SVEDOK Internet



Broj 1108.

Poseta
5272368

Jevreji nisu opstali jer su „priznali realnost“, i nikada nisu izdali svoju ideju - da njihova zemlja pripada samo njima, ma ko da je na njoj, i da će se vratiti

Mnogo materijala za nove teorije zavere

Penzioner sam, tim se dičim

Nisam pion „naprednjaka“

Narod proruski raspoložen - elita je rusofobska?!


          Redakcija Pretplata Marketing Tekstovi tekst Iz starih brojeva Mali oglasi

Milivoje Glišić, reporter "SVEDOKA" u zemlji Maora
Raj na kraju sveta

       Zemaljski raj je, razume se, jedna od nedostižnih ljudskih maštarija. Predeo kosmičke harmonije, izvorne čednosti i sveopšte sreće jednostavno ne postoji. Pogotovo danas, na zalasku ovog već prezrelog sveta.
       Ako bismo, iz okrepljujuće čežnje za nedostižnim, metaforu o raju, u prenesenom značenju, ipak pokušali da smestimo u neki kutak planete po kojoj hodamo, moj izbor bi bio Novi Zeland, pacifička zemlja osrednje veličine, južno od Australije, takoreći na kraju sveta, jer ispod Novog Zelanda, osim okeanskog bespuća i ledenih santi Antarktika, nema ničega sve do Južnog pola; ni predela ni ljudi! Moj subjektivni izbor Novog Zelanda za ulogu biblijskog Edena na Istoku zasniva se na ličnom uvidu, ali i na objektivnom istraživanju međunarodnih instituta i ozbiljnih agencija koje godinama nalaze da su među deset najudobnijih svetskih gradova za život obavezno i dva novozelandska: najveći, Oklend (Auckland, 1,462.000 stanovnika), i prestonica Velington (Wellington, 197.700). Uređena zemlja, visok standard...
       Razvoj je ubrzan, a uticaj značajan u međunarodnim organizacijama i svetskim poslovima. Ističu se vrlo nizak stepen korupcije, visok stepen obrazovanja, ekonomske slobode... Novi Zeland zapošljava 2,3 miliona radno sposobnih ljudi, uključen je u globalnu svetsku trgovinu i u 2010. je treći na tzv. Indeksu humanog razvoja. Glavni izvori prihoda su servisi, agrikultura, hortikultura, ribarstvo, šumarstvo i turizam, a izvozni artikli meso, mlečni proizvodi, vuna i produkti prerađivačke industrije koja se prilagodila pravilima globalnog slobodnog tržišta. Samo od turizma Novi Zeland će u 2010. godini zaraditi oko 15 milijardi američkih dolara, a računa se da će do 2015. stopa rasta u ovom sektoru biti 2,5 odsto godišnje.
       Glavni trgovinski partneri za novozelandski izvoz su Velika Britanija, Australija, Kina, Sjedinjene Države, Japan i Nemačka. Na posebnoj ceni je novozelandska jagnjetina za koju tvrde da je najbolja na svetu.
       Ukratko, to su temelji održivog razvoja i rasta Novog Zelanda.
       I priroda je bajkovita – nepregledno zelenilo, drveće sa krošnjama upadljivih boja, bezbroj egzotičnih ptičjih vrsta, pitome plaže i novozelandski Alpi sa mondenskim centrima za zimske sportove, dobri putevi, dobri ljudi vezani za svoje evropske korene i prosvećeni domoroci integrisani u društvo do najvišeg stepena.
       Uprkos svemu, Novi Zeland nema formalnu biblijsku osnovu da bude Raj: nema zmiju! A kao što znamo, u Raju je bilo zmija, jer je upravo zmija navela Evu da kuša plod sa drveta saznanja, vidi golog Adama i skrene u greh iz kojeg smo svi nastali i kojeg još okajavamo...
       I zaista, na Novom Zelandu nema zmija, niti drugih otrovnih gmazova i insekata. Ova činjenica je tim zanimljivija što je Novi Zeland u iskoni činio jedinstveno kopno sa Australijom u kojoj je najviše zmija na svetu, među njima i najotrovniji tajpan.
       S druge strane, Novi Zeland nema kengure, toliko karakteristične za Australiju.
       Dve prirodne okolnosti donekle udaljavaju Novi Zeland od predstave o zemaljskom raju: vetar i stalna seizmička aktivnost. Kažu da je posle Rejkjavika na Islandu Velington najvetrovitija prestonica na svetu. Duva i leti i zimi; neprijatan je naročito zimi (što znači od aprila do oktobra, pošto se radi o Južnoj hemisferi), jer ga obično prati hladna kiša. Ćak i letnji udari vetra, ako traju danima, kod osetljivih osoba izazivaju depresiju.
       Novi Zeland je seizmički veoma aktivno područje. U oblasti Kenterberi na Južnom ostrvu, na području drugog po veličini novozelandskog grada Krajstčerča (Christchurch, 376.700 stanovnika), za samo devet dana, od 12. do 22. novembra ove godine, zabeleženo je, na primer, čak 30 potresa jačine između 2,8 do 5,1 stepeni Rihterove skale. U najtežem potresu 4. septembra (7,1 po Rihteru), čiji je epicentar bio 40 kilometara jugozapadno od Krajstčerča na dubini od 10 kilometara, ali se osetio i u Novom Plimutu na Severnom ostrvu, i trajao je 40 sekundi, učinjena je značajna materijalna šteta, a jedan čovek je umro od infarkta.
       Novozelanđani su se na neki način saživeli sa ovim rizikom, ali su preduzeli i ozbiljne mere predostrožnosti – od građevinarstva do saobraćaja. Primenjuju se najsavremenije tehnologije i statička istraživanja prilikom gradnje, a pripremljeni su i sistemi evakuacije ugroženih područja za slučaj snažnijeg udara.
       Najzad, većina porodičnih kuća, čak i u prestižnim delovima velikih gradova, izgrađena je od drveta.
       Najugroženiji je glavni grad Velington, koji je 1855. doživeo dosad najjači zabeleženi potres na Novom Zelandu od 8,2 stepena Rihterove skale. Ovaj udar promenio je izgled celog područja, pomerajući obalu u raznim pravcima, rušeći uzvisine i stvarajući nove morske kanale. Savremeni Velington, međutim, ne strahuje od cunamija koji prate jače potrese, jer je gradsko jezgro visoko iznad nivoa mora.
       Prvi stanovnici Novog Zelanda, Maori, doselili su se oko 1280. godine nove ere sa istočnih polinezijskih ostrva. Smatra se da je dotad Novi Zeland bio „prazna zemlja“. Sama reč „maori“ znači „normalan“, „prirodan“ ili „običan“, ali oni sebe radije nazivaju „ljudima zemlje“. Zemlju u koju su se doselili nazvali su „Aotearoa“, što otprilike znači „zemlja dugačkog belog oblaka“; taj naziv, Aotearoa, i danas se koristi u zvaničnoj komunikaciji, jer je Maorima priznato pravo na službenu bilingvalnost.
       Pisana istorija Novog Zelanda počinje dolaskom Evropljana. Prvi je 1642. stigao holandski istraživač Abel Tasman, ali su Maori ubili četiri člana njegove posade i Tasman je odmah otplovio, da se više nikad ne vrati. Onda se pojavio čuveni kapetan Kuk 1769. i obišao i iscrtao gotovo celu obalu. Za njim su počeli da stižu brojni Evropljani i Severnoamerikanci sa kitolovcima i trgovačkim brodovima, razmenjujući sa Maorima hranu i evropske proizvode, posebno metalnu robu i oružje, za drvo, građu, artefakte, vodu i seks! Stigli su i hrišćanski misionari. Novi doseljenici, pretežno Škotlanđani, uspeli su 6. februara 1840. da sa maorskim prvacima potpišu sporazum i Novi Zeland stave pod vlast Britanske krune. Potpisivanje tog sporazuma, tzv. Treaty of Waitangi i danas se slavi kao nacionalni praznik (Vaitangi je mesto na Severnom ostrvu gde je sporazum potpisan).
       Docnije je Novi Zeland učestvovao u svim ratovima na strani Velike Britanije. Miloš Crnjanski je u „Romanu o Londonu“ ispisao dosetku da se „Englezi uvek bore do poslednjeg Novozelanđanina“, što mu nije donelo simpatije engleskih književnih krugova.
       Uobičajena je geografska definicija da se Novi Zeland sastoji od dva ostrva, Severnog i Južnog koje deli Kukov prolaz između Velingtona i Piktona, a sastoji se zapravo od tri – tradicionalnoj definiciji trebalo bi dodati i Stjuartovo ostrvo (Stewart Island ili, na maori jeziku, Rakiura), koje leži 30 kilometara južno od Južnog ostrva i deli ih prolaz Fove (Foveaux Strait). Stjuartovo ostrvo je malo (1.746 kvadratnih kilometara i 402 stanovnika), ali je činjenica. Cak je 1960. nameravalo da proglasi Republiku Rakiura, ali su mu učinjeni izvesni ustupci u vidu novčane pomoći i razvoja turizma, pa su 1970. odustali od deklaracije o nezavisnosti i sa jarbola u luci skinuli republikansku zastavu.
       Glavno naselje je Oban u Zalivu polumeseca (Halfmoon Bay), vrlo živopisno, sa muzejom, hotelom i nekoliko pabova. Bio sam tamo; od Inverkargila se leti 30 minuta u avionu otvorenom sa svih strana, a pilot, mlađi čovek, koji je ujedno i prodavac karata i kontrolor leta, učinio mi je počast da me stavi pored sebe, objašnjava mi detalje leta i opisuje prirodne lepote, brda i uvale koje su zaista impresivne. U šetnji pored mora i šume sreo sam sredovečnu ženu (tamo svako svakog ljubazno pozdravlja) koja mi je ispričala da je pre dvadeset godina došla na kraći odmor i više se nije vratila. „Ovo vam je stvarno kraj sveta“, rekla je, ali magičan. Pogledajte, više nema ničega, tamo dole je Južni pol!
       Bavi se dizajnom, ponekad proda neko rešenje, i to joj je, veli, dovoljno za život u raju.
       Uveče je, imam utisak, celo ostrvo bilo u pabu – svi piju pivo, i devojke i momci. Sutradan sam brodom otplovio u Blaf (Bluff), poslednju luku pre Antarktika.
       Među mnogim značajnim ljudima, Novozelanđani imaju tri ikone: Ser Edmund Hilari (1919 – 2008), osvajač najvišeg vrha na svetu Mont Everesta sa šerpasom (vodičem) Tensingom Norgajem 29. maja 1953, jedini Novozelanđanin koji se za života pojavio na novčanici, veliki humanista, inače profesionalni pčelar; zatim, lirski sopran Kiri Te Kanava (1944), naočita dama maorskog porekla, rođena kao Kler Rostron, nosilac Ordena Britanske imperije, Ordena Novog Zelanda i Ordena Australije, najpre pop pevačica, zatim dobitnica nagrade za glavnu rolu u Pučinijevoj „Toski“, članica Kovent gardena, gošća najvećih operskih kuća (Skala, Metropoliten) – pevala na venčanju princa Carlsa i Dijane Spenser; najzad, Kolin Mek Kan (Colin McCahon, 1919 - 1987), verovatno najznačajniji i sigurno najinovatniji slikar Južne hemisfere o kome se u Evropi gotovo ništa ne zna. Centralna tema njegovih radova su religiozna pitanja; naselio je novozelandski prostor biblijskim duhom, slikao je rečima, slovima, ciframa, često crno-belo, uspostavio je matematiku vizuelne lirike i misli. Naslikao je pobedu nad smrću, krajnje jednostavnim sredstvima i harmonično.
       Bilo bi nepravično ako na kraju ne bih pomenuo i neobičnu činjenicu da su taksisti na Novom Zelandu akademski najobrazovaniji na svetu. Među njima ima lekara, agronoma, bivših profesora univerziteta, bivših novinara, dramskih pisaca, muzičara, odbojkaša, hemičara...
       Nije teško dosetiti se da su svi oni, osim ponekog Rusa, stigli iz Srbije u traganju za boljim životom! Cena je nostalgija, jer su Sloveni emotivni emigranti.

Novi zeland (Aotearoa)
       Površina: 268.021 km2
       Stanovništvo: 4,387.700 (jun 2010)
       Bruto društveni proizvod (per kapita): 31.067 dolara
       Vremenska razlika: Beograd 12 (podne) - Okland 24 (ponoć sledećeg dana)
       Valuta: Novozelandski dolar (100 NZD = 56,60 evra)
       Cena putovanja: London - Oklend, Velington ili Krajstčerč (povratna) 2.653 NZD (1.502 evra)
       Prosečno trajanje putovanja: 30 sati
Kivi, najmanja ptica trkačica
       Novi Zeland ima jedinstvenu pticu kivi, najmanju trkačicu (veličina kokoške), koja živi samo na novozelandskom Severnom ostrvu, vrlo je retka i predstavlja simbol zemlje, pa Novozelanđane u neobaveznom govoru nazivaju „kivijima“, kao Australijance „kengurima“. Kivi je neobična noćna ptica, veoma zakržljalih krila i ne može da leti, između ostalog, i zato što ima koštanu srž, dok su kod prica koje lete kosti šuplje. Odlikuje se monogamijom: parovi - ženke su veće od mužjaka - ceo život, koji u proseku traje oko 30 godina, provode zajedno, u ljubavi i slozi. Na maloj glavi imaju dugačak zakrivljen kljun sa nozdrvama koje im daju za ptice neobičnu sposobnost, izuzetan njuh, ali su im oči sitne i slabo vide. Ovaj svaštojed hrani se voćem, povrćem, semenkama, glistama, ribicama, vodozemcima. Gnezde se u šupljinama ispod korena drveća, ali su u stanju da na svojoj teritoriji iskopaju i do 50 jazbina u koje ulaze tek posle nekoliko nedelja kad naraste trava koja skriva ulaz. Jazbine su često pravi lavirinti, još tajanstveni čak i za nauku.
       Pokušavao sam da vidim kivija uživo, gledao sam ga, ali ga nisam video! Pošto je ugrožena vrsta, u zoološkim vrtovima nastoje da im obezbede optimalni prirodni ambijent, što znači i potpun mrak. U dnu staništa jedva se naziralo nešto što se miče, ali sam, svejedno, laskao sebi, izlazeći iz zoološkog vrta, da sam video tu misterioznu pticu....
































































          Redakcija Pretplata Marketing Tekstovi tekst Iz starih brojeva Mali oglasi

Designed by Ivan Markovic - XENOX