SVEDOK Internet



Broj 1154.

Poseta
5542512

Živimo u miru, spremamo se za rat

Skup isluženih političara

Partija Zadružnih parova?

Nije bitno kako se glasa, važno je šta Zapad hoće

Makedonija će biti evropski Sudan.
Srbima je potrebna nacionalna reorganizacija


          Redakcija Pretplata Marketing Tekstovi tekst Iz starih brojeva Mali oglasi

Neverovatno: kompjuter za samo četiri sata naučio da igra šah od nule i savladao najjači šahovski program na svetu
Mašina protiv mašine: 28:0
Piše: Milan Dinić - London

       Kada je kompjuter prvi put pobedio svetskog prvaka u šahu, čuvenog Garija Kasparova, 1996. svet je to uzeo kao siguran znak da mašina – koja je tokom industrijske revolucije već prevazišla čoveka u fizičkoj snazi – preuzela primat i nad ljudskim umom.
       U šahu, danas, nema dileme da su kompjuteri daleko jači i od najjačih svetskih igrača. Sada smo, međutim, ušli u novu fazu – da kompjuteri koji ništa nisu znali o igri za svega nekoliko sati nauče sve i međusobno obaraju rekorde u brzini dosezanja najvišeg nivoa u šahu.
       Danas je za to potrebno svega četiri sata!
       I, ne samo u šahu, već i u drugim složenim igrama!
       „AlfaZero“ – program-mašina koja sadrži veštačku inteligenciju (na engleskom – AI – Artificial intelligence) – uspela je da pregazi do sada najjači šahovski program na svetu – Stokfiš 8 – prethodno naučivši igru od nule za svega ČETIRI SATA!
       Mašina koju je napravio „Gugl“ igrala je sto partija sa Stokfiš 8 programom i ostvarila sledeći rezultat: 72 remija, 28 pobeda i NIJEDAN poraz.
       Uz to „AlfaZero“, je napravio još dva rekorda: uspeo da za svega dva sata - od nule - nauči japansku igru šogi i pobedi najjači program na svetu u toj igri – Elmo, kao i da isto uradi u igri go!
       „AlfaZero“ je produkt odeljenja „Gugla“ pod imenom „Deep mind“ – „Duboki um“. Ovo je nekada bila posebna kompanija (osnovana 2010.) usmerena na razvoj veštačke inteligencije a koju je 2014. kupio „Gugl“. Osnivač i – i dan danas – prvi čovek „Dubokog uma“ je Demis Hasabis, koji je takođe i jak šahista.
       Starija verzija „AlfaZero“ – „AlfaGo Zero“ – uspela je ranije da pobedi najjače ljude - igrače na svetu u kineskoj igri go, koja se poput šaha takođe igra za tablom i koja se smatra za najsloženiju igru na tabli, komplikovanija od šaha.
       Uspeh „AlfaZero“ obelodanjen je u izveštaju koji je nedavno objavila kompanija „Duboki um“. Zaključak izveštaja jeste da su istraživači utvrdili da tehnologija koju su razvili može da se efikasno suprotstavi šahovskom programu koji je usavršavan proteklih deset godina, i da ga pobedi.
       Kako se navodi u izveštaju, „AlfaZero je u roku od 24 časa dosegao nadljudski nivo igre u šahu, šogiu (japanskom šahu) kao i u igri go, i ubedljivo pobedila kompjutere koji su svetski šampioni u svakoj od ovih igara“.
       Šogi – koji je nešto složeniji od šaha – zapravo je prošao gore od šaha: naučivši igru samostalno nakon dva sata, „AlfaZero“ je u meču od sto partija pobedio u 90, remizirao u dve i izgubio osam!
       Najgore je prošao go – najsloženija igra na svetu. Od 100 partija, „AlfaZero“ je tukao najjači program u igri go sa apsolutnih STO prema NULA!
       Ovo je samo poslednji u nizu uspeha koji je „Duboki um“ ostvario sa programima veštačke inteligencije. Ranija verzija programa, iz 2015, nazvan „Alfa Go AI“, uspeo je da nadigra sve ljue - igrače i pređe sve rekorde iz kompjuterskih igara iz 1980-ih godina. Princip je bio isti: mašina je učila igrajući protiv sebe.
       Ono što je posebno zanimljivo jeste da su „AlfaZero“, kao i ranija verzija – „AlfaGo“, potpuno sami naučili igre – dakle, nisu im ubačene baze podataka sa partijama, primerima ili šemama otvaranja.
       Tokom testiranja „AlfaZero“ je brzo prevazišao nivo igre čoveka i potukao je svoju prethodnu verziju „AlfaGo“ sa 100 prema nula.
       U nedavno objavljenoj knjizi „Duboko mišljenje“, bivši prvak sveta Gari Kasparov, ukazujući da je posle samo prva četiri poteza u šahovskoj partiji moguće doći do 300 milijardi različitih pozicija, pokazuje kako su se mašine razvile, podelivši ih na „tip A“ i „tip B“.
       „Tip A“ mašine funkcionišu tako što računaju sve poteze i pozicije, nezavisno od toga da li imaju smisla ili ne.
       „Tip B“ – u koje spada veštačka inteligencija – radi poput ljudskog uma, procenjujući vrednost pozicije i poteza i na to dodaje snažan algoritam za računanje podataka.
       Kako je objašnjeno u izveštaju o ovom eksperimentu, sistem je sam sebi bio učitelj!
       Počeo je od toga da ne zna ništa o igri. Kroz partije koje je igrao sa sobom, kompjuter je učio koristeći mrežu veštačkih neurona (poput neurona – nervnih ćelija – u mozgu, koje služe za prenošenje informacija od receptora (čula) do centralnog nervnog sistema) i jak algoritamski sistem koji može brzo da pretražuje i organizuje informacije. U toku igre, neuronska mreža bi se uključila i stalno unapređivala podatke, dodajući procene svakog poteza i evaluaciju ko bolje stoji. Ovaj proces se ponavljao iz poteza u potez i mašina je tako učila. Ova tehnika se pokazala naprednijom od ranijih pristupa kada su mašine unapred bile snabdevene bazom otvaranja.
       U slučaju igre go - „AlfaGo Zero“ je igrao sam, bez ikakvih ograničenja u pogledu poteza i otvaranja, odnosno, nije bila limitirana postojećim znanjem do koga je došao čovek. Nakon 40 dana samo-treniranja, „AlfaGo Zero“ je bio iznad nivoa majstora u igro go i program je pobedio najjače igrače na svetu, uključujući i svetskog šampiona Ke Džia.
       Kako je primetio Dejvid Kramli, koji je urednik sajta „Česable“ koji se bavi šahovskom edukacijom, „partije koje je ’AlfaZero igrao pokazuju da može da izračuna neverovatno kreativne pozicione poteze, na dubini koja je daleko veća od bilo kog čoveka ili mašine do sada. Nesumnjivo je da će ovo doneti revoluciju u igri, ali i pospešiti razmišljanja o tome kako ovo može da se koristi van šaha. Ovaj algoritam bi mogao da upravlja gradovima, kontinentima, galaksijama“.
       Kako su primetili iz „Guglove“ kompanije „Duboki um“, ukoliko bi tehnika u kojoj bi kompjuter učio sam od sebe, bez ubacivanja prethodnog ljudskog znanja, bila više dostupna, to bi moglo da dovede do revolucije na svim životnim poljima – od otkrivanja novih izvora energije, do krupnih društvenih promena.
       Demis Hasabis, osnivač i direktor „Dubokog uma“ zaključuje: „krajnji cilj nam je da dođemo do niza algoritamskih prodora poput ovog kako bi pomogli u rešavanju svih gorućih problema na svetu, poput korišćenja novih materijala“.

Prva pobeda kompjutera nad svetskim prvakom u šahu
       Prva pobeda kompjutera nad čovekom u šahu desila se 1956. Kompjuter pod imenom „Manijak 1“, napravljen u laboratoriji u Los Alamosu u Novom Meksiku. Ovaj kompjuter je imao toliko malu memoriju da je samo mogao da igra redukovanu verziju šaha - na manjoj tabli sa 6 puta 6 polja, umesto standardnih 8 puta 8, i bez lovaca. Mašina je pobedila osobu koja je tek naučila da igra šah. Iako ovaj događaj nije izazvao posebnu pažnju javnosti, činjenica je da je tada prvi put zabeleženo da je kompjuter pobedio čoveka u drevnoj igri (ne računajući, naravno, lažnu mašinu „Turčin“).
       Prva ozbiljna pobeda mašine nad čovekom u šahu desila se septembra 1988. Kompjuter „HajTek“ tada je uspeo da dosegne velemajstorski nivo i pobedi u velemajstora Arnolda Denkera u svega 23 poteza! Ukupan ishod meča bio je 3,5 prema 0.5 u korist kompjutera!
       Konačno, 10. februara 1996. kompjuter „Duboko plavo“ odneo je pobedu u prvoj partiji meča protiv tadašnjeg svetskog šampiona Garija Kasparova!
       Iako je meč završen sa 4:2 u korist Kasparova, jasno je stavljeno do znanja da je vreme čoveka prošlo i da dolazi vreme mašina.
Go bog
       Igra go potiče iz Kine i stara je oko 2500 godina. Konfučije je smatrao igru jednom od ključnih veština potrebnih svakome učenom Kinezu koji želi da napreduje. Više od 40 miliona ljudi na svetu igra go. Poput šaha, igrači igraju po potez, ali umesto figura ređaju bele i crne kamenčiće na tabli, pokušavajući da zarobe ili opkole kamenčiće neprijatelja ili zaokruže prazan prostor kako bi dobili poene.
       Međutim, koliko god se pravila činila jednostavnim, go je posebno uvažen zbog svoje složenosti. U igri go postoji preko 1,000,000,000,000,000,000,000,000,000,000,000,000,000,000,000,00 0,000,000,000,000,000,000,000,000,000,000,000,000,000,000,000,000,000,000,000,000,000,000,000,000,000,000,000,000,000,000,000,000,000,000,000,000,000,000,000,000,000 mogućih pozicija.
       Ako ste brojali – to je 171 nula! To je više od broja atoma u univerzumu! Upravo ova složenost predstavlja poseban izazov za naučnike koji se bave veštačkom inteligencijom.
       Maja 2017. starija verzija programa – „AlfaGo“ – pobedio je svetskog šampiona u gou, tri puta zaredom!
       Ke Đie, prvak sveta u gou iz Kine, je nakon poraza rekao: ovo je novi go bog!
„Mehanički Turčin“ – prvi šahovski „kompjuter“ napravljen 1770. godine!
       Prvi šahovski „robot“ na svetu zvao se „Turčin“ i korišćen je od 1770. do 1854.
       Mašinu je 1770. napravio konstruktor Voflgang von Kemplen i prikazana je na brojnim izložbama nauke i tehnike širom sveta.
       Mašina je konstruisana tako da izgleda kao da sama vuče poteze i da može da igra veoma jako protiv drugih igrača.
       Međutim, kako se ispostavilo, radilo se o prevari: unutar mašine je postojao prostor u kome je sedeo čovek – obično neko ko dobro igra šah – koji je zapravo vukao poteze.
       Kako god, „Turčin“ je dobio većinu partija koju je igrao za svojih 84 godine postojanja, uključujući i partije protiv Napoleona i Bendžamina Frenklina.












































































          Redakcija Pretplata Marketing Tekstovi tekst Iz starih brojeva Mali oglasi

Designed by Ivan Markovic - XENOX