedinicama 125. mtbr sa teritorije Albanije iz rejona sela Padež.
       Na teritoriji KiM terorističke grupe otvarale su vatru: na jedinice 3.pb, 7.pbr u rejonu sela Padalište, istočno od Istoka; 1.pb, 7,pbr u rejonu sela Banja, severoistočno od Peći; 2.br u rejonu Tenešdolskog tesnaca; 3.,lpb 58. lpbr u rejonu sela Vesekovce, istočno od Starog Trga, i po mb, 211. okbr u rejonu sela Gornja Lapaštica, južno od Podujeva.
       Pored pešadijaskog naoružanja, na naše jedinice dejstvovano ručnim bacačima i raketnim sistemima „Osa“.
       Napadi su odbijeni.
       U vazdušnom prostoru u zoni Armije registrovan je ulazak 14 borbenih aviona koji patroliraju iznad Kosova i Metohije. U vazduhu je stalno jedan AWACS, par lovačke avijacije i avion za elektronsko izviđanje.
       Nije registrovano elektronsko ometanje.
       Pored navedenih aviona, u naš vazdušni prostor ulazilo je i pet strategijskih izviđačkih aviona U-2.
       Zonu Prištinskog korpusa napustile su sve planirane jedinice.
       U Niškom korpusu otpočeo je otpust ratnih sastava i prevođenje na mirnodopsku lokaciju.
       Načelnik Štaba, general-major Stojimirović, izvestio je da sa ekipom iz Saveznog ministarstva odbrane radi na rešavanju statusnih pitanja.
       Tražio sam da oficiri za vezu sa KFOR-om, prenesu komandantu Džeksonu moj zahtev da spreči napade terorista na državnoj granici, jedinice na KiM, na marševske kolone Vojske i civila, i da ga upozore da teroristi posedaju položaje koje su napustile naše jedinice.
       Odlučujem da odem na Komandno mesto „Grand“ i u Privremeno izvršno veće KiM da sa predsednikom Anđelkovićem razgovaram o primetnom napuštanju teritorije KiM, od strane stanovništva.
       Pre polaska potpisujem Naređenja:
       (1) za preduzimanje mera za plansko izmeštanje jedinica Prištinskog korpusa sa Metohije; i
       (2) za preduzimanje mera za sprečavanje zloupotrebe oružja, minsko-eksplozivnih sredstava i drugih ubojnih sredstava od jedinica i pojedinaca koji se izmeštaju sa Kosova i Metohije.
       Naređeno je da se odmah po izmeštanju sa teritorije Kosova i Metohije oduzmu municija, minsko-eksplozivna sredstva i druga ubojna sredstva od ljudstva, komandi, jedinica i ustanova, i sigurno rasporedi u novim rejonima razmeštaja, i da se spreče krađe i svi vidovi zloupotrebe iste.
      
       Odlazak:Prve jedinice Treće armije napuštaju Kosmet. 10. jun 1999.godine
      
       Pukovnik Starčević me obaveštava da su mediji objavili izjavu koju sam dao Milovanu Drecunu i da je primljena sa velikim iznenađenjem, i domaće, ali više strane javnosti.
       Kaže mi da je izjava došla u pravom trenutku.
       Ljut sam što Drecun nije ispoštovao dogovor, ali to se više nije moglo promeniti.
      
       Rusi dolaze
      
       Sa KM-3.A u Nišu dobio sam informaciju da je ruski kontigent iz sastava SFOR-a u 10.05 časova prešao Granični prelaz sa Republikom Srpskom, „Badovinci“, na Pavlovića ćupriji.
       Sastav kontingenta je 150 vojnika i 44 vozila, od kojih 15 oklopnih trasnortera. Kreću se na pravcu Beograd–Niš–Prokuplje–Priština.
       To je prijatno iznenađenje, s obzirom na informacije koje su do sada dolazile, malo je verovatno da se Rusi angažuju u sastavu KFOR-a.
       Prvo što sam pomislio je da Rusi dođu na Aerodrom „Slatina“. Odlučio sam da načelnik Štaba, Stojimirović, dočeka Ruse u Prištini i da ih vodi na Aerodrom. Jedino čega sam se pribojavao je da rusku jedinicu ne otkrije avijacija i spreči je da dođe na KiM.
       Druga opasnost je da general Džekson pre njihovog dolaska pošalje helikopterski desant da zauzme Aerodrom „Slatinu“, kao objekat strateškog značaja za NATO.
       Zbog toga naređujem Lazareviću da Drugi oklopni bataljon 15. oklopne brigade do daljeg ne pomera iz rejona sela Magura i da ga približi aerodromu.
       Ubrzo zatim stiže i telegram ŠVK, o sastavu ruskog kontingenta.
       Očekuje se da jedinica kojom komanduje genera-lmajor Vladimir Ripukovnikin, jačine 155 ljudi sa 15 oklopnih transportera, 14 motornih vozila, 6 cisterni, 3 terenska motorna vozila, 4 vozila veze, 1 tegljačem i 1 sanitetskim vozilom, prođe Niš u popodnevnim časovima.
       Naređeno je da se organizuje prihvat i posluženje kolone i da se razmesti u rejon gde može najviše da doprinese zaštiti srpskog naroda.
       Odmah zatim naredio sam generalu Mladenović, PkPo, da dočeka kolonu, pruži potrebne usluge i da odredi patrolu vojne policije da je vodi ka Prištini
       U Prištini je neobično živo. Na ulicama je veliki broj ljudi, najviše Šiptara. Na trotoarima ispred prodavnica oživele su ulične tezge. Na njima je najosnovnija roba.
       Kažem pratiocima: „Odjednom pun grad ljudi, a do juče nigde niko. Odakle se stvoriše?“
       „Krili se po kućama i obližnjim selima, kao i uvek“, komentariše vozač Dragan.
       „Nisu imali razloga da se kriju od nas, već od bombi NATO aviona. Ali oni to nikada neće priznati. Za njih smo mi krivi“, odgovaram.
       Na Komandnom mestu „Grand“ velika gužva. Prekid bombardovanja uticao je i na radnu disciplinu. Dobio sam utisak da lokacija Komandnog mesta nije više tajna.
       NŠ Armije Stojmirović referiše o toku dislokacije jedinica i problema u vezi s tim. Ističe da problem u izvođenju marša predstavljaju kolone stanovnika koje se ubacuju u vojne kolone zbog dejstva terorista. Prisutan je sve veći broj vozila sa srpskim izbeglicama. Ima ih na stotine.
       Naredio sam da se vodi precizna evidencija o ulasku jedinica KFOR-a i da se odmah o tome izveštava general Džekson, da ne bude da smo mi krivi, ako kasne, kao i da ga stalno izveštava o svakom napadu ŠTS na kolone Vojske i stanovništva.
       Generalu Lazareviću naredio sam da još jednom upozori komandante da na svaki napad na kolonu jedinica odgovore bez oklevanja i da se na kritične deonice upućuju izviđačke patrole i marševska osiguranja na oklopnim vozilima.
       Informišem ih o dolasku Rusa i da ŠVK predlaže da ih rasporedimo u rejone gde mogu da zaštite srpsko stanovništvo. Kažem da 155 ljudi ne mogu ni sebe da obezbeđuju. Njima treba pronaći mesto od posebnog značaja, sa koga će kontrolisati sve događaje, uključujući i ponašanje jedinica KFOR-a. Navodim primer Aerodroma „Slatina“ i predlažem da im predložimo tu lokaciju.
       Dežurni donosi telegram-Naređenje ŠVK. Citam i ne mogu da verujem. ŠVK formira ekipu za praćenje realizacije povlačenja VJ sa Kosova i Metohije. Za rukovodioca je određen general Svetozar Marjanović, koji je i potpisao naređenje.
       U ekipi su i general-major Spasoje Đurović, general-major Mladen Karanović, pukovnik Dragan Paskaš, zatim jedan starešina iz Obaveštajne uprave i civilno lice Vesna Janković, prevodilac.
       Ništa čudno. Osim, što je za Štab ekipe određena Vranjska Banja. Najveći broj jedinica se izvlači sa KiM pravcima preko Kosovske Mitrovice, Kuršumlije i Medveđe, a Ekipa ŠVK ima Štab na sporednom, Preševo-Vranje-Lesko-vac?!
       „Umesto da u Prištini organizuje Štab odakle je u mogućnosti da direktno sa kolegom Džeksonom neposredno rešava probleme koje su proizveli svojim potpisima, on se baškari u Banji“, komentariše Lazarević.
       Za mene je to dokaz da Marjanović i sam ne veruje u ono što je potpisao.
       Javlja se general Kovačević:
       „E, moj Lazo, i on i njegovi šefovi se plaše Prištine i Kosmeta, iako su potpisali Vojnotehnički sporazum“.
       Bili su u pravu i jedan i drugi. Mislim da je generalu Marjanoviću, pre svih, bilo mesto na Kosmetu i Prištini da rešava probleme. Ipak se odlučio za Vranjsku Banju. Samo, nisam mogao da shvatim šta će tamo da radi.
       Pre polaska na PIV KiM, na izlasku iz KM„Grand“ stiže me Lazarević i izveštava da su ŠTS, pre desetak minuta, u 15.40 časova izvršile napad na jedinice 58. lake pešadijske brigada i 35. vojnoteritorijalnog odreda u rejonu sela Hercegovo, južno od Kosovske Mitrovice, i da je napad odbijen bez posledica.
       U zgradi Privremenog izvršnog veća Kosova i Metohije nisam bio još od 27. aprila 1999. godine, posle dodele odlikovanja pripadnicima Armije povodom Dana državnosti. Oštećena posle bombardovanja centra Prištine, 7. aprila 1999. godine, sada deluje pristojno. Oko zgrade i u njoj je neobično živo. Verovatno zbog povratka osoblja na posao.
       U kancelariji kod predsednika Anđelkovića prisutni su i njegovi saradnici, Veljko Odalović, načelnik Kosovskog okruga, i sekretar, Ljubiša Vasić.
       Posle srdačnog pozdrava i posluženja kafom spontano prelazimo na razgovor o situaciji na terenu. Predsednik je dobro informisan i ocenjuje da situacija preti da izmakne kontroli. Celnici lokalne samouprave, opština i okruga, od kojih su neki već napustili radna mesta, nisu u stanju da zaustave pokretanje srpskog i crnogorskog stanovništva koje se priključuje vojnim kolonama i napušta teritoriju Kosova i Metohije.
       Klimu terora i nesigurnosti stanovništva stvaraju terorističke bande i razne naoružane grupe, od kojih je većina došla iz Albanije. Kaže da ulaze u sela i prigradska naselja u Prizrenu, Peći, Đakovici i Istoku. Nekontrolisano pucaju iz automatskog oružja, pale kuće, a zabeleženi su i slučajevi ubistva i hapšenja.
       Anđelković kaže da su ove pojave prisutne u onim regionima iz kojih su se povukle glavne snage Vojske. Policija nije u mogućnosti da zaustavi razularene bande i najčešće se sklanja ispred njih.
       „Generale, nema Vojske, nema ni bezbednosti. Plašim se pogroma Srba i Crnogoraca“, kaže ozbiljnim glasom.
       U tom prenutku, neočekivano, skoro iznad naših glava proletela su dva aviona. Svi smo iznenađeni. Pomislio sam da nas NATO avijacija provocira i plaši. Međutim, setih se da sam u nekoj informaciji pročitao da će u toku dana, od 16.00 do 17.00 časova, biti izvršen prelet desetak aviona MiG-21 iz sastava 83. lovačkog avijacijskog puka sa Aerodroma „Slatina“. Prelet je počeo. Objašnjavam to prisutnima. Na svakih desetak minuta preletela su po dva aviona. Deluje tužno da tako snažne mašine, „podvijenih repova“, napuštaju matični aerodrom i odlaze sa Kosmeta.
       Predsednik Anđelković nastavlja da objašnjava da u nastalim okolnostima pojedini sekretarijati Izvršnog veća Kosova i Metohije ne funkcionišu najbolje i da su pojedini članovi preokupirani rešavanjem privatnih problema i zbrinjavanjem porodica. Sekretarijat, nadležan za brigu o stanovništvu, nije u mogućnosti da adekvatno reaguje i pruži potrebnu pomoć, naročito u izolovanim sredinama, da je većina stanovnika već napustila domove, ili je spremna da krene. Jedinice Civilne zaštite i i Civilne odbrane su neefikasne, i teško ih je okupiti.
       Sledeće što čujem od Anđelkovića me posebno brine. Pojava terorista obučenih u crne uniforme u predgrađima Prištine. MUP pokušava da nešto uradi, ali su opterećeni pripremama za odlazak sa Kosmeta.
       Nemam prave odgovore na navedene probleme.
       „Uhvaćeni smo u raskoraku. I MUP i Vojska se pripremaju, ili napuštaju Kosmet. Jedinice KFOR-a sporo dolaze u predviđene rejone. Ta situacija odgovara teroristima. Dižu se iz pepela, jer dolazi njihovo vreme. To će još potrajati, jer mirovnjaci neće moći da ih obuzdaju. Možda imaju dogovor da ih puste da odrade prljavi posao? Mi Srbi, kao i uvek, kada treba da smo najorganizovaniji, nas nema. Nemam rešenje, sem da što duže odugovlačim izmeštanje jedinica. Dok mogu. Jedno što svi sigurno moramo uraditi je da zaštitimo Srbe, Crnogorce i ostale nealbance, pa i lojalne Albance, po svaku cenu, do dolaska KFOR-a. Posle neka se oni pred celim svetom dokazuju.
       Mislim da je najteže onim Srbima koji nemaju gde da se sklone dok ne prođe bura i onima koji neće sa svojih ognjišta. Politika mora da se hitno pozabavi njima, jer Vojsci su vezane ruke i ograničeni smo s vremenom. To su naši potpisali.
       Još ne znam tačno ni šta su potpisali. Poslao sam predlog ŠVK za rešavanje nekih od problema, ali još nisam dobio odgovor“, kažem Anđelkoviću i ostalima. Upozoravam ih da ni oni više nisu sigurni u ovoj zgradi, i u Prištini, i da moraju preduzeti nešto da se zaštite“.
       Vratio sam se na KM„Grand“ i o svemu informisao Stojimirovića i Lazarevića. I njih upozoravam da je narušena bezbednost u gradu.
       Kao poručen, javlja se pukovnik Antić. Referiše da je od operativaca sa terena dobio informaciju da se u sastavu prvih jedinica britanskog kontingenta, koji ulazi na KiM nalaze pripadnici specijalnih jedinica SAS, koji imaju zadatak da uhvate mene, Lazarevića i komandante brigada PrK!
       Upoznajem Lazarevića i ostale sa ovom informacijom i sa odlukom da pređem na Rezervno KM-3.A u rejonu Prolom Banja, a da na KiM ostanu generali Stojmirović i Đaković, koji je bio član Tima za razgovore i poznat je pripadnicima KFOR-a.
       Generalu Lazareviću naređujem da odmah upozori sve komandante na opasnost koja preti od specijalaca NATO i da naredi organima bezbednosti da se bave ovom problemom i obezbeđuju svoje komandante, posebno Živanovića, Delića, Đošana i Jelića.
       U Prištini počinje da pada kiša. Pale se ulična svetla. Grad deluje neobično, sa previše svetla. Idemo preko Vranjevca.
       U šali kažem ađutantu i pratiocu „da nas možda sa svakog prozora vreba neki snajperista. Od danas je opasno vreme da se šeta po gradu.“
       Veliki broj građana nalazi se na Gradskoj pijaci. Trgovina je počela da cveta. Gledam u lice stanovnike i osećam njihove namrgođene poglede. Očekujem da svakog trenutka čujem pucanj i udar metka u vozilo. Blindirani „Ciroki“ već je dobio nekoliko pogodaka u jurišu kod sela Pirana. Nadam se da će izdržati još koji metak. Kod Stočne pijace, na izlazu, već je sigurnije. Na raskrsnici za Miloševo uočavam stop svetla motornog vozila. Kada smo prišli, vidim da je to vozilo patrole vojne policije koje prati jedinicu koja napušta KiM. Posle 1-2 kilometra nailazimo na grupu civilnih vozila i traktora koji se kreću izmešani sa vojnim vozilima. Noć i kiša otežavaju kretanje kolone. Cesti su zastoji. Tako je na čitavoj dužini kolone. Ne intervenišem, jer znam da su pored Vojske civili sigurni.
       (Nastavlja se)

Kumanovski (ne)sporazum
       KUMANOVO, 9. JUN 1999
       TEKST SPORAZUMA
      
       Clan I
       Opšte obaveze
      
       1. Strane Sporazuma potvrđuju dokument, koji je predsednik Finske Marti Ahtisari predstavio predsedniku Jugoslavije Slobodanu Miloševiću i koji su 3. juna odobrili srpski parlament i savezna vlada (SRJ), uključujući razmeštaj međunarodnog civilnog i vojnog prisustva na Kosovo pod nadzorom UN. Strane dalje primećuju da je Savet bezbednosti UN spreman da usvoji rezoluciju, koja je predstavljena, o tom prisustvu.
       2. Državne vlasti SRJ i Republike Srbije shvataju i slažu se da ce međunarodne snage za bezbednost (KFOR) biti razmeštene posle usvajanja rezolucije Saveta bezbednosti UN, pomenutoj u paragrafu 1, i da će na Kosovu da operišu bez ometanja i sa ovlašćenjem da preduzmu sve nužne aktivnosti za ostvarivanje i održavanje bezbednog okruženja za sve građane Kosova i da svoju misiju obavljaju na druge načine. Dalje prihvataju da ispune sve obaveze iz Sporazuma i da olakčaju razmeštanje i operacije tih snaga.
       3. U Sporazumu, sledeći izrazi značiće ono što opisuju ispod: a. „Strane“ su potpisnici Sporazuma.
       b. „Vlasti“ su odgovarajući odgovorni pojedinci, institucije ili organizacije Strana.
       c. „Snage SRJ“ označava sve ljudstvo i organizacije SRJ i Republike Srbije koje mogu vojno da deluju. To uključuje redovne armijske i mornaričke snage, naoružane grupe građana, udružene paravojne grupe, vazduhoplovne snage, teritorijalnu odbranu, pograničnu policiju, obaveštajne službe, jedinice policije - lokalne, specijalne, protiv demonstracija i antiterorističke - i bilo koju grupu ili pojedince koje kao takve navede komandant „KFOR“.
       d. Zona vazdužne bezbednosti (ZVB) definisana je kao zona od 25 kilometara od pokrajinske granice Kosova prema unutrašnjosti SRJ. Ona se odnosi na vazdušni prostor iznad te zone od 25 kilometara.
       e. Zona kopnene bezbednosti (ZKB) definisana je kao zona od pet kilometara od pokrajinske granice Kosova prema unutrašnjosti SRJ. Ona se odnosi na teren unutar te zone od pet kilometara.
       f. Dan stupanja na snagu (DS) definisan je kao dan potpisivanja Sporazuma.
       (Skraćenica „KFOR“ u tekstu se navodi u zagradi, iza „međunarodne snage za bezbednost. U prevodu samo skraćenica)
       4. Ciljevi tih obaveza navedeni su ispod:
       a. Da se obezbedi trajan prekid neprijateljstava, bilo kakve snage SRJ, bez prethodnog izričitog odobrenja komandanta KFOR-a neće ni pod kojim okolnostima ući, ponovo ući niti ostati na teritoriji Kosova, ZVB i ZKB, opisanih u paragrafu 3 Clana I. Lokalnoj policiji biće dozvoljeno da ostane u ZKB.
       Paragraf iznad ne prejudicira dogovoreni povratak osoblja SRJ i Srbije koje će biti predmet naknadnog odvojenog sporazuma iz paragrafa 6 dokumenta pomenutog u paragrafu 1 ovog Clana.
       b. Da se obezbede podrška i ovlašćenje KFOR-u, a posebno da se KFOR ovlasti da preduzme neophodne aktivnosti, uključujući primenu nužne sile, da obezbedi ispunjavanje obaveza iz Sporazuma i zaštitu KFOR-a i da doprinese bezbednosti okruženja međunarodnom civilnom prisustvu za primenu i drugim organizacijama, institucijama i nevladinim organizacijama (detalji u Aneksu B).
       Clan II
       Prekid neprijateljstava
      
       1. Odmah po DS, snage SRJ uzdržaće se od svih nerpijateljskih i akata provokacije svih vrsta protiv bilo kojeg lica na Kosovu i narediće oružanim snagama da prekinu sve takve aktivnosti. Neće podsticati na, organizovati ili podržavati neprijateljske ili akte provokacije.
       2. Postepeno povlačenje snaga SRJ (kopno): SRJ prihvata postepeno povlačenje svih snaga SRJ sa Kosova na lokacije u Srbiji izvan Kosova. Snage SRJ će da obeleže i raščiste minska polja, zamke i prepreke. Kako se budu povlačile, snage SRJ raščistiće sve linije komunikacija uklanjanjem mina, eksplozivnih zamki i postavljenih sredstava za unistavanje. Obeležiće sve granice svih minskih polja. Ulazak i razmestaj KFOR-a na Kosovo biće sinhronizovan. Postepeno povlačenje snaga SRJ biće prema redosledu navedenom ispod:
       a. Do DS + jedan dan, snage SRJ locirane u Zoni 3 napustiće, dogovorenim putevima, tu zonu da demonstriraju ispunjavanje obaveza (mapa u Aneksu A Sporazuma). Kada bude verifikovano da snage SRJ ispunjavaju obaveze iz ovog odeljka i iz paragrafa 1 ovog Clana, NATO će da suspenduje vazdušne napade. Suspenzija biće nastavljena pod uslovom potpunog ispunjavanja obaveza iz Sporazuma i pod uslovom da Savet bezbednosti UN usvoji rezoluciju o razmeštaju KFOR-a dovoljno brzo da praznina može da bude izbegnuta.
       b. Do DS + šest dana, sve snage SRJ na Kosovu napustiće Zonu 1. Utvrđivanje timova za vezu sa komandantom KFOR-a u Prištini
       c. Do DS + devet dana, sve snage SRJ na Kosovu napustiće Zonu 2.
       d. Do DS + 11 dana, sve snage SRJ na Kosovu napustiće Zonu 3.
       e. Do DS + 11 dana, sve snage SRJ na Kosovu kompletiraće povlačenje sa Kosova na lokacije van Kosova i ne u pet kilometara ZKB. Na kraju perioda (DS + 11 dana) visoki komandanti snaga SRJ pismeno ce da potvrde da su snage SRJ kompletirale postepeno povlačenje. Komandant KFOR-a može na konkretan zahtev da odobri izuzeće iz postepenog povlačenja. Kampanja bombardovanja biće ukinuta po kompletiranom povlačenju snaga SRJ prema Clanu II. KFOR zadržava ovlašćenje da, ako bude neophodno, silom obezbedi ispunjenje obaveza iz Sporazuma.
       f. Vlasti SRJ i Srbije potpuno će da sarađuju sa KFOR-om u verifikaciji povlacenja snaga sa Kosova i iza ZVB i ZKB.
       g. Oružane snage u povlačenju prema Aneksu A, odnosno u dogovorenim oblastima ili na dogovorenim putevima, neće biti meta vazdušnih napada.
       h. Do dolaska civilne misije UN, KFOR će da obezbedi adekvatnu kontrolu nad granicama SRJ na Kosovu prema Albaniji i Makedoniji.
       3. Postepeno povlačenje vazduhoplovnih i protivavionskih snaga SRJ (RV i PVO)
       a. Do DS + jedan dan, nijedna letelica SRJ, sa fiksiranim krilima ili rotorom, neće leteti nad Kosovom ili ZVB bez odobrenja komandanta KFOR-a. Svi sistemi PVO, radari, raketni sistemi zemlja-vazduh i letelice uzdržavaće se od radarskog praćenja i svakog osvetljavanja letelica KFOR-a nad Kosovom ili nad ZVB.
       b. Do DS + tri dana, sve letelice, radari, raketni sistemi zemlja-vazduh (uključujući ljudstvom prenosive) i protivavionska artiljerija povući će se na druge lokacije u Srbiji izvan 25 kilometara ZVB.
       c. Komandant KFOR-a kontrolisaće i koordinisace upotrebu vazdusnog prostora nad Kosovom i ZVB od DS. Kršenje bilo koje od gornjih odredbi, uključujući pravila i procedure komandanta KFOR-a u upravi nad vazdušnim prostorom iznad Kosova, kao i neovlašćene letove ili aktiviranje integrisane PVO SRJ unutar ZVB, biće meta vojne akcije KFOR-a, uključujući upotrebu nužne sile. Komandant KFOR-a može da prenese kontrolu normalnih civilnih vazduhoplovnih aktivnosti odgovarajućim institucijama SRJ, da izbegne konflikte sa vazduhoplovnim saobraćajem KFOR-a i obezbedi siguran sistem vazdušnog saobraćaja bez zastoja. Zamišljeno je da kontrola nad civilnim vazduhoplovnim saobraćajem bude vraćena civilnim vlastima čim to bude izvodljivo.
      
       Clan III
       Primedbe
      
       1. Ovaj Sporazum i pisana naređenja koja zahtevaju ispunjavanje obaveza biće prosleđeni svim snagama SRJ.
       2. Do DS + dva dana vlasti SRJ i Srbije obezbediće sledeće konkretne podatke o statusu svih snaga SRJ:
       a. Detaljne podatke, položaje i opise svih mina, neeksplodiranih projektila, eksplozivnih naprava, sredstava za uništavanje, prepreka, zamki... fizičkih i vojnih pretnji bezbednom kretanju svog osoblja na Kosovu koje su postavile snage SRJ.
       b. Svaku dalju informaciju vojnog i aspekta bezbednosti o snagama SRJ na teritoriji Kosova ili ZVB i ZKB koju zatraži komandant KFOR-a.
       Clan IV
       Formiranje Zajedničke
       komisije za primenu (JIC)
      
       JIC će biti formirana sa razmestanjem KFOR-a na Kosovu prema direktivama komandanta KFOR-a
      
       Clan V
       Ovlašćenje konačnog tumačenja
      
       Ovlašćenje konačnnog tumačenja ovog Sporazuma i aspekata bezbednosti mirovnog sporazuma imaće komandant KFOR-a Njegove odluke obavezujuće su svim Stranama i licima.
       Clan VI
       Stupanje na snagu
      
       Ovaj Sporazum stupa na snagu potpsivanjem.
      
       ANEKSI:
       A. Postepeno povlačenje snaga SRJ sa Kosova
       B. Operacije KFOR-a
       Aneks B
       Operacije KFOR-a
      
       1. U skladu sa opštim obavezama iz Vojno-tehničkog sporazuma, vlasti SRJ i Republike Srbije shvataju i prihvataju razmeštaj i operacije bez ometanja KFOR-a na Kosovu, sa ovlašćenjem da preduzmu sve neophodne aktivnosti da ustanove i održe okruženje bezbedno za sve građane Kosova.
       2. Komandant KFOR-a imaće ovlašćenje, bez ometanja ili odobravanja, da učini sve što oceni nužnim i ispravnim, uključujući upotrebu vojne sile, da zaštiti KFOR, međunarodno civilno prisustvo i da primeni sve obaveze iz Vojno-tehničkog sporazuma i Mirovnog sporazuma što ga podržava.
       3. Ni KFOR, niti bilo ko iz osoblja KFOR-a, neće biti odgovoran za štetu nanetu javnoj ili privatnoj svojini nanetih tokom izvršavanja obaveza povezanih sa primenom ovog Sporazuma. Strane će čim bude moguće dogovoriti Sporazum o statusu snaga (SOFA).
       4. KFOR ce imati pravo da:
       a. Da prati i obezbeđuje ispunjavanje obaveza iz ovog Sporazuma i da trenutno reaguje i obnovi ispunjavanje, upotrebom vojne sile ako bude neophodno. To uključuje nužne akcije za:
       (1) Sprovođenje povlačenja snaga SRJ.
       (2) Obezbeđivanje ispunjavanja obaveza po povratku odobranog osoblja SRJ na Kosovo.
       (3) Pružanje pomoći drugim međunarodnim entitetima umešanim u primenu ili sa ovlašćenjem Saveta bezbednosti UN.
       b. Da utvrdi vezu sa lokalnim vlastima na Kosovu i civilnim i vojnim vlastima SRJ i Srbije.
       c. Da posmatraju, prate i proveravaju bilo koje i sve instalacije i aktivnosti na Kosovu za koje komandatnt KFOR-a veruje da poseduju vojne ili policijske sposobnosti ili da mogu biti povezane sa vojnim ili policijskim sposobnostima ili da su na druge načine bitne ispunjavanju obaveza iz ovog Sporazuma.
       5. Ne opirući se nijednoj odredbi ovog Sporazuma, Strane shvataju i prihvataju da komandant KFOR-a ima pravo i da je ovlašćen da naredi uklanjanje, povlačenje ili premeštanje konkretnih snaga i oružja i da naredi prekid bilo kojih aktivnosti kad god proceni da su one potencijalna pretnja KFOR-u, njegovoj misiji ili drugoj Strani. Snage koje se ne povinuju naređenju da se premeste, povuku ili da prekinu preteće ili potencijalno preteće aktivnosti biće meta vojne akcije KFOR-a, uključujući primenu sile ako to bude neophodno, da se obezbedi ispunjenje obaveza.
































































          Redakcija Pretplata Marketing Tekstovi tekst Iz starih brojeva Mali oglasi

Designed by Ivan Markovic - XENOX