SVEDOK Internet



Broj 1174.

Poseta
5666348

Ko nas je koliko lagao

Nema gluposti koje srpski mediji neće preneti, nema „crvene linije“ ispod koje srpski političari neće da idu

DŽABE JE GLUVOM VIKATI!

Aleksandar Vučić – Ustavorušitelj

BEBE VIŠE NEMA KO DA RAĐA


          Redakcija Pretplata Marketing Tekstovi tekst Iz starih brojeva Mali oglasi

Napredni klub objavio analizu stanja ekonomije Srbije od dolaska Aleksandra Vučića i SNS-a na vlast, do danas
Za sedam godina plata realno skočila za 1,38 evra
Piše: Milan Dinić

       Od dolaska SNS i Aleksandra Vučića na vlast 2012. godine stvari u Srbiji su se bitno izmenile: jedna stranka i čovek suvereno dominiraju javnim mnjenjem, opozicija gotovo da ne postoji, a medijski i javni život srozao se daleko niže nego što se verovalo da je moguće.
       Dok vlast tvrdi da nam je nikad bolje i da napredujemo gigantskim koracima, mnogi misle da nije tako već, da je teže i gore. Iako se Srbijom šire protesti protiv vlasti, sondiranje javnosti pokazuje da bi SNS i dalje odneo veliku pobedu na izborima.
       Zaludnost situacije u kojoj se kao društvo i država nalazimo sumirao je nedavno jedan „čovek iz naroda“ koji je dao sledeću izjavu o predsedniku Vučiću: „boljeg nemamo, goreg nećemo naći“.
       Šta vlast misli i govori, to čujemo i vidimo svaki dan. Svuda. Osim pojedinih medija – uključujući i ovaj list, „Svedok“ – čini se da nigde nije moguće pronaći ozbiljnu analizu i kritiku rada i rezultata aktuelnih vlasti (a „Svedok“ je bio u opoziciji i prema prethodnim vlastima i svim do sada jer, verujemo, to je dužnost odgovornih medija).
       Mada, uostalom, većinu ljudi u Srbiji – ako je suditi po medijskom sadržaju koji je popularan – ozbiljna analiza možda i ne interesuje.
       „Napredni klub“, udruženje građana iz Beograda koje predvodi istoričar Cedomir Antić, nedavno je objavilo analizu ekonomskih rezultata od kada je SNS došao na vlast 2012.
       Podaci su zabrinjavajući i daleko od idealizovane slike koja nam se redovno predstavlja preko raznih „Pinkovizija“.
       U narednim redovima objavljujemo analizu Naprednog kluba, izuzimajući fusnote koje upućuju na izvore. Svaki podatak u analizi ima svoj javni izvor, najčešće državnu ili međunarodnu referentnu instituciju ili međunarodnu organizaciju.
       Plate: Jedan od glavnih argumenata predsednika Vučića je da je plata u njegovo vreme skočila sa 350 evra na skoro 500 evra.
       Međutim, decembra 2011. prosečna plata u Srbiji iznosila je 43.887 dinara (tadašnjih 419,4 evra), oktobra 2018. prosečna plata u Srbiji iznosila je 49.901 dinara (sadašnjih 420.78 evra).
       Plate i kurs su varirali u međuvremenu, uglavnom su povećavani pred izbore. Razlika tokom bezmalo sedam godina je 1,38 evra.
       Prosečna penzija: Zakonom o smanjenju penzija – o kome su srpski sudovi izbegli da se izjasne, pa će konačnu reč dati Strazbur – veliki broj penzionera u Srbiji ostao je bez dela zarađenih primanja. I pored činjenice da je legalnost ovakve odluke upitna, aktuelna vlast smatra da je to jedan od njenih najboljih poteza a tome pridodaje i rast penzija, pre svega najnižih.
       Međutim, analiza Naprednog kluba pokazuje da ni rast penzija o kome se priča, meren u odnosu na vrednost evra, zapravo, nije velik koliko se vlast hvali.
       Prosečna penzija je 2008. iznosila 237 evra.
       Godine 2017. prosečna penzija iznoslila je 199 evra.
       Očekivano je da tokom 2018. bude povećana na 209 evra.
       Kako navodi Napredni klub, penzije su u razdoblju od 2008. do 2012. značajno povećavane – to je bio jedan od populističkih zahteva Partije ujedinjenih penzionera (PUPS-a), ali je istovremeno dinar gubio vrednost.
       Prosečna penzija u Srbiji iznosila je aprila 2012. 24.518 dinara ili 218.73 evra po tadašnjem (prodajnom) kursu.
       Kupovna moć: O bedi koja vlada u našem društvu svedoče apokaliptične scene sa otvaranja novih hipermarketa i diskonata, gde ljudi gaze jedni preko drugih i otimaju se za hranu.
       Decembra 2011. prosečna potrošačka korpa koštala je 56.007,33 dinara (535,23 evra).
       Septembra 2018. prosečna potrošačka korpa koštala je 70.743 dinara (597,19 evra). Razlika iznosi 61,96 evra, na mesečnom nivou.
       Dakle građanima Srbije godišnje za osnovne potrepštine godišnje treba 743,52 evra više nego ranije! Za to vreme plate i penzije su većinom niže nego pre šest godina, navodi Napredni klub.
       Zaposlenost: Krajem 2017. predsednik republike Aleksandar Vučić izjavio je kako je nezaposlenost u Beogradu na „istorijskom minimumu“.
       Navodno je nezaposleno bilo 88.000, 2013. je bilo nezaposleno 109.850 građana. Godine 2002. nezaposleno je bilo 153.598 građana.
       Ovi podaci potiču od Nacionalne službe za zapošljavanje.
       Republički zavod za statistiku je 2016. objavio da je u prestonici 121.900 građana bez posla.
       Kako tvrdi Napredni klub u analizi, tajna Vučićevog „uspeha“ u zapošljavanju građana uglavnom se oslanja na promenu metodologije registrovanja nezaposlenih. Svako ko je makar i kratko radio tretiran je kao zaposlen. Takođe, registrovanje na NSZ nije bilo više uslov za zdravstveno osiguranje (zdravstvenu knjižicu).
       Tako je od septembra 2013. do oktobra 2014. stopa nezaposlenosti smanjivana sedam meseci za redom postavši manja za 3,8% (sa 24,1% pala je na 20,3%). U međuvremenu je padala industrijska proizvodnja, važila je zabrana zapošljavanja u državnoj službi i broj zaposlenih je uopšte bio manji.
       Kako tvrdi Napredni klub, do smanjenja stope nezaposlenosti došlo je tako što je manipulisano Anketom o radnoj snazi (na taj način se određuje broj onih koji „aktivno traže posao“ i time „nisu nezaposleni“).
       Rast BDP: Napredni klub tvrdi da vlast SNS manipuliše podacima iz 2011. i 2012. kada je ekonomska kriza u Srbiji bila na vrhuncu. Godine 2008. nezaposlenost u Srbiji iznosila je 14,4%. Prema tvrdnjama vlasti, tokom mandata vlade Mirka Cvetkovića posao je izgubilo oko 400,000 građana. Navodno je do 2015. broj zaposlenih povećan za 330,000!
       Ipak, da to nije bio slučaj primetili su stručnjaci već i po činjenici da u međuvremenu nije značajnije rasla ni suma poreza ni PDV-a, što bi bilo neminovno da se zaposlio toliki broj ljudi. Takođe, BDP nije značajnije rastao, a i da jeste porast radnih mesta obično kasni za njegovim uvećanjem.
       BDP Srbije još uvek nije dostigao nivo iz 2008. godine! Tada je iznosio 49,26 milijardi američkih dolara (42,71 milijardi evra). Godine 2017. iznosio je 41,43 milijarde američkih dolara (35,92 milijardi evra).
       Direktne strane investicije: Vrhunac stranih investicija u Srbiju dogodio se u razdoblju 2006.–2008. godina, ističe Napredni klub. Tada je investirano 4,47; 3,56; i 3,36 milijardi američkih dolara.
       Prošle godine, predsednik Vučić se hvalio da je Srbija rekorder po stranim investicijama, da je među najboljih deset evropskih država po tome, da ima veće strane investicije nego sve ostale balkanske države zajedno. Ako gledamo investicije po glavi stanovnika, Srbija pripada sredini balkanskih država.
       Privredni rast: Privredni rast je u Srbiji, u razdoblju od 2004. do 2008. godine, bio najviši u razdoblju od pedeset godina, navodi se u analizi Naprednog kluba. Kako se ističe, aktuelna vlast koristi poređenje samo za razdoblje od 2009.–2013. godine. Ali se prećutkuje da je 2004. rast iznosio 10,08%, 2006. – 4,9%, 2007. – 6,4%, 2008. – 5,7%, dok je 2016. dostizao 3,34%, 2017. – 2,05% a 2018. – 3,9%.
       Zaduženost: Jedna od često pominjanih tvrdnji aktuelnih vlasti jeste da su drastično smanjili zaduženost zemlje, mereno u odnosu na BDP, te da su za razliku od prethodnih vlasti, spasile državnu kasu lihvarskih kamata i ogromnih dugova.
       Vlade demoratskih stranaka su Srbiju zatekle u stanju bankrota i privrednog kolapsa. Devizne rezerve praktično nisu postojale, a zatečeni spoljni dug iznosio je krajem 2000. godine 14,6 milijardi evra (prema kursu dolar – evro od 1. januara 2002 godine).
       Napredni klub je analizirao kretanje zaduženosti od dolaska SNS na vlast. Kako navode, taj dug je do sredine 2008. godine na razne načine smanjen na 8,78 milijardi.
       U uslovima krize, dug je do dolaska na vlast vlade Ivice Dačića i upostavljanja vlasti SNS-a povećan na 15,4 miijardi.
       Vlada Ivice Dačića je za dve godine taj dug povećala na 20,6 milijardi evra.
       Vučićeva vlada ga je do svoje prve godišnjice (april 2015) povećala na 24,2 milijarde evra. Dug je kasnije stagnirao, ali nije smanjivan tako da je na dan 30. novembra 2018. iznosio je 24,42 milijarde (24.426.840.428) evra.
       Mere štednje: Smanjenje plata i penzija u državnom sektoru – čija zakonitost je osporena – vlada SNS tvrdi da je uspela da uštedi novac i smanji dugovanja. Međutim, tokom tri godine vlada je merama štednje na račun penzionera uspela da uštedi svega oko 75 milijardi dinara (oko 630,25 miliona evra). Reč je o novcu koji je u odnosu na ostale rashode države, korupciju i pretpostavljeno bogatstvo političara „simboličan“, tvrdi Napredni klub.
       Ova organizacija ukazuje da bi trebalo istaći da je 2012. SNS mere štednje vezivao za ukidanje nepotrebne birokratije – agencija, te da na tome planu nije mnogo učinjeno. Mediji su javili da ove agnecije, od kojih je većina navodno nepotrebna, državu godišnje koštaju oko 820 miliona evra, odnosno za četvrtinu više od onoga što je ušteđeno za tri godine oduzimanja od penzionera.
       Ocene korupcije: Krajem februara 2018. objavljeno je da je Srbija „pala“ za deset mesta na Indeksu percepcije korupcije koju sastavlja Transparensi internešonal. Nalazila se na 87 mestu, a na skali od najslabijih „0“ do „100“ ocenjena je sa „41“, od nje su bolji Slovenija, Hrvatska i Crna Gora(!), a gori BiH i Makedonija.
       Ipak, prema istoj organizaciji, Srbija je 2011. stajala slabije nego 2010. imala je ocenu 33 (3.3) i nalazila se na 86 mestu, opet u sličnom odnosu sa susedima.
       Godine 2007. stajala je još slabije – na 90 mestu sa ocenom 30 (3.0). Isti izvor izneo je uverenje da Srbija za deset godina (2008–2018) nije napredovala u borbi protiv korupcije.
       Dakle, sedam godina vlasti SNS, Srbija je sa 90. došla na 87. mesto po indeksu korupcije.
       Neispunjena obećanja: Aleksandar Vučić je za premijera biran dva puta 2014. i 2016. godine. Kako navodi Napredni klub, 2016. od 20 obećanja oročenih na prvih 100 dana, ispunjeno je njih 5, dva nije bilo moguće proveriti, a na jednom se „radilo“.
       Najvažnija među neispunjenim obećanjima su: Priprema otpuštanja u zdravstvu i obrazovanju na osnovu dubinskih analiza, Usvajanje fisklane strategije 2017-2019, Zakon o planskom sistemu, Zakon o proceniteljima nekretnina, Uredba o realizaciji kapitalih projekata, Novi poreski zakoni, Strategija razvoja finansijske kontrole u javnom sektoru, Strategija protiv prevara sa novcem EU, Objekti za Lir, Meitu i Hestil.
       Slično je bilo i stotinu dana nakon maratonskog Vučićevog ekspozea iz 2014. godine, navodi Napredni klub. Cak deset obećanih zakona nisu usvojeni u prvih stotinu dana vlade, iako je SNS tada stekao apsolutnu vlast u Srbiji, a zajedno sa koalicionim partnerima imao je mogućnost čak i da po želji menja ustav.
       Reč je o: Zakonu o javnim preduzećima, Zakonu o planiranju i izgradnji, Zakonu o državnim službenicima, rebalansu budžeta, Zakonu o zaštiti uzbunjivača, Zakonu o platnim razredima, Zakonu o registru korisnika javnih sredstava i njihovih zaposlenih i angažovanih lica, Zakonu o hipoteci, Zakonu o osiguranju i Zakonu o stranim ulaganjima.
       Istovetan je slučaj sa obećanjima iz 2012. godine. Obećano je, recimo, da će agrarni budžet činiti 5% državnog budžeta. Posle šest godina, 2018. godine, činio je i dalje 3,4%. Od šesnaest obećanja, i bez analize je jasno da posle četiri premijera, nije ispunjeno njih dvanaest.
       Na osnovu svega ovoga, Napredni klub zaključuje da SNS i vlast Aleksandra Vučića ne drže svoja obećanja i da su stvari, poređeno sa periodom od 2012. kada je o ekonomskom napretku reč, ili gore, ili nedovoljno, ili daleko od velikih uspeha o kojima redovno govore SNS i režimski mediji.












































































          Redakcija Pretplata Marketing Tekstovi tekst Iz starih brojeva Mali oglasi

Designed by Ivan Markovic - XENOX