SVEDOK Internet



Broj 1160.

Poseta
5583898

Ljudi danas žive daleko bolje nego što im se čini

Odgovor “zabranjenog”

Zašto niko neće sa Srbijom?

Ostavka, princip ili sujeta?

Dakle, „Svi Jevreji treba da umru!”


          Redakcija Pretplata Marketing Tekstovi tekst Iz starih brojeva Mali oglasi

Dok na Zapadu mnogi sumnjiče američkog predsednika da je proruski igrač, potezi njegove administracije govore suprotno
Tramp naoružava Ameriku za rat protiv Rusije
Piše: Andrej Dimitrijević

       Prošlo je više od godinu dana od kako je Donald Tramp postao predsednik Sjedinjenih američkih država. Od tesne i, činilo se neočekivane, izborne pobede nad Hilari Klinton pa do danas – Tramp i njegova administracija stalno su pod velom sumnje da su na vlast došli uz pomoć Rusije i da postoji nekakva tajna ruska veza. Međutim, ako se pogledaju potezi administracije Donalda Trampa, uključujući i poslednji korak – predlog budžeta za 2019. godinu – čini se da je Amerika daleko od zauzimanja prijateljskog stava prema Rusiji. Naprotiv.
       Gotovo da ne prođe dan a da zapadni mediji ne objave barem jednu vest o istrazi o navodnoj ruskoj umešanosti u ishod američkih predsedničkih izbora novembra 2016. godine. Sumnja se da je Rusija, koristeći internet, špijunirala i na društvenim mrežama organizovala kampanju protiv Hilari Klinton a u korist Trampa, te da je postojala komunikacija između Kremlja i izbornog štaba kandidata Republikanske partije. Pitanja i sumnje dolaze ne samo iz redova Demokratske partije, kojoj Hilari Klinton pripada, već i Republikanaca kao i iz obaveštajnih i bezbednosnih krugova kao što su CIA i FBI. Američki državni organi su maja 2017. pokrenuli zvaničnu istragu u vezi sa ovim tvrdnjama.
       U međuvremenu, najmanje jedan član administracije predsednika Trampa morao je da napusti poziciju kada je isplivalo da je učestvovao na skupovima koje su organizovali i platili Rusi. Takođe je isplivalo i da su članovi Trampove najuže porodice imali niz kontakata sa raznim ruskim predstavnicima – od ambasadora do moskovskih advokata – ali se o pozadini tih kontakata za sada, samo nagađa.
       Ono što se sa sigurnošću zna jeste da dobar deo javnosti u SAD, i na Zapadu uopšte, sumnjiči Trampa da ima neki dug prema Putinu/Rusiji i da javnost to ne zna. Ankete javnog mnjenja u SAD čini se nikada nisu pokazivale toliko duboku polarizaciju javnosti oko predsednika, kao što je to sada slučaj sa Trampom: dok većina republikanaca podržava Trampa i ne veruje u teorije zavere oko nekakvih sprega sa Rusijom, skoro svi podržavaoci Demokratske partije gotovo uopšte ne veruje Trampu niti se slaže s njim oko bilo čega.
      
       Na ključnim pozicijama u administraciji sve antiruski jastrebovi
      
       U toku izborne kampanje Tramp je davao izjave da veoma poštuje ruskog predsednika Putina, te da misli da bi SAD i Rusija trebalo da rade zajedno na borbi protiv terorizma i uspostavljanju ravnoteže u svetu. Međutim, moć američkog predsednika ograničena je Senatom koji mora da odobrenje za svaku njegovu odluku. Vremenom se ispostavilo da je Senat krajnje negativno nastrojen prema aktuelnoj vlasti u Rusiji, te su čak uvedene sankcije Moskvi i pored protivljenja Trampa. Posle nekoliko meseci – u kojima je Trampova administracije pokazala svoje prve korake kada je reč o odnosu prema ključnim pitanjima, uključujući i odnos prema Rusiji – zvanična Moskva je javno napustila uverenje da će doći do otopljenja u odnosima između dve zemlje. Štaviše, ruski zvaničnici su više puta prokomentarisali da su odnosi danas slični ili gori od onih iz vremena Hladnog rata.
       Neki, međutim, veruju da Donald Tramp ima iskrenu želju da poboljša odnose sa Rusijom, ali da mu takozvani jastrebovi spoljne politike – koji su duboko ukorenjeni u obe vodeće političke stranke, kao i u sve američke institucije – to ne dozvoljavaju.
       I dok Tramp javno zauzima više pozitivan ili neutralan stav prema Rusiji i Putinu, na gotovo svim ključnim vojnim i bezbednosnim pozicijama u američkoj administraciji nalaze se ljudi koji zagovaraju ili oprezan ili negativan stav prema Rusiji. Jedno od prvih postavljenja Trampove administracije bilo je imenovanje Niki Heili za novog ambasadora SAD u Ujedinjenim Nacijama. Od njenog postavljenja na sednicama Saveta bezbednosti UN bilo je pregršt oštrih rasprava sa ruskim predstavnicima, kao i niz oštrih izjava o Rusiji – od optužbi da Rusija štiti „zločinački režim“ predsednika Asada u Siriji, do toga da je saučesnik u zločinima, kao i da podriva demokratiju u Evropi.
       Od dolaska Trampa na vlast Amerikanci su se daleko više vojno angažovali u Ukrajini, uključujući i davanje antitenkovskog naoružanja ukrajinskoj vojsci. Nove američke jedinice poslate su u zemlje Baltika, a SAD su povećale broj vazduhoplovnih misija na ruskoj granici.
      
       Američka Strategija nacionalne bezbednosti u Moskvi nazvana „agresivnom“
      
       Krajem 2017. godine Trampova administracija objavila je novu Strategiju nacionalne bezbednosti u kojoj se navodi da Rusija pokušava da stvori svet koji je u suprotnosti sa američkim vrednostima i interesima, te da pokušava da oslabi međunarodni uticaj Vašingrona i „zavadi nas sa našim saveznicima i partnerima“.
       Kao prvi glavni izazov u svetu nova američka strategija navodi Rusiju i Kinu kao „revizionističke sile“ koje koriste tehnologiju i propagandu.
       Ruski predsednik Putin je ovu strategiju nazvao „agresivnom“ i najavio odgovor iz Moskve.
      
       Veći oslonac na taktičko nuklearno naoružanje
      
       Jedna od novih doktrina američke administracije – obelodanjena početkom januara 2018 - jeste da umesto oslanjanja na velika nuklearna oružja, oslonac traži u manjim ali brojnijim i taktički efektnijim nuklearnim projektilima, koji mogu lakše da se transportuju i čija bi upotreba izazvala manju rezervisanost nego što bi to bio slučaj sa „klasičnim“ atomskim bombama.
       Novo taktičko oružje bilo bi postavljeno na podmornice za koje američki bezbednosni stručnjaci tvrde da bi bili efikasni u slučaju pokušaja Rusije da izvrši invaziju na istočnu Evropu.
      
       Novi udarac Vašingtona – 777 milijardi dolara za Pentagon
      
       Iz Vašingtona je nedavno usledio još jedan, posebno važan znak, koji ukazuje na dalju komplikaciju odnosa sa Moskvom. SAD planiraju da u narednih deset godina povećaju vojni budžet za 777 milijardi dolara.
       Predsednik Tramp objavio je svoj predlog budžeta za 2019. godinu. Predlog budžeta u gotovo svim oblastima (socijalna davanja, ekologija, podsticaj za zapošljavanje...) najavljuje rezove. Jedino budžet Pentagona – koji je u 2017. iznosio 640 milijarde dolara, dok je vojni budžet Rusije za istu godinu iznosio 65,4 milijarde dolara (skoro deset puta manje) – ima povećanje na 686 milijardi dolara. Plan predsednika Trampa najavljuje postepeno povećanje budžeta od preko sedam odsto godišnje u narednih 10 godina.
       Povećanje vojnog budžeta pravda se potrebom za modernizacijom američke vojske kroz kupovinu modernijih aviona, brodova i jačanje nuklearnog sistema odbrane.
       Novi budžet predviđa i povećanje broja vojnika za 26,000 (trenutno SAD imaju milion i 430 hiljada vojnika). Uostalom, jedno od Trampovih izbornih obećanja jeste modernizacija američke vojske za koju tvrdi da je zastarela i neefikasna.
       Bezbednosni stručnjaci u SAD, koji su analizirali i novi predlog budžeta kao i Strategiju nacionalne bezbednosti, ukazuju da je ključna promena u preorijentisanju sa borbe protiv terorizma, na takmičenje sa glavnim međunarodnim konkurentima, pre svega, s Rusijom i Kinom.
      
       Novi avioni, lovci na podmornice, misije u Aziji, Africi i Evropi
      
       Predloženi budžet takođe pokriva i nastavak vojnih operacija u Iraku, Avganistanu, Siriji, ali i Somaliji i Jemenu (o čemu se u javnosti manje govori). Za prekomorske operacije iz predloženog budžeta biće izdvojeno 69 milijardi dolara – dakle, više nego ceo ruski budžet za odbranu u 2017.
       U okviru predloga vojnog budžeta, 6,5 milijardi dolara previđeno je za Evropsku inicijativu za detant – što je zapravo naziv za NATO jedinice u baltičkim zemljama, na granici s Rusijom.
       Za Aziju je predviđeno povećanje broja vazduhoplovnih operacija, što se tumači kao pokušaj SAD da se suprotstave sve dominantnijoj Kini koja pokušava da preuzme glavnu reč u ovom delu sveta i potpuno zavlada Južnim kineskim morem.
       Od naoružanja, Pentagon traži sedam novih F-35 lovaca (koji pripadaju letelicama pete generacije i predstavljaju vrh nauke i tehnike), nove P-8A Posejdon avione koji služe za lov podmornica, 10 F/A – 18 lovaca, kao i jedan novi brod za mornaricu. Takođe se predviđa i najveće povećanje plata za vojsku u poslednjih nekoliko godina.
      
       Američka vojska razvučena, infrastruktura zastarela
      
       Kako je za „Vol Strit džurnal“ primetio Tod Harison, direktor Centra za strateške i međunarodne studije, Pentagon već godinama traži povećanje budžeta jer se suočava sa starenjem opreme i propadanjem infrastrukture sa jedne, i manjkom ljudstva za operacije širom sveta.
       Harison zaključuje da je vojni budžet koji predlaže Tramp dobar da zakrpi rupe ali dugoročno ne rešava problem sa preangažovanošću kapaciteta američke vojske.
      
       Šta dalje?
      
       Za sada se ne nazire kraj konfrontaciji između SAD i Rusije. Bez obzira na ishod istrage o navodnoj umešanosti Rusije u predsedničke izbore u SAD, izvesno je da je nepoverenja između Zapada i Moskve značajno mnogo produbljeno. Danas je na Zapadu gotovo nemoguće pročitati ili čuti išta pozitivno o Rusiji. Ovoj slici posebno doprinose vodeći svetski mediji koji su većinom neprijateljski nastrojeni kako prema Trampu, tako i prema Rusiji. Cak i da Tramp ima iskrene namere da uspostavi partnerski odnos sa Rusijom, čini se da je pritisak iz političkih i vojnih krugova, kao i medija i javnosti, toliko jak da će mu se teško odupreti.
       Odgovor na to u kom pravcu bi stvari mogle da se razvijaju možda bi trebalo tražiti ne u politici i medijima, već u ekonomiji. Ruska ekonomija godinama je izložena sankcijama sa Zapada. Premda većina EU zemalja i dalje ima veliku zainteresovanost i radi na produbljivanju saradnje sa Rusijom, ekonomski pritisak pre svega SAD i Velike Britanije, a zatim i drugih evropskih zemalja (u nešto manjem obimu ali isto veoma oštar), polako izjeda rusku ekonomiju. Ruski bruto društveni proizvod je u stabilnom opadanju - sa 2.231 bilion (hiljadu milijardi) dolara u 2013. na 1.283 bilion u 2016. Ruska ekonomija je gotovo u potpunosti zavisna od nafte, a ruske kompanije – usled globalne medijske satanizacije koja je dovela do toga da se gotovo sve što dolazi iz Rusije posmatra sa dozom rezervisanosti i sumnje – nemaju mnogo prostora za prođu na međunarodnom tržištu.
       Takođe, međunarodno delovanje Rusije – koje se tumači više kao pokušaj da se poremeti politika Zapada u svetu, nego da joj se ponudi stvarna alternativa – takođe nema veliku podršku. Uporedo sa ovim raste bojazan da bi Rusija – koja je usred višegodišnjeg projekta modernizacije vojske i naoružanja – mogla da zapadne u novu trku naoružanja iz koje njena ekonomija ne bi mogla da izdrži u trci sa američkom ili ekonomijama celog Zapada, koje su međusobno poprilično integrisane.

Prvi oružani sukob dve vodeće svetske sile
Amerikanci pobili oko 200 ruskih plaćenika u Siriji
       Svetski mediji, citirajući američke zvaničnike, objavili su da je u ranim jutarnjim časovima u četvrtak, 8. februara, na istoku Sirije došlo do oružanog sukoba u kome su američki vojnici likvidirali između 100 i 200 ruskih plaćenika.
       Prema tvrdnjama američkih zvaničnika, oko 300 do 500 boraca lojalnih predsedniku Asadu, među kojima je bilo mnogo Rusa, pokušalo je da zauzme bazu pod kontrolom specijalnih jedinica SAD i kurdskih pobunjenika u oblasti Deir ez-Zor, istočno od reke Eufrat, na istoku Sirije.
       Kako se navodi, snage lojalne vlastima u Siriji pokušale su da zauzmu bazu uz pomoć tenkova i artiljerije. Baza pripada jedinicama Sirijskog demokratskog fronta, koje dobijaju obuku i naoružanje od američkih snaga. Američki komandosi su pozvali u pomoć avione F-15, dronove, strateške bombardere B-52 kao i AC-130 avion i helikoptere „Apač“. Okršaj je trakao oko tri sata.
       Kako navodi londonski „Tajms“, pozivajući se na ruske izvore, pogunilo je oko 200 Rusa.
       Kremlj je negirao bilo kakvu umešanost u napad, navodeći da ukoliko ima Rusa koji su poginuli – da su to bili plaćenici. Prema rečima Dimitrija Peskova, portparola predsednika Putina, Rusija prati podatke o prisustvu svojih jedinica u toj zemlji i „ne raspolaže podacima o drugim Rusima koji bi bili u Siriji“.
       Nije potpuno jasno ko je plaćao poginule Ruse: sirijska vlada, Rusija, Iran ili neko drugi? Kako navode zapadni mediji, veliki broj poginulih Rusa radio je za kompaniju „Wagner“ koja je poslala nekoliko stotina privatnih vojnih savetnika u Siriju, kao pomoć ruskim snagama.
       Džejms Matis, američki ministar odbrane, izjavio je da je zbunjen da je do ovakvog događaja došlo nakon što je između Moskve i Vašingtona uspostavljena „vruća linija“ koja ima svrhu da se izbegnu ovakvi događaji. Kako tvrdi Matis, „Rusi su nam rekli da nemaju snage tamo“.
       Američki „Blumberg“ citira dva neimenovana američka zvaničnika koji navode da su SAD i Rusija u kontaktu u vezi sa događajem i da razmatraju situaciju.
       Prema pisanju „Tajmsa“, vest o ovom događaju dobila je više pažnje nakon što su porodice stradalih Rusa reagovale na društvenim mrežama.
       Kako ocenjuju vojni analitičari, ovaj događaj je zanimljiv jer pokazuje prvu primenu nove američke vojne doktrine – koja reaguje na rusku doktrinu prikazanu kod pro-ruskih snaga u Ukrajini – koja se svodi na vođenje rata kroz ograničene i – u smislu broja angažovanih vojnika – male sukobe, uz oslonac na avijaciju i taktičko naoružanje. Premda se očekuje da Moskva zataška ceo događaj, pretpostavlja se da će Rusi na ovo morati da pošalju nekakav odgovor, bilo promenom svoje taktike ili iznalaženjem novih načina da se zaštite njeni „neformalni vojnici“, odnosno vojni savetnici koji rade za privatne kompanije (što neretko, kako u ruskom tako i u američkom i drugim slučajevima, predstavlja produženu ruku države).












































































          Redakcija Pretplata Marketing Tekstovi tekst Iz starih brojeva Mali oglasi

Designed by Ivan Markovic - XENOX