SVEDOK Internet



Broj 1154.

Poseta
5542510

Živimo u miru, spremamo se za rat

Skup isluženih političara

Partija Zadružnih parova?

Nije bitno kako se glasa, važno je šta Zapad hoće

Makedonija će biti evropski Sudan.
Srbima je potrebna nacionalna reorganizacija


          Redakcija Pretplata Marketing Tekstovi tekst Iz starih brojeva Mali oglasi

Izveštaj Doma Lordova o Zapadnom Balkanu
Ruski uticaj opasan, Vučić „reformisani ekstremista“
Piše: Milan Dinić - London

       U Londonu je 10. januara objavljen dokument „Ujedinjeno Kraljevstvo i budućnost Zapadnog Balkana“. Reč je o izveštaju koji je načinio Odbor za spoljne poslove Doma lordova (Gornjeg dom britanskog parlamenta). Iako Dom lordova ima snagu da odloži donošenje većine zakona, njegova uloga je više savetodavna i ceremonijalna, a dokumenti usvojeni u njenim odborima su više savetodavne prirode.
       Mediji na Balkanu preneli su ključne zaključke iz dokumenta čija je glavna poruka da su na Balkanu uočeni rast autoritarnosti i destabilizujuća uloga Rusije, te se britanska vlada poziva da i posle napuštanja Evropske unije nastavi da bude aktivno prisutna u regionu.
       Međutim, izveštaj sadrži niz informacija i detalja koji, smatramo, zaslužuju detaljniju analizu nego što je to u medijima preneto. U narednim redovima objavljujemo ključne podatke iz nedavno objavljenog izveštaja Doma Lordova o Zapadnom Balkanu.
      
       Britanija i Balkan danas
      
       Trenutno, razmena između Britanije i regiona je veoma skromna: iz Ujedinjenog kraljevstva u zemlje Zapadnog Balkana uvozi se roba vrednosti 1,045 milijardi funti (oko 1,18 milijardi evra) dok oni uvoze svega 316 miliona funti (358 miliona evra) iz regiona, i to najvećim delom iz Srbije (204 miliona funti odnosno 231 milion evra).
       U Britaniji je proširena bojazan da će zemlja nakon napuštanja EU verovatno imati manji globalni uticaj, naročito u Evropi. Zagovornici Bregzita misle drugačije – verujući da će Britanija bez stega EU biti u mogućnosti da slobodnije deluje.
       Balkan se tako čini kao pogodno tle da se opipa kakva bi moć Britanije posle Bregzita mogla da bude. Budući da će (verovatno aprila) ove godine u Londonu biti održan samit Britanija i Zapadni Balkan – na kome će učestvovati ministri i predsednici vlada zemalja regiona – ovaj Izveštaj viđen je kao uvertira za analizu stanja u regionu i kao sredstvo da se britanska vlada dodatno podstakne da ne zaboravi ovaj deo Evrope i posle izlaska iz EU, marta 2019.
      
       Kako je došlo do izveštaja i ko je radio na njemu?
      
       Spoljnopolitički komitet Doma lordova je krajem jula 2017. na svom sajtu objavio da počinje prikupljanje materijala za Izveštaj o Zapadnom Balkanu i pozvao zainteresovane da pošalju svoje mišljenje na 16 pitanja koja su se ticala geopolitike; političkog i ekonomskog stanja; ljudskih i građanskih prava i sloboda; kao i uloge Britanije posle Bregzita.
       U Britaniji, čini se – tradicionalno, vlada velika nenaklonjenost Rusiji odnosno ruskim vlastima. Medijski izveštaji, kolumne pa i izjave političara i uticajnih ljudi pune su veoma oštrih napada na Kremlj i Vladimira Putina. Poslednjih godina jedna od ključnih stavki britanske spoljne politika bila je suprotstavljanje, kako se u Londonu tumači – ruskoj ekspanziji i destabilizirajućem uticaju, pre svega u Ukrajini, u Baltiku, ali i na Balkanu.
       U vreme, kada se za gotovo sve loše na Zapadu optužuje Rusija, usmerenost na ruski uticaj dao je Izveštaju o Zapadnom Balkanu poseban značaj u javnosti.
       Spoljnopolitički odbor Doma lordova čine osobe koje su ranije imale istaknute pozicije u britanskoj politici, posebno u spoljnim poslovima.
       Jedan od članova spoljnopolitičkog odbora je Arminka Helić – koja je 2014. postala član Doma Lordova i dobila titulu baronese.
       O Arminki Helić smo u „Svedoku“ pisali ranije: u Britaniju je došla kao izbeglica iz Bosne, karijeru je počela kao savetnik Vilijema Hejga kada je bio prvi čovek Konzervativne partije koja je bila tada u opoziciji (na vlasti su bili Toni Bler i Laburisti) i pratila je njegov uspon sve do mesta ministra spoljnih poslova (2010-2014). Bila je savetnik raznih tela i organizacija u britanskoj politici, baveći se spoljnim poslovima a naročito Balkanom. U diplomatskim krugovima u Londonu smatraju je za jednog od najvećih stručnjaka za Balkan kao i za glavnog propagandistu bošnjačkih interesa. Kao prijateljica glumice Anđeline Džoli, imala je zapaženu ulogu u stvaranju antisrpskog filma „U zemlji krvi i meda“. Uglavnom izbegava medije i izbegava da javno komentariše bilo šta.
      
       Ključna korist od izveštaja: imena
      
       Izveštaj je sačinjen na osnovu razgovora koje su članovi Odbora za spoljne poslove imali sa zvaničnicima, političarima, novinarima i predstavnicima nevladinog sektora iz svake od zemalja na Zapadnom Balkanu; kao i na osnovu razgovora sa ekspertima i analize materijala koji su priloženi u javnoj raspravi. Kada je reč o spisku ljudi sa kojim su lordovi razgovarali prilikom posete Srbiji, primetno je da među sagovornicima nema nikoga iz naučne zajednice, kao i da osim Vuka Jeremića, koji je trenutno bliži nacionalnoj struji, i Dragana Šormaza iz SNS, nema nikoga ko pripada desnoj/nacionalnoj opciji, ne računajući Aleksandra Vučića.
       Sagovornici iz Srbije su bili iz „Vremena“, Jukoma, Građanskih inicijativa, BIRN-a...
       Inače, specijalni savetnik Odbora za spoljne poslove Doma Lordova na ovom izveštaju bio je profesor Kenet Morison. Profesor Morison je jedan od ko-autora knjige „Istorija Sandžaka“ objavljene 2013.
       O toj knjizi se digla polemika u srpskoj javnosti a „Svedok“ je prvi pisao o celom slučaju.
       U intervjuu za naš list profesor Morison je negirao da je postojala ikakva skrivena ambicija da se knjigom politizuje to pitanje.
      
       Ključne poruke: Balkanske vlasti autoritarne, ruski uticaj štetan, Britanija da ostane angažovana
      
       U zaključcima Izveštaja navodi se da ceo region ima problem sa autoritarnim vlastima, ali se takođe konstatuje i odsustvo spremnosti međunarodne zajednice da se taj izazov reši. Korupcija i organizovani kriminal se takođe apostrofiraju kao problem.
       Iako izveštaj ukazuje na zabrinutost u vezi sa slobodom govora i mišljenja, Srbija i vlasti u Srbiji nisu izložene direktnim kritikama. Odbor za spoljne poslove daje podršku otvaranju Bi-Bi-Si-a u Srbiji, ali se ističe da bi trebalo da bude povezana sa finansiranjem lokalnih medija i organizacija. Vlada u Londonu se poziva da primeni pritisak ukoliko se nastavi sa uskraćivanjem prava slobode misli i govora.
       U Izveštaju se podvlači zabrinutost oko uticaja Rusije kao remetilačkog faktora koji usporava veću integraciju regiona sa Zapadom.
       Kada je reč o Kini, konstatuje se povećanje kineskih investicija, ali ukazuje i na zabrinutost u vezi sa velikim zaduživanjima zemalja regiona prema Pekingu.
       Među zaključcima Izveštaja se takođe navodi i da muslimanske zemlje poput Turske, Saudijske Arabije i Emirata imaju interes u regionu koji „potencijalno remeti krhke odnose između država i naroda u regionu“.
       Spoljnopolitički odbor Doma Lordova poziva vladu u Londonu da nastavi podršku ulasku Makedonije u NATO nakon što se reši pitanje imena te zemlje, te dalje ohrabrivanje ostalih zemalja (gde se misli pre svega na BiH i „Kosovo“ (koje Britanija priznaje kao državu) da se pridruže.
       U Izveštaju se zaključuje da bi Britanija trebalo da ostane aktivna u regionu i posle izlaska iz EU, kao važan činilac mira i stabilnosti.
       Zanimljiv je i istorijski deo izveštaja koji govori o relevantnim istorijskim događajima u regionu. Iako se konstatuje da je tokom ratova devedesetih bilo zločina na svim stranama, nigde se navode zločini nad Srbima poput „Oluje“ i „Bljeska“, niti teror nad Srbima na Kosovu. O OVK se ne govori kao o terorističkoj/separatističkoj organizaciji iako se o Srbima u Hrvatskoj govori kao o separatistima.
       Izveštaj ima i nekoliko istorijskih netačnosti – Milan Tepić se navodi kao srpski vojnik iako je on bio oficir JNA; o Srbima iz Hrvatske se govori kao o „hrvatskim Srbima“...
      
       Ruski uticaj
      
       Izveštaj se posebno fokusirao na ruski uticaj u regionu. Primetno je da su jedino Albanci – bilo iz ambasade, ili iz akademske zajednice – gurali tezu da je ruski uticaj ogroman. Drugi stručnjaci, uključujući i analitičare iz Britanije, ukazali su da je uticaj Rusije zapravo maligan, ali ne toliki kakvim se predstavlja. Prema ovom, drugom mišljenju, ključni interes Rusije jeste da poremeti planove Zapada na Balkanu ali, pre svega, da spreči širenje NATO-a. Tu se pre svega apostrofira neutralnost Srbije, ali se takođe konstatuje da je Srbija u poslednje vreme održala više vojnih vežbi sa NATO-om nego sa Rusijom (22 prema devet).
       U delu u vezi sa Rusijom Odbor konstatuje da je ruski uticaj „posebno zabrinjavajuć“, ali se dodaje da je „iako je opseg njenog uticaja diskutabilan, potencijal za destabilizaciju regiona ne bi trebalo da bude potcenjen“.
       Dakle, čini se da većina stručnjaka i sagovornika nije ukazala na ulogu i uticaj Rusije kakav se propagira u ekstremnim pro-Nato/anti-ruskim krugovima.
      
       Laž je da je Amerika izgubila uticaj u regionu
      
       Izveštaj o Zapadnom Balkanu kreće se u okvirima stava da je u regionu ojačao uticaj Rusije usled drastičnog opadanja interesovanja SAD. Međutim, ovaj pogled osporio je jedan od svedoka pred Odborom, srpski ekonomista u Londonu, Laza Kekić.
       Prema mišljenju Kekića, postoji „percepcija da su SAD izgubile interes i da su se povukle iz regiona. Međutim, interesantno – u Makedoniji su izigrale EU „kada je ugovorena nova vlada nakon krize”. Američka intervencija je rešila stvari tamo.
       U Crnoj Gori američki pritisak uticao je da ta zemlja uđe u NATO, a poseta potpredsednika SAD Pensa je to samo ojačala. Čak i u Bosni, SAD su bile na prvoj liniji uvođenja sankcija Dodiku. Tako da ideja da su se SAD povukle iz regiona verovatno nije tačna“, zaključuje Kekić.
      
       Srbija izbegava zamku kineskih kredita
      
       Kineski uticaj u regionu je takođe bio jedna od tema u Izveštaju. Posebno se ističe zabrinutost da Kina obezbeđuje grantove kroz pozajmice koje vode povećanju nacionalne zaduženosti. Konstatuje se da je u Crnoj Gori jedan projekat bio gotovo četvrtina crnogorskog BDP-a. Pošto je projekat finansiran kroz pozajmicu u američkim dolarima, kroz promenu kursa veličina tog duga povećala se za 25 odsto.
       Navodi se da su MMF i Svetska banka upozorile zemlje u regionu na kineske zajmove. Konstatuje se da je Srbija postala „posebno oprezna u uzimanju kineskih projekata usled upozorenja MMF da je zaduženost Srbije već do plafona“.
      
       Turska potpiruje muslimane, Saudijci šire ekstremizam
      
       Uz Rusiju, u Izveštaju se ne gleda pozitivno ni na ulogu Turske. Izveštaj citira svedočenje dr Vesne Bojičić-Dželilović sa Londonske škole za ekonomiju i političke nauke, koja kaže da „Turska i Blisko istočne teokratije pokušavaju da kontrolišu balkanske muslimane“. Kako navodi, Turska širi svoj uticaj „i u druge sfere u oblastima u kojima su muslimani većina. To pojačava sliku o ’tihoj islamizaciji’ u određenim sredinama“.
       Kao primer korišćenja uticaja ističe se tursko finansiranje izgradnje i obnove džamija, poput Namazgah džamije u Tirani koja je, kada bude okončana, biti najveća džamija na Balkanu.
       Stručnjaci koji su svedočili pred Odborom za spoljnu politiku Doma Lordova istakli su i da Saudijska Arabija širi uticaj u regionu, pogotovo preko „finansiranje širenja vahabizma“, te da „saudijske investicije mogu da promovišu kulturu koja omogućava radikalizaciju“.
      
       Bosna i Hercegovina neodrživa
      
       Među sagovornicima u izradi izveštaja bili su i istaknuti britanski političari koji su imali značajnu ulogu u regionu, kao što je Pedi Ešdaun, koji je od 2002. do 2006. bio Visoki predstavnik u BiH (i ostao upamćen po tome što se konfrontirao sa vlastima Republike Srpske, kršeći slovo Dejtonskog sporazuma, a u pravcu unitarizacije BiH).
       Ešdaun je situaciju u Bosni i Dejtonski sporazum opisao sledećim rečima:
       „To je bio izvanredan sporazum da se okonča rat, ali veoma rđav sporazum da se napravi država“.
       Opšta kritika jeste da sistem odlučivanja i upravljanja na više nivoa – kakav sada postoji u BiH – nije održiv, efikasan i uskladiv sa EU pravilima.
       Izveštaj na nekoliko mesta pominje konstataciju britanskog generala Majkla Rouza, prvog komandanta UMPROFOR-a da ukoliko bi Republika Srpska glasala za nezavisnost, „hrvatski element bi se okrenuo Hrvatskoj, a Evropa bi morala da pomaže malu, neodrživu mislimansku državu u sredini“, opisavši to kao „nezamislivo“.
      
       Zašto je ovaj izveštaj posebno važan? Imena.
      
       Najveći značaj ovog izveštaja je u tome što se u njemu nalaze gotovo sva imena i organizacije koje su zainteresovane za Balkan i imaju uticaj u Britaniji. Iz izveštaja jasno može da se vidi koja osoba i koja organizacija prati koji aspekt dešavanja u regionu, kao i sa koji pozicija polaze u istraživanjima i stavovima.
       Ovaj dokument je veoma koristan za razumevanje britanske pozicije, kako se ona formira i ko je formira i bilo bi dobro ukoliko bi ga neko u Beogradu ozbiljno shvatio.
       Srbija, međutim, još uvek nema ambasadora u Londonu, od kako je Ognjenu Pribićeviću istekao mandat krajem prethodne godine.

Britanski ministar:
Naša pozicija oko Balkana paradoksalna
       Alen Dankan, britanski ministar za Evropu je svedočeći pred Odborom povodom Izveštaja o Zapadnom Balkanu rekao da pozicija Velike Britanije „može da deluje pomalo paradoksalna“ budući da Britanci napuštaju EU.
       On je ipak dodao da je vlada Ujedinjenog kraljevstva uvrena da je članstvo u EU „važno za stabilizaciju regiona“ te da će Britanija „nastaviti da ohrabruje i podržava članstvo regiona u EU“ čak i pošto London napusti EU.
Britansko ministarstvo spoljnih poslova:
Albanci glavni dileri droge u Britaniji
       Izveštaj citira britansko Ministarstvo spoljnih poslova koje navodi da su se „albanske kriminalne grupe odomaćile i imaju uticaj unutar organizovanog kriminala u Britaniji, te da imaju značajnu kontrolu tržišta droge, sa posebnim naglaskom na kokain“. Dodaje se da kriminalne grupe sa Balkana šire svoj uticaj u Britaniji, kao i da grade direktne veze sa dobavljačima kokaina iz Latinske Amerike, gde srpske kriminalne grupe imaju glavnu ulogu u obezbeđivanju transporta.
Britanci izgubili 72 vojnika na Balkanu
       U Izveštaju se navodi podatak britanskog Ministarstva spoljnih poslova – da su britanske snage od 1992. izgubile 72 pripadnika oružanih snaga. Od toga, 13 je stradalo u „neprijateljskim napadima“ a 59 je stradalo od „drugih uzroka“.
       Takođe se konstatuje da je Britanija bila umešana u svaki od velikih ratova u regionu.
Vučić viđa Tačija „više nego svoju ženu“
       Članovi Odbora za spoljne poslova Doma Lordova u Beogradu su razgovarali, pored ostalih, i sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem. Kako se navodi u izvešaju, govoreći o dijalogu u Briselu, Vučić im je rekao:
       „Viđam svog albanskog kolegu više nego svoju ženu!“.
       Inače, zanimljivo je da autori izveštaja Vučića nazivaju „reformisanim ekstremistom“.












































































          Redakcija Pretplata Marketing Tekstovi tekst Iz starih brojeva Mali oglasi

Designed by Ivan Markovic - XENOX