SVEDOK Internet



Broj 1154.

Poseta
5542471

Živimo u miru, spremamo se za rat

Skup isluženih političara

Partija Zadružnih parova?

Nije bitno kako se glasa, važno je šta Zapad hoće

Makedonija će biti evropski Sudan.
Srbima je potrebna nacionalna reorganizacija


          Redakcija Pretplata Marketing Tekstovi tekst Iz starih brojeva Mali oglasi

INTERVJU: Dr Dejan Mirović, o svojoj knjizi: RUSOFOBIJA KOD SRBA 1878-2017.
Narod proruski raspoložen - elita je rusofobska?!
Piše: Vladan Dinić

       Prošao je još jedan sajam, ili narodski – vašar, pa i ovaj posvećen knjigama. Ali, kao i na svakom vašaru i na ovom se, često, od šume ne vidi – drvo.
       Tako su u opštem blještavilu brojnim posetiocima sajma, sasvim sigurno, promakla mnoga vredna dela koja neće vredeti samo koliko i vašarski popust i “parkiranje” u vitrine, jer se “slažu boje”!.
       Jedna vredna knjiga, siguran sam, a bilo ih je dosta, iako žiri kao svaki žiri ima svoje viđenje, o podeljenim nagradama tek počinju da se vode brojne rasprave bez kraja i do idućeg sajma, u izdanju ugledne izdavačke kuće “Catena mundi”, autora dr Dejana Mirovića, docenta na Pravnom fakultetu Univerziteta u Prištini-Kosovska Mitrovica – “RUSOFOBIJA KOD SRBA 1878-2017., siguran sam, svojom aktuelnošću, preciznošću i ponuđenim brojnim dokazima na osnovu pažljivog proveravanja činjenica i još brižljivije analize izjava, tekstova, komentara – prevazići će i ovogodišnji vašarski sjaj Sajma knjiga u Beogradu, a još sigurnije kod mnogih ljudi izazvaće, čemu se autor nada, ono što se danas, mahom izbegava – da razmisle i razmišljaju.
       Tu mislim na one čitaoce koji nisu zaslepljeni twiter književnicima, fejsbuk piscima i svemogućim nezalicom poznatijim kao – internet.
       Ne, ovo je knjiga, rekao bih za – misleće čitaoce.
       Ubeđen sam da ih ima mnogo više nego što mnogi osmišljivači hitova poput “farmi”, “zadruga”, “parova” ili sličnih EUropskih programa, skupo istina plaćenih - za zaglupljivanje širokih narodnih masa...
       Svedok: Gospodine Miroviću, šta Vam bi da se pod stare dane, čini mi se, izborem teme “Rusofobija kod Srba” latite Dostojevskog i njegovih, ako se još sećam iz škole, Piščevih dnevnika ili zapisa, nastalih pre 14 decenija? Ili je aktuelnost teme - rusfobije u Srbiji danas, Bond stil ili humanitarni centar – Istok (Rusija) iliti Zapad (SAD, EU, Brisel) razlog Vašeg istraživanja i ove knjige koju držim u ruci?
       Dejan Mirović: Dobro se setiste Fjodora Mihajloviča Dostojevskg (rođen 11.11.1821. u Moskvi, umro 9.2. 1881 u Sankt Peterburgu, primedba urednika). Imam utisak da klasici više nisu, što bi se modernim rečnikom kazalo IN, u Srbiji pogotovo ruski?!
       S: Cekajte malo, pa zar u tim Piščevim dnevnicima između ostalog ne piše...: “narod je proruski raspoložen – elita je rusofobska”?!
       D.M: Piše, ideju sam pozajmio od velikog Dostojevskog i odlučio da pišem o rusfobiji u Srbiji upravo čitajući Piščev dnevnik. Ali, i prateći aktuelna zbivanja u Srbiji, istraživanja javnog mnjenja, ali i dominatnog političkog i intelektulnog ponašanja današnjeg srpskog društva koja jasno pokazuju da je godine 2017. u Srbiji situacija veoma slična onoj koju je opisivao Dostojevski u Piščevom dnevniku pre 140 godina: narod je proruski raspoložen – elita je rusofobska.
       S: Pa neće biti da, eto Srbe i Srbiju, ta pomalo suluda deoba elite od naroda - muči već vek i 40 godina?!
       D.M: To pokazuje da udeo i svakodnevno sejanje zapadnih uticaja u oblikovanju dominantne kulturne i medijske svesti u nas donosi svoj plod...
       S: Kako je to moguće?
       D.M: Nema prikladnog intelektualnog i kulturnog odgovora, ali nije teško proceniti da svako razgorevanje rusofobije u nas biva praćeno snažnim talasima srbofobije, odnosno organizovanog zanemarivanja srpskih nacionalnih prava i interesa. Konsultovao sam se sa recezentima, vodećim srpskim intelektulacima Milom Lomparom i Slobodanom Antonićem i počeo sam pišem 2015. godine uz konslutovanje naših i ruskih izvora, arhiva i dokumenata.
       S: Da počeno s kraja: Kakav je odnos prema Rusiji u Srbiji 2017., dakle sad i danas?
       D.M: Latinska izreka contradictio in adiecto – prema Albinu Vilharu – prevodi se kao „protivrečnost u dodatku“. U pravnoj nauci se obično koristi kada treba dokazati apsurdnost neke tvrdnje. Na primer, protivrečena bi bila tvrdnja da elita koja je proistekla iz naroda ima stavove koji su protivni većinskom raspoloženju tog naroda. Međutim, u Srbiji postoji primer koji pokazuje da je čak i to moguće.
       S: Ako sam Vas dobro shvatio - Rusofobska elita?
       D.M: Za razliku od naroda, elita u modernoj Srbiji ima izrazito negativan stav prema Rusiji. Predstavnici pokreta DJB vide Rusiju kao „totalitarnu“ državu poput Severne Koreje i Kine, u kojoj nema demokratije.
       S: Pa nije Saša Radulović – jedini?
       D.M: Nije, na žalost! Portparol Demokratske stranke tvrdi da Rusija „sprovodi svoje interese na Balkanu“ i da „zloupotrebljava“ Srbiju i Srbe kad god joj „zatrebamo“ jer ih je „briga za Srbiju“.
       S: Cekajte, a Ceda Jovanović, a Nenad Canak, a...?
       D.M: Lider parlamentarne LDP i bivši potpredsednik vlade smatra da ruski ambasador u Srbiji „postavlja minsko polje“ i da Moskva u Beogradu „kadruje kao Kominterna“ jer je „zaboravila 1948. godinu“ i jugoslovensko „ne“. Lider LSV poručuje u izbornoj kampanji 2017. godine Rusima da „idu kući“ i tvrdi da je „destruktivni uticaj Rusije na Balkanu istorijska konstanta već više od dva veka“.
       Srpski ambasador u Vašingtonu i bivši spoljnopolitički savetnik premijera Đerđ Matković je izjavio u Cikagu početkom 2016. godine da ruski predsednik „ima veliki ego i da želi da bude vladar sveta“.
       S: Na najvišem državnom nivou zbog prirode položaja (i raspoloženja naroda) nešto su umereniji? Ili, paze šta javno pričaju?!
       D.M: Diskurs je ipak sličan, posebno u kulturnom, istorijskom i religijskom smislu. Na primer, srpski premijer (sadašnji predsednik Vučić) je u okviru predavanja pred studentima Pravnog fakulteta u Beogradu 2016, samouvereno tvrdio da Rusija posle Rubljova nije imala nijednog značajnog slikara, a nakon 1950. godine ni pisca?! (Šolohov i Solženjicin su inače dobili Nobelovu nagradu 1965, odnosno 1970. godine. Ajvazovski, Maljevič i Kandinski su živeli vekovima posle Rubljova, primedba urednika). Takođe, smatrao je da su pravoslavci inferiorni u odnosu na Zapad jer su uskraćeni za „protestantski“ duh.
       S: Neznanje, neobaveštenost, zla namera, ili...?
       D.M: Pitajte njega. Vi ga duže znate od mene!
       S: Ne viđam ga u zadnje vreme, ali slično je i u srpskoj intelektulnoj eliti?!
       D.M: Da, da...Dušan Kovačević, najpopularniji srpski dramski pisac i akademik SANU, početkom 2016. godine je poručio da Srbija treba da se opredili za Zapad bez „stalnog šetanja“ ka Istoku (sinonim za Rusiju) koje traje od 1948.
       Slavni i popularni srpski režiser (S.Šijan, primedba urednika) takođe smatra da je Rusija kriva za „mrcvarenje“ Srbije, koja mora da prekine sa ruskim putem ako želi da ima „budućnost“.
       S: “Preskačete” NVO?!
       D.M: Najuticajnija nevladina organizacija u Srbiji Helsinški odbor za ljudska prava, izdaje 2016. godine ceo zbornik rusofobskih radova pod naslovom „Potka srpskog indetiteta – antizapadnjaštvo, rusofilstvo, tradicionalizam“. U njemu srpski intelektualci tvrde da je Rusija obnovila „imperijalne“ tradicije i u tom cilju „ne bira sredstva“ i vrši „ekspanziju“ na Balkanu i vešto „manipuliše“ sa Srbijom. Rusija se posebno „licemerno“ ponaša posle 2008. godine. Od tada se Rusija nametnula kao „ stariji brat“ Srbije jer je u Savetu bezbednosti UN uložila veto na nezavisnost Kosova. Tamo dalje piše da Rusija negira „masovna“ silovanja od vojnika Crvene armije u Srbiji.Cuveni roman akademika Dragoslava Mihailovića Kad su cvetale tikve, koji spada u antologijske kratke romane u srpskoj književnosti, pored takvih dela kakva su Dnevnik o Carnojeviću Miloša Crnjanskog, Ljudi govore Rastka Petrovića i Prokleta avlija Ive Andrića, ocenjen je kao „roman fikcija proruski orijentisanog ibeovca“?!
       S: Tamo piše još mnogo toga?
       D.M: U knjizi sam to nabroja, ali ne bnih sada u masovnom mediju kao što je “Svedok” teram vodu na njihov mlin. Dakle u njizi, uz moje komentare svega ima..., kao “Rusi su, ipak, „inferiorni“ u odnosu na Zapad. Oni „lutaju“ između prošlosti i budućnosti. Ruske vrednosti ne postoje. Sibir je „kolonija“ Rusije”.
       S: Dosta prostora ustupili ste medijima koji su pisali o toj temi?
       D.M: To ne bi smelo da se propusti, ali pravog komentara i odgovora nije bilo. Moja kniga ima, možda, mali domet, ali što bi se reklo: rekoh i spasih dušu!
       S: Mislite na one tekstove u Blicu i Politici o ruskom „pravoslavnom kalifatu“, razmeni Kosova za Krim, ruskim tajnim planovima, „imperijalnim“ intresima i dvostrukim standardima?
       D.M: U medijima, mislim na ove koje izlaze u Srbiji, često takođe dominira antiruska histerija. U časopisu Nedeljnik je prošle godine. objavljen tekst „Zašto su Rusi smrtonosni za Srbe“. U njemu se tvrdi da je ljubav Srba prema Rusima „autodestruktivna“ i da su Srbi kao narod nezreli „adolescenti“ ili „leminzi“ (mali glodari) jer su rusofili.
       Iste godine je u Politici objavljen tekst „Iz Rusije, bez ljubavi“ u kojem se tvrdi da su Rusi oduvek imali „imperijalne“ težnje ka Srbiji i da je Rusija zbog „sopstvenog interesa“ ušla u Prvi svetski rat 1914. godine, kao i da je Crvena armije „pljačkala i silovala“ 1944. godine po Srbiji. Takođe, Putinova Rusija preko problema Kosova brani „svoje interese“.
       Godinu dana kasnije, u istom listu se iznosi da u Rusiji postoji „državna homofobija“ i nova vrsta državnog uređenja, „pravoslavni kalifat“ (?!) koji podstiče „nasilje“ u porodici i obračunava se sa unutrašnjim neprijateljima „gore“ nego sa Islamskom državom u Siriji.
       Politika 9. juna 2017. objavljuje tekst u kojem se tvrdi da Rusija na Balkanu primenjuje „dvostruke standarde“ i da „rusofili vršljaju“ po regionu i promovišu vrednosti po kojima građani služe državi umesto da je obrnuto. Tekst se završava poslovicom: „Ko se suviše približi Rusiji, smrznuće se.“
       S: Pažljivo ste secirali Politiku?
       D.M: Kako prećutati zekst u Politici od 15. juna 2017. godine u kojem se tvrdi da Rusija ima drugačije „političke, moralne i društvene“ vrednosti od Zapada. Srbija ne treba da sledi takve ruske vrednosti. Rusiji odgovara „destabilizacija“ na Balkanu i „raspirivanje“ nacionalizma.
       U sličnom kontekstu, dnevni list Blic u septembru 2016. godine objavljuje tekst pod naslovom “Rusija ne haje za Srbiju”. Podnaslov je „Putin : Dajte mi Krim evo vam Kosovo“. Početkom januara 2017. godine isti list objavljuje tekst pod naslovom „Putin sprema šok za Srbe: Rusija će možda priznati Kosovo da bi se nagodila sa Amerikom“. Izvor tvrdnje da će Rusija „izdati“ Srbiju je iz Engleske – analitičar Meri Dejevski, kolmunista Gardijana.
       Desetak dana kasnije Blic ponovo objavljuje tekst pod naslovom „Da li će Putin žrtvovati Kosovo?“, sa podnaslovom „Kosovo je pion koga će Putin žrtvovati: Šta za budućnost Srbije donose dobri odnosi SAD i Rusije“.
       S: Mnogo ste se “navrzli” na novine, a elektronski?
       D.M: Državna RTS prenosi slične tvrdnje izvesnog Marina Tomulića koji „otkriva“ rusku „ulogu“ nakon dvadesetak godina.
       Takođe, dnevni list Danas od 6. jula 2017. godine na naslovnoj stranici „otkriva“ da Rusija ima za Balkan plan B4, koji se ostvaruje „subverzivnom propagandom i obaveštajnim aktivnostima“.
       S: Dakle, postoji ogromna razlika između srpskog naroda, sa jedne strane, i elite i medija sa druge strane, kada se radi o odnosu prema Rusiji?
       D.M: Takvi oblici ponašanja nisu samo rezultat aktuelnih okolnosti nego i dubinskih zasada u srpskoj javnoj svesti. Upravo ta veza između prošlosti kao podloge i sadašnjosti kao pozornice stvara pojavu o kojoj je reč. Takvu pojavu su primetili u Rusiji još pre vek i po.

Rusi i Rusija uvek u srcu
       S: Istraživanja javnog mnjenja redovno pokazuju da su Rusi i Rusija veoma popularni u Srbiji?
       D:M: Umesto da objašnjavam navešču neka istraživanja koja sam obradio u knjizi:
       „Medijum galupa“ iz 2010. je pokazalo da Srbi najviše vole Ruse. Veoma „odbojni“ su im Amerikanci i Englezi, zatim Francuzi.
       Prema anketi „Beogradskog centra za bezbedonosnu politiku“ iz 2012. godine oko 50% ispitanika vidi Rusiju kao najvećeg prijatelja Srbije. SAD i Nemačka su ponovo na zadnjem mestu te liste.
       Dve godine kasnije, prema „Novoj srpskoj političkoj misli“, oko 70% Srba je podržavalo savez sa Rusijom. Sledeći grafikon to pokazuje.
       Prema rezultatima agencije „Faktor plus“ iz 2015. godine, Srbi „prepoznaju“ Rusiju kao zemlju koja je „najbliža“ i u najvećoj meri „želi joj dobrobit“. Takođe, prema istraživanju agencije „Ipsos stratedžik marketing“ iz 2015, pozitivno mišljenje o Rusiji je imalo preko 70% ispitanika.
       Slično tome, prema istraživanju „Instituta za evropske poslove“ iz 2016. preko 40% anketiranih je „verovalo“ da je najveći prijatelj Srbije Rusija. Najnepopularnije su bile zapadne zemlje i susedna Hrvatska.
       „Ipsos stratedžik marketing“ je ponovo sproveo istraživanje krajem 2016. godine. Oko 70% ispitanika je imalo povoljno mišljenje o Rusiji. (U severnoj srpskoj pokrajini Vojvodini, prema istrživanju iste agencije, takođe „najviše veruju Rusiji“).
       U martu 2017. godine, agencija NSPM je ponovo sprovela istraživanje (sa istim pitanjem). Rezultati su bili slični kao i prethodnih godina.
       Istraživači agencija IPSOS-a i CESID-a su pokušavali da objasne pozitivan odnos prema Rusiji kao posledicu „emocija“, „predrasuda“ i „mitova“. Međutim, čak ni oni ne spore prvo mesto Rusije u svim istraživanjima i to u kontinuitetu u poslednjih 16 godina.
Niko kao Putin
       U Srbiji je izuzetno popularan i ruski predsednik Putin. Prema „Galup internešnalu“, ruski predsednik je 2015. godine bio podjednako popularan u Srbiji i u Rusiji, sa preko 70% podrške. Ovakvi neobični rezultati možda mogu objasniti i događaje iz 2011. godine kada je egzaltirana masa burno pozdravila ruskog predsednika na stadionu „Rajko Mitić“ u Beogradu i žestoko izviždala predstavnike srpske vlasti.












































































          Redakcija Pretplata Marketing Tekstovi tekst Iz starih brojeva Mali oglasi

Designed by Ivan Markovic - XENOX