SVEDOK Internet



Broj 1160.

Poseta
5583862

Ljudi danas žive daleko bolje nego što im se čini

Odgovor “zabranjenog”

Zašto niko neće sa Srbijom?

Ostavka, princip ili sujeta?

Dakle, „Svi Jevreji treba da umru!”


          Redakcija Pretplata Marketing Tekstovi tekst Iz starih brojeva Mali oglasi

Ekonomski odnosi Srbije i Hrvatske posle posete Aleksandra Vučića Zagrebu
Hrvati javno pozivaju na saradnju, a tajno blokiraju i maltretiraju srpske firme
Piše: Dejan Jovović

       Ekonomske odnose između Srbije i Hrvatske neophodno je na međudržavnom nivou dalje unapređivati, što je i bila jedna od ključnih poruka nedavne posete predsednika Srbije Aleksandra Vučića Zagrebu.
       Međutim, isto tako je poznato da između dve zemlje postoji niz nerešenih pitanja kao što su podela imovine nekadašnje SFRJ, isplata stare devizne štednje, problem mešovitih banaka, podela ambasada i rezidencija... Srbija smatra da to treba rešavati odvojeno od društvenih preduzeća i stanarskih prava, a Hrvatska tumači da nije rešeno pitanje reciprociteta za sticanje prava vlasništva nad nekretninama za državljane drugih država koje treba rešiti bilateralnim sporazumom. Može se reći da su ekonomski odnosi dve zemlje, ipak, bolji od političkih, koji su i dalje u senci brojnih nerešenih pitanja iz prošlosti i varnicama na relaciji Beograd – Zagreb.
      
       Neravnoteža: Hrvati 16 puta više uložili u Srbiju nego što su srpske firme uložile u Hrvatskoj
      
       Cinjenica je da postoji velika neravnoteža u međusobnim stranim ulaganima. Hrvatske investicije u Srbiji dostigle su oko 800 miliona evra i zapošljavaju 13.000 ljudi. Srbija se po visini direktnih stranih ulaganja Hrvatske u svetu nalazi na trećem mestu. Hrvatska ulaganja u Srbiju zapravo započela su 1999. godine, s tim da je najveće ulaganje na godišnjem nivou ostvareno 2012. u iznosu od 172 miliona evra.
       Struktura hrvatskih ulaganja po delatnostima ukazuje da je najviše sredstava uloženo u poljoprivredu, proizvodnju nemetalnih i mineralnih sirovina, proizvodnju hrane i pića, proizvodnju mašina i uređaja, električnih mašina i aparata, osiguranje i penzione fondove, trgovinu na veliko i posredovanje u trgovini.
       Srpske investicije u Hrvatskoj su oko 50 miliona evra, koje su u problemima sa lokalnim partnerima. Prema hrvatskim podacima, ulaganja iz Srbije su samo 9,7 miliona evra. Hrvatska, u stvari, blokira investicije iz Srbije, a kupuje srpske firme.
       Nesrazmera u obimu ulaganja ne odražava realnu ekonomsku snagu, kao ni privredne kapacitete u obe države. Srpske firme uložile više od dve milijarde evra u poslovanje od Triglava do Vardara. Od bivših jugoslovenskih republika, za srpska preduzeća najpristupačnija je BiH (posebno R.Srpska), gde je investirano preko milijardu evra, dok je Hrvatska i dalje najzatvorenije investiciono tržište. Pritom, Srbija je prošle godine privukla polovinu svih investicija, koje su došle u region zapadnog Balkana.
       Mada je robna razmena daleko ispod potencijala dve privrede i tržišta, u poslednjih deset godina gotovo je udvostručena. Ukupna robna razmena između Srbije i Hrvatske u 2016. godini iznosila je 997 miliona dolara. Izvoz u Hrvatsku iznosio je 519 miliona dolara, a uvoz iz Hrvatske 478 miliona evra. Suficit u robnoj razmeni iznosio je 41 milion dolara.To je prvi put od 2000. godine, da je u bilateralnoj razmeni stvoren suficit na srpskoj strani. Dobar deo tog suficita upravo je rezultat rada hrvatskih firmi u Srbiji, koje te proizvode „vraćaju” tj. plasiraju na matično tržište.
       U 2017. godini razmena Srbije i Hrvatske bila je 1.162 miliona dolara, od čega je izvoz iz Srbije bio 623, a uvoz 539 miliona dolara, a trgovinski suficit Srbije iznosio je 84 miliona dolara.
       Srbija je izvozila u Hrvatsku rafinisani bakar, motorni benzin, ulje od suncokreta, električnu energiju, šećer od šećerne repe i trske, polietilen, balone i boce od plastike, uljane pogače, soju, bezalkoholna pića, ženski veš i dr. Iz Hrvatske je uvozila dizel automobile, laka ulja, delove sedišta, cement, ureu, preparate za pranje i čišćenje, kontejnere od stakla, električnu energiju, proizvode za ishranu i drugo.
       U Srbiji posluje preko 250 hrvatskih ćerki firmi i predstavništava, kao rezultat intenzivnijeg učešća hrvatskih preduzeća u privatizacionim procesima u Srbiji. To je rezultat strateškog pristupa države Hrvatske srpskom tržištu. Brojne hrvatske firme su se, intenzivnim učešćem u privatizaciji u Srbiji, pozicionirale na domacem tržištu posle 2000. godine, uz snažnu podršku Hrvatske gospodarske komore.
       Neke od najvećih su: Agrokor, Atlantic grupa, DIV, Podravka, Petrokemija, TDR, NEXE grupa, Tehnix, King-ITC, Radin Grafika, Končar, JGL, Belupo, Vindija i dr. Sa druge strane, u Hrvatskoj je prisutno samo desetak srpskih firmi.
      
       Kako Hrvatska nakon ulaska u EU koristi Srbiju
      
       Zbog bitno promenjenih uslova poslovanja i izvoza posle ulaska Hrvatske u EU 1.jula 2013. i istupanja iz CEFTA sporazuma, pojedine hrvatske firme su preselile deo proizvodnje u Srbiju. Tako danas dobar deo hrvatskih firmi ima proizvodnju u Srbiji za srpsko i tržišta ostalih zemalja CEFTA, ali i za izvoz u Rusiju.
       Sticanjem statusa punopravne članice EU Hrvatska je prestala da bude članica CEFTA, kao i svih ostalih bilateralnih i multilateralnih trgovinskih sporazuma, koji nisu u skladu sa zajedničkom trgovinskom politikom EU. Ovim je Hrvatska otpočela sa primenom svih pravila i propisa koje propisuje EU za svoje članice. U trgovini između Srbije i Hrvatske se primenjuje Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju od 1. septembra 2013. godine. SSP Srbiji omogućava neograničen bescarinski pristup tržištu EU za skoro sve poljoprivredno-prehrambene proizvode, osim za šećer, vino, pastrmke i junetinu. Srbija većinu svojih proizvoda može da plasira na hrvatsko tržište po povoljnijim uslovima, nego što je to bilo u okviru CEFTA.
      
       Zašto srpska roba ne može u Hrvatsku
      
       U Srbiji je stvoren povoljan ambijent za strane ulagače, što se ne može reći za Hrvatsku. Razlozi zbog kojih srpske firme malo ulažu u Hrvatsku su: neblagonaklonost prema robama i investicijama iz Srbije, slučajevi diskriminacije srpskih preduzeća u privatizaciji hrvatskih firmi, brojne necarinske barijere, sporo eliminisanje niza administrativnih prepreka (komplikovana zakonska regulativa, nesređene zemljišne knjige, preveliki broj dozvola i saglasnosti koje treba obezbediti, sporo rešavanje sudskih predmeta, korupcija i dr.)
       Prema matrici necarinskih barijera koju je ranije sačinio Sekretarijat CEFTA, pre ulaska Hrvatske u EU 2013. godine, Hrvatska je prema Srbiji primenjivala sledeće prepreke: procedure uzorkovanja proizvoda su bile komplikovane, skupe i duplirane; zatevala se prevelika dokumentacija u uvoznoj proceduri; nisu se priznavale liste vrsta semena i sertifikati kvaliteta koje su izdale srpske laboratorije; nije bio dodeljen ceo iznos kvota za uvoz cigareta po preferencijalnoj carinskoj stopi, uprkos osposobljenosti srpskih firmi da izvoze svoje proizvode u Hrvatsku; tolerisala se zloupotreba dominantnog položaja i značajno ometanje konkurencije u trgovini cigaretama; primenjivala se nepotrebno duga procedura za registraciju lekova.
      
       Carinski rat 2017.
      
       Hrvatska je je sredinom 2017. privremeno uvela novu nezakonitu necarinsku barijeru i proširila spisak voća i povrća koje mora da prođe fitosanitarni nadzor na granici, ako dolazi iz trećih zemalja u koje se ubraja i Srbija. Odlukom da promeni pravilnik o inspekcijskom nadzoru i poskupi naknade za kontrolu hrane koju uvozi, Hrvatska je tada pokazala da ne odustaje od ekonomskog nacionalizma, ali u ovom slučaju i preko leđa srpskih poljoprivrednika.
       Hrvatska je odredila i nove cene taksi koje su 22 puta više od ranijih. Izvesno je bilo da bi se nove mere katastrofalno odrazile na zemlje iz regiona koje nisu članice EU, pre svega Srbiju, Makedoniju i BiH, jer je na proširenoj listi bilo praktično sve voće i povrće koje se gaji na ovim prostorima i izvozi iz Srbije. Posle ultimatuma i pripremljenih kontramera, koje su Srbija, BiH, Crna Gora i Makedonija postavile Hrvatskoj, Zagreb je na kraju odstupio od ove sporne vancarinske mere.
      
       Analitičari: Srbija i CEFTA atraktivniji od Hrvatske
      
       Po ocenama ekonomskih analitičara u Hrvatskoj, srpska privreda je u ovom trenutku privlačnija za strane investitore od Hrvatske. Stranim investitorima tržište CEFTA regiona i Srbije je sve atraktivnije, imajući u vidu da je Hrvatska članica EU i da za nju važi zakonodavstvo i strožiji standardi EU.
       Hrvatska je ocenjena kao dosta nepovoljna zemlja za strane investicije i zbog ekonomske nekonkurentnosti u odnosu na druge zemlje u okruženju i to, jer su joj: PDV 25%, osnovna stopa poreza na dobit 20%, cena rada je visoka, visoka izdvajanja na cenu rada i iz rada, veliko opterećenje parafiskalnim davanjima.
      
       Opstrukcije i progon srpskih firmi
      
       Za ulagače iz Srbije nije postojala ni povoljna atmosfera u javnosti, tako da deo potencijalnih investicija nije ostvaren iz tih razloga. Do sada je bilo nekoliko neuspešnih pokušaja srpskih firmi da privatizuju hrvatska preduzeća. Na primer, ulazak „Delte“ za kupovinu trgovinskih lanaca u Hrvatskoj. Takođe, propao je pokušaj „Danube Food Group“ da kupi „Karlovačku mlekaru“, iako je naša ponuda bila jedina validna. „Galeb Group-Šabac“ je preko slovenačke brokerske kuće „Ilirika“, u skladu sa zakonskom regulativom Hrvatske, pokušala da kupi većinski paket akcija firme „Pluto“ iz Zagreba, ali je taj pokušaj osujećen (pa je ovu firmu preuzeo riječki „MGK Pack“). Neuspeli pokušaji „Delte“ da preuzme mesnu industriju „Improm“ iz Križevaca, kao i da kupi zemljište kompanije „Zagrebčanka“ u Zagrebu, jedan su od uzroka zbog koga „Delta“, za sada, ne planira nove poslovne projekte na hrvatskom tržištu.
       Na tržištu Hrvatske postoje tri investicije iz Srbije, koje imaju problema sa hrvatskim partnerima:
       Sredinom 2008. godine koncern „Swisslion –Takovo“, kupio je fabriku „Eurofood market“ iz Siska, jednog od vodećih konditora na području Hrvatske, u vrednosti od oko 20 miliona evra. Kompanija je imala probleme u vezi povraćaja subvencionisane kamate na kredit, koji je dobila kupljena kompanija za podsticaj srednje i male privrede u Hrvatskoj. Kompanija sve vreme otežano radi, ima nesuglasica sa lokalnom zajednicom, i planira iseljavanje proizvodnje iz Hrvatske, zbog nekonkurentnosti (visoka cena rada, energenata, fiskalnih i parafiskalnih davanja).
       „NCA Investment Group“ iz Beograda je 2010. godine postala većinski vlasnik hrvatske trgovačke kompanije Magma za oko 25 miliona evra. Partner iz Hrvatske je koristeći različite pritiske sprečavao partnera iz Srbije da preuzme upravljanje nad brendovima, koje je kupio, a koji se nalaze u Hrvatskoj, i neovlašćeno je koristio zaštitna imena u vlasništvu „NCA Investmenta“. Pošto je u stečaju firma u koju je uloženo, to se ne očekuje dalji nastavak rada.
       Treća srpska investicija u Hrvatskoj je „Tesla“ štedna banka, sa osnivačkim kapitalom od oko tri miliona evra. Trebalo je da se bavi podsticanjem preduzetništva i malih porodičnih imanja na nerazvijenim ruralnim područjima Hrvatske, uz posebnu kreditnu liniju namenjenu za srpski povratnički živalj i revitalizaciju ratom opustošenih područja. Međutim, banka se razvijala mnogo sporije od planiranog, osnovni kapital banke ostao je na ranijem nivou, nema novih ulagača, potrebna joj je dokapitalizacija, a preti opasnost da ne može da nastavi da posluje.
      
       Ništa bez pomoći države
      
       Kako bi srpski kapital imao prodor u Hrvatskoj potrebno je da se obezbedi prohodnost za srpske investitore. Očigledno je da to ne može da se ostvari preko pojedinačnih pokušaja već, izgleda, jedino na visokom državnom nivou.
       Vlada Hrvatske bi trebalo da radi na stvaranju takve poslovne klime u kojoj će i srpske kompanije moći da se ravnopravno takmiče sa drugim kompanjama iz EU, za bolji plasman svojih roba i veće investicije na hrvatskom tržištu.
       Ukoliko bi se striktno uveo princip reciprociteta, koji neki zagovaraju, to bi vodilo izbalansiranim ekonomskim odnosima, ali na nižem ukupnom nivou, što bi zaštitilo srpske kompanije. Međutim, uvođenjem reciprociteta Srbija bi imala više štete nego koristi. Došlo bi do velikog pada saradnje. Drugo – hrvatske investicije (koje su u Srbiji brojnije nego obrnuto) imaju značaja u povećanju zaposlenosti u Srbiji.
       Pojedini srpski privrednici zalažu se za normalne, recipročne, a ne asimetrične odnose, što je odraz zdravog patriotizma, koji podrazumeva zaštitu nacionalnih i državnih interesa u svim, pa i u sferi ekonomije. Srpska vlada ne bi trebalo da uvodi bilo kakve barijere za ulaganja u Srbiju, ali mora iste uslove da izbori i za sve ovdašnje biznismene, koji žele da prošire posao u Hrvatskoj.
       Tehnološka povezanost iz prethodnog perioda bivše zajedničke države trebalo bi da predstavlja jednu od osnova za pokretanje i obnavljanje viših oblika privredne saradnje. Unapređenje privredne saradnje realno je u oblasti prehrambene industrije, energetike, turizma, informacionih tehnologija, građevinarstva, metaloprerađivačke industrije. Postoje realne mogućnosti saradnje na trećim tržištima, posebno u oblasti građevinarstva.
       S obzirom da je težnja Srbije da se na međunarodnom turističkom tržištu pojavi zajedno sa susedima, a i u kontekstu bržeg približavanja Srbije Evropskoj uniji, od velike pomoći našoj zemlji bila bi pozitivna iskustva Hrvatske u pogledu dobijanja sredstava iz evropskih fondova, koja su vrlo važna za dalje aktivnosti, za razvoj turizma kod nas, odnosno razvijanje bilateralnih odnosa u ovoj oblasti sa Hrvatskom.
       Struktura srpskih roba u robnoj razmeni sa Hrvatskom je nepovoljna, dominantne su sirovine i repromaterijal, kao i proizvodi nižih faza obrade. Realne izvozne mogućnosti srpskih firmi na tržištu Hrvatske postoje za: sveže voće, meso i mesne prerađevine, vino i alkoholna pića, građevinski materijal, proizvode crne i obojene metalurgije, metalsku i mašinsku industriju, farmaceutske proizvode i auto industriju.
       Hrvatska je na kraju 2017.godine imala 34 miliona evra namenjenih za prekograničnu saradnju sa Srbijom iz sredstava EU, za ulaganje u pogranična područja, a vrednost 23 programa i projekta koji se realizuju između dve zemlje iznosi 18 miliona evra.
       Prostor za unapređenje bilateralne robne razmene je veliki, jer je u bivšoj SFRJ razmena između dve republike bila oko pet milijardi dolara. U tom smislu aktivnosti treba usmeriti na: ofanzivniji marketing srpske privrede; povećati zastupljenost naših proizvoda i usluga na hrvatskom tržištu; organizovanje susreta privrednih delegacija; povećanje aktivnosti regionalnih i županijskih komora; učešće na sajmovima.

Hrvati ponovo otvaraju privredno predstavništvo u Beogradu
       Pri uspostavljanju poslovnih veza između privrednika dve zemlje značajnu ulogu imale su privredne komore Srbije i Hrvatske. Predstavništvo Hrvatske gospodarske komore u Srbiji osnovano je 2002. godine u Beograu, a Hrvatski poslovni klub u Beogradu 2005. Privredna komora Srbije je 2012. godine otvorila predstavništvo u Zagrebu. Hrvatska je posle desetak godina rada, 2013. zatvorila predstavništvo HGK u Beogradu, što je potom učinila i Srbija.
       Međutim, hrvatska vlada donela je odluku o davanju saglasnosti za ponovno osnivanje predstavništva HGK u Srbiji sa sedištem u Beogradu, koje će biti otvoreno u martu ove godine. U skladu sa studijom opravdanosti otvaranja predstavništva HGK, utvrđeno je da je tržište Srbije jedno od najznačajnijih tržišta Hrvatske, posmatrajući sa stanovišta izvoza, kao i direktnih investicija, koje predstavljaju 13% ukupnih ulaganja Hrvatske u inostranstvo. HGK je spremna da ustupi svoj prostor, da i PKS ponovo otvori svoje predstavništvo u Zagrebu.
Srpske firme počele da ulažu u Vukovar
       Cetvrt veka od rata srpske kompanije počele su da se javljaju sa interesovanjem za ulaganje u Vukovar. Krajem prošle i početkom ove godine uspostavljeni su početni kontakti. Vukovar potencijalnim ulagačima nudi možda i najbolje uslove na području cele Hrvatske, koji bi uskoro trebalo da budu kvalitetniji s obzirom na to da je u izradi predlog Zakona o podsticanju ulaganja na području grada Vukovara. I postojeći zakon nudi niz olakšica, na primer oslobađanje od 50% doprinosa, bescarinski uvoz opreme i mašina, a novi zakon biće jedan od preduslova, kako se najavljuje, pojačanom ulaganju.
       „Srpska industrija mesa Matijević - Novi Sad“ je krajem 2015. godine kupila dve poljoprivredne zadruge nedaleko od Vukovara, sa 1.500 hektara oranica za oko 15 miliona evra. Ipak, nije jasno da li ovo može da se računa kao srpska investicija, jer je u Hrvatskoj zabranjena prodaja poljoprivrednog zemljišta stranim državljanima. Matijević je njive u svom zavičaju kupio jer ima dvojno držaljanstvo - i hrvatsko i srpsko.
Najavljena revitalizacija pruge Beograd-Zagreb:
Kolinda Grabar Kitarović kaže da su srpski privrednici „dobrodošli“
       U sklopu posete predsednika Republike Srbije Republici Hrvatskoj, u Zagrebu je 12. februara ove godine održan Hrvatsko-srpski poslovni forum, uz učeše zvaničnika i oko pedeset poslovnih ljudi obe zemlje.
       Predsednik Srbije je izrazio uverenje da će jačanje političkih veza između Srbije i Hrvatske doprineti uklanjanju stega, barijera, birokratskih procedura u ekonomskoj saradnji, i zatražio da se ukinu barijere poput višečasovnih čekanja kamiona na hrvatskim prelazima. Ukazao je da danas na prelazu u Batrovcima, kamioni čekaju između pet i šest sati, dok su na Horgošu čekanja u proseku manje od dva sata. Potrebno je da se procedure smanje, da ima više fitosanitarnih inspektora na prelazima, barem da na Batrovcima rade 24 sata. To bi u mnogome olakšalo srpskim proizvođačima izvoz u Hrvatsku.
       Podržana je želja Hrvatske da se revitalizuje pruga Zagreb-Beograd, ocenjujući da bi to konačno mogla biti najbolja saobraćajnica u regionu, i to ne samo za putnički saobraćaj. Time neće dobiti samo Srbija, već Hrvatska, jer ako nema revitalizacije pruge železnički saobarćaj bi se završavao u Zagrebu, a ovako bi imali najdirektniju vezu sa celom jugoistočnom Evropom, istaknuto je na skupu.
       Pruga od Beograda do Zagreba duga je 412 kilometra i nalazi se na Koridoru 10. Vrednost ovih radova iznosila bi oko 250 milona evra. Srbija i Hrvatska zajednički će da apliciraju kod EU, za novac potreban da se taj projekat realizuje.
       Predsednica Hrvatske je u svom obraćanju pozvala srpske privrednike da više investiraju u Hrvatsku, rekavši da su „dobrodošli“ i jasno potvrdila predanost hrvatske države za izgradnju konstruktivnih odnosa sa Srbijom.
Ni 24 časa nije prošlo od Vučićeve posete, Hrvati poslali novi šamar, preko Brisela!
       Ni puna 24 časa nije prošlo od kada je predsednik Srbije okončao, kako se tvrdi – uspešnu posetu Zagrebu, a iz Hrvatske je već usledio šamar I to preko Brisela.
       Znalo se da su hrvatski predsednik Kolinda Grabar Kitarović i predsednik vlade Andrej Plenković u sporu u vezi sa dolaskom Vučića u Zagreb, ali ovo verovatno niko nije očekivao. Neposredno pošto je okončana poseta Vučića, hrvatski premijer je u Briselu, prilikom susreta sa predsednikom Evropske komisije Žanom Klodom Junkerom izjavio da Hrvatska nema nameru da popušta Srbiji “samo zato što nešto lepo piše u Strategiji EU za Zapadni Balkan“.
       Sa druge strane, Junker je rekao da je Vučićeva poseta “bila zanimljiva”.
       U Evropi uvek treba da imamo strpljenja. Posledice rata, finansijske i druge između Nemačke i Luksemburga su zahtevale razdoblje od 45 godina da bi se rešile. To je bio jedan bolan process i uvek je težak process. Sve države Zapadnog Balkana koje žele da uđu u EU moraju da reše sva bilateralna granična pitanja, istakao je Junker.
       Iz ovoga sledi da naši „evropski partneri“ očito Srbiju vide kao Nemačku iz Drugog svetskog rata, te da će očito Brisel I dalje tolerisati hvatski nacionalistički šovinizam prema Srbiji.
       M.D.












































































          Redakcija Pretplata Marketing Tekstovi tekst Iz starih brojeva Mali oglasi

Designed by Ivan Markovic - XENOX