SVEDOK Internet



Broj 1120.

Poseta
5346403

Mišković i Karić moraće da objasne Britancima poreklo imovine?

Šamar iz Zagreba dan pre poziva Vučiću da dođe u posetu

Ana Brnabić između mita i stvarnosti

Opozicija učešćem na beogradskim izborima daje alibi nedemokratskoj trci

Posle izbora nećemo praviti koaliciju sa Đilasom i sa lažnim patriotom Boškom Obradovićem


          Redakcija Pretplata Marketing Tekstovi tekst Iz starih brojeva Mali oglasi

Sekularnost i bogomdana politika Aleksandra Vučića
Piše: Marinko Vučinić

       Kada je Mitropolit Crnogorsko – Primorski Amfilohije, kao jedan od potpisnika Apela za odbranu Kosova i Metohije, izrazio svoju opravdanu bojazan da politika Aleksandra Vučića vodi priznavanju samoproglašene kosovske države - bio je izložen bezočnoj harangi i hajci od naprednjačkih funkcionera, ministara i režimskih tzv. analitičara.
       On, Amfilohije, optužen je da se bavi politikanstvom i rušenjem državnih institucija i da to radi u sprezi sa Milom Đukanovićem?!
       Pri tome se u našoj javnosti, osim putem plaćenog oglasa u Politici, nije mogla videti ni jedna reč iz ovog Apela koji je do sada potpisalo blizu pet hiljada ljudi.
       I potpisnici Apela nisu takođe zavredeli da budu spomenuti u našoj javnosti iako se među njima nalaze ugledni akademici, profesori Univerziteta, reditelji, lekari i pisci...
       Očigledno je da je selektivnim izdvajanjem izjave Mitropolita Amfilohija trebalo dezavuisati samu pojavu ovog Apela koji u sebi sadržava osnovane sumnje da se „prvi put u srpskoj istoriji - nadvila opasnost da srpska ruka potpiše predaju Kosova i Metohije u tuđe ruke!
       I, između redova predlog da zato razgovor sa predstavnicima Albanaca sa Kosova i Metohije valja nastaviti neoročeno i neuslovljeno pod okriljem Saveta bezbednosti UN do konačnog rešenja u skladu sa Ustavom Republike Srbije.
       Sadašnje međunarodne okolnosti su takve da do pravednog rešenja nije moguće doći, zato autori Apeka predlažu – “zamrznuti konflikt (poput konflikta na Kipru i drugde) je jedina razumna odluka...”
       “Budući naraštaji neće biti naj(ne)srećniji ako im u nasleđe ovo pitanje ostavimo nerešeno, ali će biti sigurno najnesrećniji ako sebe i njih zauvek osramotimo odričući se Kosova i Metohije, svoje časti i svog Jerusalima!
       Jer, to nikada nije učinio ni jedan narod“.
       Ovi najvažniji akcenti iz Apela nisu, naravno, nikako mogli da dopru do naše javnosti, ali su zato u režimskim medijima prodefilovali sijaset pretplaćenih ideoloških jurišnika koji su na otvoreno politikantski i prizeman način diskvalifikovali Mitropolita Amfilohija i potpisnike Apela optužujući ih čak da prizivaju novi rat na Kosovu i Metohiji.
       Mogao se čuti i stav Branka Ružića, ministra u Vladi Srbije, visokog funkcionera SPS-a da Mitropolita Amfilohija treba sankcionisati na Sinodu SPC?!
       Glavni urednik Politike je izjavio da je uredništvo ovog lista bilo izloženo velikom pritisku da ne objavi Apel za odbranu Kosova i Metohije bez obzira što se radilo o povoljnom komercijalnom poslu.
       RTS čije je geslo sadržano u često ispraznoj poruci - da imamo pravo da znamo sve, nije objavila ni reč iz ovog Apela, kao ni ime ijednog potpisnika, osim što se veoma prilježno pridružila napadima na Mitropolita Amfilohija?!
       U saopštenju za javnost (koje naravno nije nigde ni spomenuto) pokretača i potpisnika Apela za odbranu Kosova i Metohije jasno se kaže:
       “Ako se svi mi koji smo pokrenuli, odnosno podržali inicijativu za neodustanak od Kosova i Metohije varamo u svojoj proceni toga kuda vode tekući pregovori o našoj južnoj pokrajini, zašto niko od vlastodržaca, koji se danima nadmeću u besomučnom vređanju rodoljuba zabrinutih za sudbinu dela srpske zemlje , ne kaže - Kosovo i Metohija nikada neće dobiti stolicu u UN, već će, kad-tad biti reintegrisani u ustavno –pravni sistem Republike Srbije?!
       Takva, ili slična rečenica otklonila bi sve nesporazume i sumnje, na zadovoljstvo i vlasti i potpisnika Apela.
       Nikome u Srbiji ne treba „unutrašnji dijalog“ čiji je ishod unapred poznat: faktično priznanje nezavisnosti „Kosova“ uz konstrukciju lažnih argumenata o tome da se to tobože nije uradilo, u šta bi mogli da „veruju“ samo nosioci vlasti - i to samo dok bi bili na vlasti.
       * Zato takve pregovore treba, ili hitno radikalno revidirati, ili okončati, do sticanja povoljnijih uslova“.
       Bahati i bezobzirni napadi na potpisnike Apela samo govore da je u on pogodio osnovni problem koji očigledno ima ova vlast, a sadržan je u dilemi kako ići dalje u priznavanje nezavisnosti Kosova, a da se to u isto vreme proglasi kao još jedna u nizu velikih političkih i istorijskih pobeda. Samo je (još) potrebno da to prođe bez reagovanja i otpora u našoj javnosti, ali i da se i dalje govori kako se samo sprovodi Briselski sporazum koji je i doveo do faktičnog priznavanja kosovske nezavisnosti.
       Ako se izjava Mitropolita Amfilohija karakteriše kao politizacija i mešanje predstavnika SPC–a u državne poslove, kako se onda može - označiti izjava Patrijarha Irineja:
       „Blagodarimo Gospodu što nam je podario čoveka koji se lavovski bori za srpski narod, a posebno za mučeničko i stradalno Kosovo i Metohiju. Ljudi mogu da pričaju ovo ili ono, ali mi vidimo koliko se on sa svojim saradnicima bori da sačuva taj najsvetiji deo naše zemlje, Kosovo i Metohiju, tu našu Palestinu, tu našu svetu zemlju sa onim svetinjama brojnim, velikim i slavnim na Kosovu i Metohiji“.
       Da li se i ovde radi o neprihvatljivom politikanstvu i mešanju SPC u državne poslove u Srbiji?
       Da li ovom izjavom Patrijarh Irinej drastično narušava sekularnost srpske države i otvoreno podržava naprednjačku vladajuću političku strukturu?
       Ali za njega, očigledno ne važe isti aršini i merila jer je ova njegova izjava o bogomdanom vođi koji se lavovski bori za Kosovo i Metohiju dočekana sa velikim oduševljenjem i entuzijazmom u režimskim medijima i među naprednjačkim ministrima i funkcionerima.
       Ona im služi sada kao krunski dokaz da oni i njihov sada i miropomazani vođa vode bogomdanu politiku na Kosovu i Metohiji?!
       Ovde se radi o klasičnom primeru korišćenje duplih standarda, politikanstvu i očitoj zloupotrebi SPC u partijske i političke svrhe.
       Reagovanje na Apel kome smo svedočili ovih dana samo je još jedan dokaz više kako naša vladajuća politička oligarhija svaki kritički stav neprestano proglašava kao izraz lične mržnje i neovlašćenog mešanja u državne i političke poslove koristeći se pri tome najgrubljim diskvalifikacijama i otvorenim ideološkim i medijskim hajkama i denuncijacijama.


































































          Redakcija Pretplata Marketing Tekstovi tekst Iz starih brojeva Mali oglasi

Designed by Ivan Markovic - XENOX