SVEDOK Internet



Broj 1160.

Poseta
5583871

Ljudi danas žive daleko bolje nego što im se čini

Odgovor “zabranjenog”

Zašto niko neće sa Srbijom?

Ostavka, princip ili sujeta?

Dakle, „Svi Jevreji treba da umru!”


          Redakcija Pretplata Marketing Tekstovi tekst Iz starih brojeva Mali oglasi

Kome je i zašto zapelo da Hipodrom u srcu Beograda jednostavno – nestane, iako je stariji od Vimbldona?
Trka za zemljištem, menja trke konja!

       Da bi, valjda, pobili rasne konje, za početak treba „ubiti” Hipodrom na Carevoj ćupriji?!
       Beogradski hipodrom, najstariji sportski objekat u zemlji i jedan od 10 najstarijih aktivnih sportskih objekata na svetu, gradske vlasti i razne uprave apostrofiraju kao „problem“ umesto kao „najstariji sportski objekat u Srbiji i jedan od 10 najstarijih aktivnih sportskih objekata na svetu“, a rezultat takve kampanje je 2017.godine doveo i do pitanja samog njegovog opstanka.
       Ako su u stogodišnjoj tradiciji tribine Beogradskog hipodroma bile mesto okupljanja ljubitelja kraljevskog sporta, rasnih konja, i gradskih elita, a danas služe kao stecište pijanih navijača i tinejdžera, koji stazu koriste za noćne vožnje motora – teško je ne zapitati se – zašto?
       Prvi put, u 104 godine dugoj istoriji ovog objekta, na njemu nisu organizovane zvanične trke, a gradske vlasti su uzgred spomenule da bi moglo doći do gašenja i/ili izmeštanja, bez ikakvog pokušaja da se pronađu adekvatna rešenja za opstanak objekta, starijeg i od Vimbldona.
       Građani Beograda, koji ne žele da tradiciju zamene još jednim tržnim centrom ili stambenim objektima, pobunili su se razne načine.
       Neki od njih - osnovali su grupu građana Hipodrom u (Beo)-gradu (skraćeno HUG), nevladinu i neprofitnu organizaciju, formiranu sa samo jednim ciljem - odbranom Beogradskog hipodroma.
       Peticiju za očuvanje Hipodrom potpisalo je do sada skoro 8.000 https://www.peticije24.com/spasimo_beogradski_hipodrom-, a podržalo preko 23.000 ljudi.
       „Održivost Beogradskog hipodroma, koju gradske vlasti navode kao najveći problem, zapravo nije stvarno, već nametnuto stanje“, navode u HUG-u.
       Primera radi, burnih 90-tih na Hipodromu se održavalo po 30-35 trkačkih dana godišnje, dok 2017. trka nije bilo, ne računajući tri trkačka dana koje je organizovala grupa entuzijasta.
       Od tri restorana na Hipodromu, koja su, doduše netransparentno punila kasu preduzeća, ostao je samo jedan.
       Od tri tribine, ostala je samo ruševina jedne, one glavne, koja se „spontano“ zapalila. Preostale dve, misteriozno su nestale za vreme mandata direktora Borisa Ivkovića (2008-2012), koji je tada tvrdio da nisu bezbedne i da će biti nabavljene nove.
       S obzirom da su bile napravljene od gvozdene konstrukcije, postavlja se pitanje, da li su i one, zajedno sa starom barijerom (zaštitnom ogradom), prodate u staro gvožđe i gde je otišao taj novac?
       A totalizator kladionica? Takođe otišla u gvožđe, iako je bila među najsavremenijima i imali smo je među prvima u ovom delu Evrope. Takvu istu, i dan danas koriste i u Francuskoj i u Švedskoj...jer taj sistem koji deo novca vraća u sport je dokazano održiv za sve.
       Spisak bi se mogao nastaviti u nedogled…
       „Obzirom da od 1999. godine Hipodrom kraj Careve ćuprije nema adekvatnu tribinu, koja je izgorela u požaru pod nerazjašnjenim okolnostima i da je totalizator kladionica iz nepoznatih razloga prodata u ’staro gvožđe’, osnovano sumnjamo da se nesavesno upravlja javnim dobrom u cilju njegovog iseljenja. Verujemo da je vrednost zemljišta na kome se Hipodrom nalazi njegova najveća prepreka ka opstanku i daljem razvoju“, tvrdi HUG i dodaje da su „nemar i različite zloupotrebe u okviru organizacionih struktura u sportskim udruženjima, savezima i upravi JP ’Hipodrom Beograd’ tokom dugog niza godina, dovele su srpski konjički sport na najniže grane.“
       Prema navodima ovog udruženja građana gradske vlasti su neodgovornim i nesavesnim poslovanjem i zloupotrebom prava i obaveza koje su im poverene, dovele do katastrofalnog stanja u pogledu poslovanja, uslova za higijensko i bezbedno korišćenje infrastrukture najstarijeg sportskog objekta grada Beograda, što je rezultiralo drastičnim padom posete i ugleda.
       „Nestručni, a možda i zlonamerni kadrovi, koje godinama unazad šalje gradska uprava, kao i politički orjentisana kadrovska politika u okviru unutrašnje organizacije JP ’Hipodrom Beograd’, dovela je do potpunog obesmišljenja postojanja 104 godine starog sportskog objekta, koji je pod zaštitom Republike Srbije u okviru kulturno-istorijske celina ’Topčider’ koja je od izuzetnog značaja za Republiku“, tvrdi HUG.
       Kako kažu, najtragičnija posledica neodgovornosti, nemara i sitnih ličnih interesa trenutnog i prethodnih rukovodstva, je egzodus najstručnijih kadrova u svim oblastima konjarstva, kao i samih konja.
       Oni sada pune kase gradova u Mađarskoj, Italiji, Koreji...
       Održivi Beogradski hipodrom je sasvim moguć, dokaz za to su decenije i decenije tokom kojih su tribine bile dupke pune.
       Cak je i ove godine, na samo-organizovani 95-ti srpski galopski derbi, inače sportsku manifestaciju sa najdužom tradicijom na prostoru Balkana, došlo preko 7.500 ljudi!
       Jasno je da su konjički sport i klađenje veoma unosni poslovi, pa iz toga proizilazi da je pronalaženje održivih rešenja samo pitanje dobre volje Grada.
       Potrebno je na pravi način organizovati trke, rešiti infrastrukturne probleme Hipodroma kod Careve ćuprije, kao i pravno-imovinske odnose, sinhronizovati zakonsku regulativu vezanu za legalno i održivo klađenje, rekonstruisati tribinu, vratiti Totalizator kladionicu i postaviti pravi kadar.
       Sve to može se postići jako brzo i lako ukoliko se energija skrene sa uništavanja tradicije, na njeno očuvanje. A finansijska isplativost, iako možda ne toliko „brza“, kao prodaja zemljišta, sigurno postoji, još veća i dugoročnija.
       Još jedan dokaz za to su hiljade hipodroma širom sveta koje rade punom parom, a nisu osam godina stariji od Vimbldona i ne predstavljaju osnovnu bazu konjičkog sporta regionu od preko 40 miliona ljudi.
       Posle reakcije javnosti na priču o uništenju hipodroma i njegovom mogućem gašenju, gradske vlasti su objavile konkurs za plan arhitektonsko-urbanističkog uređenja šireg područja Hipodroma.
       Ipak, HUG smatra da je na delu „samo kupovina vremena i smirivanje zainteresovane javnosti, koja želi da Hipodrom ostane tu gde jeste“, a da ne postoji „stvarna odluka gradskih čelnika da Hipodrom obnovi i omogući mu se održiv razvoj s postojećom namenom, po ugledu na sva trkališta svetskih i evropskih metropola“.
       Zabrinuto zbog najnovijih saznanja vezanih za sudbinu Beogradskog hipodroma, Udruženje građana „Hipodrom u (Beo)gradu“ zatražilo je nedavno odgovore od nadležnih.
       Udruženje je poslalo pisma JP „Hipodrom Beograd“, Skupštini grada Beograda, gradonačelniku Siniši Malom i gradskom menadžeru Goranu Vesiću i gradskom urbanisti Milutinu Foliću, kao i JP „Direkcija za građevinsko zemljište i izgradnju grada Beograda“ (koje je naručilo i sprovelo izbor idejnog urbanističko - arhitektonskog rešenja za šire područje hipodroma), u kojima traži da se razjasne sporna pitanja.
       *Na primer, „zbog čega za pobedničko rešenje sa arhitektonsko-urbanističkog konkursa za plan uređenja šireg područja Hipodroma više od tri meseca nije doneta nijedna zvanična odluka u Skupštini Grada, niti je naručilac konkursa JP ‚Direkcija za građevinsko zemljište i izgradnju grada Beograda‘ u tom periodu izdao bilo kakvo saopštenje o tome?“
       * Kao i, „da li je arhitektonsko-urbanističko uređenje ono što će rešiti svakodnevne probleme Javnog preduzeća ‚Hipodrom Beograd‘ i korisnika usluga koje ono pruža?
       * Ako jeste, zbog čega ono nije usvojeno?
       * Zbog čega nije dostupno na uvid građanima?“
       * Ili „zbog čega je u budžetu Grada za 2018. (iako je grad Beograd kao osnivač u obavezi da obezbedi materijalne, tehničke i ostale uslove za nesmetano poslovanje JP Hipodrom Beograd) godinu za rekonstrukciju tribine Hipodroma, koja je izgorela pre 18 godina, predviđeno tek 100.000 dinara koliko je bilo i 2017.godine, što nije ni izbliza dovoljno da se popravi tribina čiji ostaci iz godine u godinu sve više propadaju?“
       * Još bitnije, „zbog čega Ugovor o korišćenju zemljišta koji je JP „Hipodrom Beograd“ potpisalo sa Skupštinom grada Beograda 1988. godine, a koji ističe na proleće, nije produžen, niti je predviđen kao tema bilo kojeg zasedanja?“
       U otvorenom pismu HUG-a se ocenjuje da su „godine raznih obmana javnosti, praznih obećanja, različitih uspešnih i neuspešnih odlaganja rešavanja nagomilanih problema raznih dosadašnjih uprava, ostavljale samo veći čemer i pustoš na prostoru najstarijeg sportskog objekta“ Beograda.
       „Taj proces se mora zaustaviti! Borićemo se svim legalnim sredstvima da Hipodrom kraj Careve ćuprije ostane u srcu Beograda, u celini s Topčiderom i Košutnjakom, tu gde i jeste već 104, godine. Pa valjda mi, kao narod i kao grad, moramo da sačuvamo i tradiciju, istoriju, sport i zelenu oazu grada, da ostavimo svojoj deci sve to sto su nama ostavili naši preci“, kaže udruženje HUG.
       Da, osim što je najstariji sportski objekat u zemlji i šesti najstariji aktivni sportski objekat na planeti, beogradski hipodrom je i zelena oaza Beograda, zaštićeni spomenik i jedino mesto gde gradska deca mogu da stupe u neposredni kontakt s konjima.
       On je i centar konjičkog sporta Srbije i regiona, koji osim što je sa tri discipline zastupljen na Olimpijskim igrama, u svim ostalim zemljama zapošljava na desetine hiljada ljudi i svojim gradovima donosi milionske profite.
       „Želimo da se Hipodromu vrati stari sjaj, da ponovo bude prostorni reper Beograda, prepoznatljivo mesto sporta, rekreacije, kulture i tradicije. Radićemo i borićemo se da ovaj neizostavni faktor identiteta prestonice postane katalizator razvoja konjičkog sporta i značajan činilac u razvoju privredne grane konjarstva kao i delatnosti klađenja i zabave koju pokreće, na dobrobit svih učesnika i interesnih grupa, po uzoru na uspešne modele iz drugih zemalja“, navode u HUG-u.

Istorijat konjičkog sporta u Srbiji
       Ostalo je zabeleženo da su 14. aprila 1863. godine Knez Mihailo Obrenović i srpska vlada organizovali u Beogradu prve galopske trke na kružnoj stazi.
       Hroničar najstarijeg sportskog objekta u prestonici Srbije, novinar Živojin Jovanović beleži:
       „Prvo beogradsko trkalište bilo je uređeno na mestu iza groblja, pored Carigradskog druma, gde su tada priređivani vašari. To je prostor na kome se danas nalaze: deo Bulevara revolucije, Pravni fakultet, hotel ’Metropol’, Tehnički fakultet i niz zgrada u Ulici 27. marta... Trkačka staza bila je u obliku elipse, dugačke 700 hvati (oko 1.350 m). Linija starta i cilja je bila na Carigradskom drumu, u visini Kneževog ’čadora’ (počasne tribine) pored koga je bila tribina za gledaoce. Konji su kretali u pravcu Vukovog spomenika, a zatim skretali prema Ulici 27. marta. Potom bi obišli krug, ponovo izbili na Carigradski drum i stigli do tribine.“
       Osnivanjem Dunavskog kola jahača u Beogradu 1890. godine aktivnije se razvija sportsko konjarstvo, a trkalište se seli na prostor današnje železničke stanice, tada nazivan Bara Venecija.
       Međutim, zbog nepogodnosti terena, trkalište se, sezonu kasnije, seli na Banjicu. Baš tu je održan prvi Srpski Derbi u kojem je slavila Filka.
       Od 1905. godine član Dunavskog kola jahača postao je Vladislav Ribnikar, osnivač i direktor lista „Politika“...
       Kao ugledan član uprave Kola jahača, Ribnikar se zalagao i za izgradnju stalnog beogradskog hipodroma, što nije ostalo bez odjeka. Ministarstvo narodne privrede (ministar Jaša Prodanović) ustupilo je Kolu jahača zemljište kod Careve ćuprije 1912. godine“, stoji u rukopisu Žike Jovanovića.
Istorijat Hipodroma kraj Careve ćuprije
       Hipodrom kod Careve Ćuprije je najstariji sportski objekat u Beogradu i Srbiji. Ukazom Kralja Aleksandra od 15. novembra 1920. godine Dunavskom Kolu jahača „Knez Mihajlo“ ustupljeno je državno zemljište na besplatan zakup na period od 75 godina, „radi podmirenja zemaljske potrebe u stvaranju stalne staze za javne konjske utakmice“.
       Ukaz je objavljen u službenim novinama broj 272 od 7. decembra. 1921.godine. Te godine održan je prvi galopski derbi i prva trka grada Beograda, koje od tada postaju tradicionalne.
       U septembru 1930. godine održane su prve kasačke trke revijalnog karaktera.
       Uredbom Ministarskog saveta od 3. septembra 1934. godine isto zemljište je izdato „Dunavskom kolu jahača pod zakup na period od 75 godina uz nadoknadu od 1 (jednog) dinara godišnje pod svim uslovima predviđenim rešenjem Gospodina Ministra šuma i rudnika broj 13.576 od 11. jula 1934. godine, a upravljanje hipodromom oduzeto im je 1949. godine, nakon nacionalizacije“.
       Potom trkalište dobija naziv „Hipodrom Beograd“. U više navrata preduzeće je menjalo pravni status i delatnost, da bi 29.02.2008. godine Odlukom Skupštine grada Beograda promenilo oblik organizovanja u JP „Hipodrom Beograd“.
Promena delatnosti:
Od konjičkih trka do „uređenja i održavanja okoline“
       Za vreme mandata direktora Branimira Jovanovića, a Odlukom Privremenog organa Beograda, 2014. godine izvršena je izmena i dopuna osnivačkog akta Javnog preduzec´a „Hipodrom Beograd“, kojom je promenjena osnovna delatnost JP „Hipodrom Beograd“ na Usluge uređenja i održavanja okoline.
       Osnovna delatnost Hipodroma, dakle trkališta, nije održavanje trka, već uređivanje okoline? Zbog čega?
       Što je najžalosnije, čak ni tu delatnost, za koju je zapravo nadležno JKP „Gradsko zelenilo“, ne obavljaju kako valja - uslovi u kojima rade konji i ljudi nikada nisu bili gori, o čemu svedoče i ove fotografije HUG-a.
       Ukoliko trenutno rukovodstvo i ostale strukture ostanu nemi na zahteve konjičkih klubova, korisnika Beogradskog hipodroma i HUG-a, udruženje najavljuje i krivične prijave.
       „Ukoliko ni to ne pomogne, otići ćemo sa konjima ispred Skupštine... prosto, borićemo se svim legalnim sredstvima da naš Hipodrom ostane u srcu Beograda“, izričiti su u HUG-u.












































































          Redakcija Pretplata Marketing Tekstovi tekst Iz starih brojeva Mali oglasi

Designed by Ivan Markovic - XENOX