SVEDOK Internet



Broj 1160.

Poseta
5583851

Ljudi danas žive daleko bolje nego što im se čini

Odgovor “zabranjenog”

Zašto niko neće sa Srbijom?

Ostavka, princip ili sujeta?

Dakle, „Svi Jevreji treba da umru!”


          Redakcija Pretplata Marketing Tekstovi tekst Iz starih brojeva Mali oglasi

Američka televizija MSNBC objavila snimke baze islamističkih ekstremista u Albaniji
Albanija (ponovo) obučava teroriste
Piše: Milan Dinić

       Emisija „Na zadatku“, američke televizije MSNBC 26. maja emitovala je reportažu o bazi militantne iranske opozicione grupe MEK koja se nalazi u Albaniji u mestu Manez, na zapadu zemlje, nedaleko od Tirane. Baza nosi ime Ašraf tri. Kako se ističe u emisiji, iako baza spolja ne deluje kao išta posebno, snimak iz vazduha pokazuje da se radi o velikom i modernom vojnom kompleksu.
       U emisiji se navodi da novac za ovu organizaciju i bazu odlazi od bogatih arapskih zemalja koje su u sukobu sa Iranom, pre svega od Saudijske Arabije. Takođe se navodi da ova grupa navodno ima podršku najužeg kruga saradnika predsednika Trampa, uključujući i njegovog savetnika za bezbednost Džona Boltona, kao i bivšeg gradonačelnika Njujorka Rudija Đulijanija.
       Iako je prvo odbio da odgovori na pitanja novinara o vezama sa MEK, Rudi Đulijani je kasnije rekao MSNBC-u da je saradnju sa MEK-om počeo septembra 2007. ali da se ne seća koliko mu je ova organizacija platila za govore i nastupe tokom godina. On je takođe dodao da je bila „greška“ što je ova grupa ranije proglašena za terorističku (MEK je od 1997. bio na listi terorističkih organizacija po klasifikaciji Stejt departmenta, da bi u jeku protesta u Iranu 2012. bio skinut sa te liste). U emisiji MSNBC-a emitovani su snimci na kojima se vidi kako Bolton i Đulijani govore na skupovima MEK-a, pozivaju na obaranje režima u toj zemlji i bivaju pozdravljeni frenetičnim aplauzom iz publike u kojoj mnogi nose uniforme, a žene imaju marame na glavi.
       Emisija MSNBC-a izazvala je dosta oprečnih reakcija i optužbi. Kritičari tvrde da se emisija oslanja na izvore i sagovornike bliske iranskim vlastima i da je zbog toga nepouzdana, te navode da je MEK opoziciona grupa koja se bori za demokratski Iran.
      
       Šta je MEK?
      
       MEK je skraćenica za „Mojahedin-e-Khalq“ – „Narodna mudžahedinska organizacija Irana“ osnovana 1965. koja se zalaže za rušenje aktuelnih vlasti u Iranu. Najpre su bili protivnici režima šaha Reze Pahlavia i učestvovali su u protestima koji su doveli do Iranske revolucije 1979. Međutim, od tada su u sukobu sa ajatolama koje su preuzele vlast u Iranu. Organizacija, koja od 1979. deluje iz egzila, zalaže se za nasilnu promenu režima u Teheranu.
       Bivši irački lider Sadam Husein dozvolio je grupi da osnuje bazu, nazvanu kamp Ašraf, severoistočno od Bagdada, posle pokretanja rata sa Iranom 1980-ih.
       Iran ovu organizaciju smatra terorističkom. Iako je ranije MEK bio označen kao teroristička organizacija, Britanija je 2008. tu grupu skinula sa liste terorističkih organizacija, nakon čega je to učinila Evropska unija 2009, a potom i SAD 2012. godine. MEK ima dosta veza u političkim krugovima na Zapadu, a svoje sedište imao je u Parizu od 1981. do 1986. godine, zatim u Iraku a od 2016. formalno sedište im je u Tirani.
       Mnogi naučni radovi i analize posvećeni ovoj organizaciji opisuju je kao autoritarno, nedemokratsko udruženje koje gaji kult prema vođama pokreta, bračnom paru Masud (koji je nestao u Iraku 2003. i za kojim je raspisana poternica) i Marjam Radžavi. U ideološkom smislu kretali su se između marksizma i islamskog radikalizma.
       MEK tvrdi da se zalažu za slobodan i demokratski Iran i na njihovim skupovima su govorili brojni američki kongresmeni i uticajni političari, uključujući i vodeće članove aktuelne američke administracije.
      
       Prelazak iz Iraka u Albaniju
      
       Jedan od ciljeva Baraka Obame u vreme njegove administracije bio je stabilizacija prilika na Bliskom istoku, a to je podrazumevalo postizanje sporazuma sa Iranom i ubeđivanje te zemlje da odustane od nuklearnog programa.
       Jedan od ustupaka Amerikanaca u cilju otopljavanja odnosa bio je i izmeštanje MEK-a iz Bliskog istoka i seljenje njihovih baza i operativaca van tog regiona, što je otpočelo 2007. a okončano potpisivanjem nuklearnog sporazuma sa Iranom 2015. godine.
       SAD su 2013. počele selidbu oko 3.000 „iranskih opozicionara“ iz Iraka, a od samog početka za mesto selidbe određen je Balkan. Najpre je bilo planirano da budu preseljeni u rumunski grad Krajova na granici sa Bugarskom, da bi nakon odbijanja rumunskih vlasti - Albanija je određena kao krajnja destinacija, gde je u prvom talasu prebačeno 14 aktivista. Citav projekat vodio se pod okriljem Ujedinjenih nacija.
       Iračke novine Assabah Al-Jadeed, pozivajući se na izvore u Parizu, 2015. su objavile da planovi premeštanja ove grupe prete da dovedu do političke nestabilnosti u Tirani budući da je albanska vlada (koju je tada predvodio aktuelni albanski premijer Edi Rama) izrazila zabrinutost da bi ova organizacija u Albaniji mogla da napravi militantni kamp poput onog koji je ranije bio u Iraku, što bi moglo da ima negativne posledice po bezbednost u toj zemlji i regionu.
       Aanaliza nevladine organizacije „BalkanAnalisis“ pokazala je da MEK ima dobre odnose sa levičarskim poslanicima u albanskom parlamentu koji su im dali javnu podršku. Ali ovo je uporedno i faktor za brigu jer može da postavi MEK kao politički činilac na nestabilnoj albanskoj političkoj sceni.
       U izveštaj MSNBC-a koji je emitovan pre nekoliko dana krajnje negativno se govori o vojnoj bazi MEK-a u Albaniji, iako ta organizacija tvrdi da su „borci za demokratiju“.
       Jedan od nekadašnjih članova ove organizacije, koji je govorio u emisiji MSNBC-a kaže da se radi o opasnoj ekstremističkoj grupi koja je nehumana i prema sopstvenim članovima, navodeći kako je on bio fizički i psihički mučen.
      
       NATO baza u Albaniji
      
       Početkom maja albanski ministar Odbrane Olta Džačka predložila je američkom kolegi Džejmsu Matisu da NATO otvori vojnu bazu u toj zemlji usled zabrinutosti Albanije za regionalnu bezbednost.
       „Verujemo da je vreme da SAD uspostave svoje prisustvo u Albaniji... To prisustvo SAD ili NATO-a predstavljalo bi jasan pokazatelj da saveznici nisu zaboravili region“, rekla je Džačka.
       Albanija predlaže Americi izgradnju pomorske baze koju bi Tirana i Vašington vodili zajedno ali koja bi bila pod kišobranom NATO.
       Kako je navela Džačka, „zabrinuti smo zbog više pretnji sa kojima se naš region suočava i mislimo da je veoma važno da NATO i SAD pridaju malo više značaja onome što se događa na Balkanu“.
       Albanija je aprila 2009. pristupila NATO-u zajedno sa Hrvatskom. U poslednje dve godine ta zemlja je povećala vojni budžet koji trenutno iznosi oko 162 miliona američkih dolara (poređenja radi, vojni budžet Srbije iznosi 731 milion američkih dolara).
      
       Američka podrška MEK-u i Balkan
      
       Odluka Donalda Trampa da odustane od nuklearnog sporazuma sa Iranom iz 2015. preti da izazove još veću političku nestabilnost na ionako trusnom i ratom zahvaćenom Bliskom istoku. Cinjenica - da najbliži savetnik za bezbednost predsednika Trampa, Džon Bolton, kao i Trampov advokat i bivši gradonačelnik Njujorka Rudi Đulijani javno zagovaraju rušenje aktuelnih iranskih vlasti i promenu režima u toj zemlji, ukazuje da će se stvari sve više komplikovati na relaciji Vašington-Teheran. Da su Amerikanci odlučni da igraju oštro svedoči i to što je poslednjih nedelja bilo nekoliko američkih napada na – kako se tvrdi – pozicije iranskih boraca u Siriji koje pomažu snagama predsednika Asada. Uz to, pored odluke da odustanu od nuklearnog sporazuma sa Iranom – što je naišlo na negodovanje u EU – SAD su najavile i uvođenje najoštrijih sankcija Teheranu.
       Ukoliko bi SAD – u svetlu ovakvih poteza – sada dodatno pojačale podršku organizacijama poput MEK-a, to može da ima negativne posledice po region Balkana budući da bi islamistički ekstremizam na Balkanu (ponovo, kao devedesetih) imao zaleđe u američkoj podršci zarad interesa Vašingtona na Bliskom istoku. Tako se ponovo nameće staro pitanje: da li će podrška muslimanima i njihovim ekstremističkim strujama na Balkanu biti kompenzacija za politiku SAD na Bliskom istoku koja se u islamskom svetu percipira kao negativna i u prilog Izraela?
      
       Mudžahedini, Albanci i region
      
       Ovo nije prvi put da jedna neregularna militantna organizacija sumnjičena za terorizam ima svoje sedište u Albaniji. I teroristička „Oslobodilačka vojska Kosova“ imala je svoje baze i logistiku u Albaniji tokom devedesetih, a u poljskim kampovima NATO-a u Kukešu i drugim oblastima na severu Albanije NATO instruktori obavljali su obuku „OVK“ terorista.
       Uporedo sa ovim trebalo bi imati na umu i činjenicu da je Albanija jedna od najsiromašnijih i politički najnestabilnijih zemalja Evrope. Slabe institucije, korupcija i nedostatak društvene i identitetske kohezije u Albaniji ima za posledicu da je ta zemlja nepouzdan partner i nesiguran oslonac kako u regionu tako i širo. To se pokazalo i u političkim lutanjima te zemlje, od SSSR-a do Kine, u vreme Envera Hodže, kao i oštrih sukoba te zemlje sa svim državama sa kojima se graniči(la).
       Kako je to više puta primetio istoričar Cedomir Antić, Albanci su uvek bili kamen u tuđoj ruci. U tom smislu, zabrinjavajuće je da je Albanija sigurna luka za još jednu militantnu organizaciju „boraca za slobodu“. Posebno utoliko što je reč o islamističkoj grupaciji, te da već u Bosni postoji ustaljeno prisustvo vahabija koji su označeni kao ekstremistička muslimanska sekta i kao centar regrutacije ISIS-a u regionu.












































































          Redakcija Pretplata Marketing Tekstovi tekst Iz starih brojeva Mali oglasi

Designed by Ivan Markovic - XENOX