SVEDOK Internet



Broj 1182.

Poseta
5727127

Samoubistvo Srbije iz zasede u režiji tabloida „Informer“ i „Alo“

Zašto se Dejan Medaković razočarao u Dobricu Ćosića?

„Radioaktivna koalicija“ Radoša Ljušića bez podrške

Vampiri se boje sunca

Ne verujem ništa Vučiću, ali ne verujem ni Vuku Jeremiću


          Redakcija Pretplata Marketing Tekstovi tekst Iz starih brojeva Mali oglasi

SKENIRANJE: INTERVJU - Vladimir Dimitrijević, pravoslavni publicista, posle priznavanja Ukrajinske nekanonske crkve, upozorava
Vaseljenski patrijarh - tajni agent Vašingtona
Piše: Olivera Milivojčević

       Vladimir Dimitrjević, pravoslavni publicista i profesor književnosti gostujući u emisji “Skeniranje”, u produkciji Helmcasta, kazao je da posle odluke Vaseljesnkog patrijarha Vartolomeja o priznavanju autokefalnosti nekanonske Ukrajinske crkve, postoji bojazan da sudbina Ruske pravoslanne crkve može da zadesi i Srpsku pravoslavnu crkvu.
       S: Vaseljesnki patrijarh dao je samostalnost Ukrajinskoj crkvi. Kako je to uticalo na pravoslavlje na svetskom nivou?
       V.D: Nikada se nije desilo u novijoj istoriji pravoslavne crkve da neko na takvom mestu i sa takvom titulom učini takav zločin prema ne samo prema kanonskom poretku, nego prema jedinstvu pravoslavnog poretka i vaseljenom pravoslavlju. Na našu žalost Vaseljesnki patrijarh je ovim pokazao da je bio tajni agent Vašingtona, da je on tu postavljen sa takvim ciljem i smislom.
       S: Ali to nije ni malo slučajno?
       V.D: Carigradska patrijaršija je još od dvadesetih godina prošlog veka u rukama anglosaksonaca, a posle Drugog svetskog rata u rukama Amerikanaca. Posle Drugog svetskog rata na tronu carigradske patrijaršije sedeo je Patrijarh Maksim koji je imao dobre veze sa Ruskom pravoslavnom crkvom. Da bi sprečili uticaj Ruske pravoslane crkve, Amerikanci su u Carigrad poslali Patrijarha Tinagoru koji je smenio Maksima pod izgovorom bolesti, mada je čovek još dugo bio živ i zdrav, i taj Tinagora je po nagovoru Amerike skinuo anatemu sa Vatikana, bez dogovora sa drugim pomesnim crkvama, bratimio se sa papom Pavlom šestim i potpuno narušio kanonski poredak pravoslane crkve kroz ekumenizam.
       Vartolomej je na njegovom mestu i on je sada dobio i novac i naređenje da mora Ukrajinu da odvoji od Rusije, na bilo koji način, pre svega duhovno.
       S: Pa zar Ukrajinska crkva nije imala najširu moguću autonomiju u okviru Moskosvke patrijaršije?
       V.D: Da. Oni sami biraju svoje episkope, svoga poglavara koga samo potvrđuje Patrijarh u Moskvi. Jedina njihova veza je upravo samo što dobijaju miro za krštenje iz Moskve i što pominju Patrijaha Kirila kao svog patrijarha. Ovo što su dobili u Ukrajini, ovu crkvenoliku tvorevinu, koja nije crkva, to je mnogo više vezano za Carigrad, nego što je Ukrajinska crkva vezana za Moskvu.
       Carigrad ima sada apsolutnu kontrolu u toj nekakonskoj organizaciji i čak je 20 manastira odredio da budu direktno pod njegovom vlašću, takozvani staropigijalni i da mu daju danak u Carigrad. To što se desilo sa Ukrajinom je čisto politička odluka i čim su američki predstavnici odmah pozdravili formiranje takve nekakonske crkve, odmah vam je jasno o čemu se radi.
       S: Postoji li bojazan da takva odluka Vaseljesnkog patrijarha utiče i na odnose u SPC obzorom da mi imamo sličnu situaciju sa makedonskom i crnogorskom crkvom i često se čuju zahtevi za osmaostaljenje?
       V.D: Naravno da postoji bojazan. Kada je kralj Aleksandar ujedinio sve oblasti u Srpsku pravoslavnu crkvu i to potvrdila Carigradska patrijaršija, već krajem dvadesetih godina Carigradski patrijarh je tvrdio da mi nemamo nikakve jurisdikcije recimo u Mađarskoj nego samo na teritoriji Kraljevine SHS. Pošto smo tada imali državu i imali smo sjajnog Patrijarha Varnavu, on je njemu žestoko odgovorio i rekao mu da on nema nikakva prava da se meša u jurisdikciju SPC. Sa ovim dešavanjima zaista imate opasnu situaciju u Makedoniji koja se odavno otuđila, ali imate i Crnu Goru. Đukanoviće režim je isti kao i režim Petra Porošenka...Milo je čitavu vlast izgradio na srbomržnji, a ta mržnja jeste osnova današnje Crne Gore. Da bi to porekao njemu je potrebno da stvori crnogorsku crkvu i potreban mu je befell Carigradske patrijaršije. Miraš Dedeić nije povoljna figura, jer je njega raščinio direktno Vaseljenski patrijarh, ali će oni tražiti i verovatno naći nekog mračnog tipa spremnog na sve koga će, eventualno, priznati Vaseljenski patrijarh. Položaj SPC u njenih 800 godina autokefanosti je danas vrlo ozbiljan, mslim da će naši neprijatelji raditi više na tome da razbiju SPC i da ona ostane srbijanska, samo u okviru uže teritorije Srbije. I ne samo Crna Gora i Makedinija, ići će se i na Bosnu i na Hrvatsku. Svi ti planovi odavno postoje.
       Pavelić je 1942. prolasio nekanonsku hrvatsku pravoslavnu crkvu i rekao da protiv pravoslavlja nema niko ništa, ali u Hrvatskoj ne može biti Srpske pravoslavne crkve. Znači, svi ti planovi postoje i biće izbačeni na sto samo ako našim neprijateljima to zatreba. Mi treba da pritežemo opanke, kako narod kaže, da se spremamo za tešku situaciju u kojoj će trebati mnogo mudrosti da se ta iskušenja izbegnu.
       S: Da li su afere u crkvi doprinele da oslabi poverenje u tu instituciju?
       V.D: Crkva je i narod i sveštenstvo. Ne može sveštenstvo da bude bolje od naroda, ono proizlilazi iz naroda. Mi kada smo imali drugačji narod imali smo i drugačije sveštenstvo. Imali smo velike sveštenike. Ne samo protu Mateju Nenadovića, Svetog Đeru, Svetog Avakuma... Izuzetene primere časnih sveštenika koji su dizali i ustanke i glas kada je trebalo narod braniti. Međutim, moralno propadanje je dotaklo sve. Ranije se gledalo ko ide u sveštenstvo, iz kakve je porodice. Sveštenik je bio uzor. Zato se govrilo – Trista bez popa ništa. Znači Trista ljudi da se skupi, ako nema svešetenika da ih posavetuje bez toga ništa.
       S: Pa nije baš uvek sve bilo idilično?
       V.D: Doduše, bilo je i ranije negativnih primera, pa je bilo ono “utopio se pop što nije ruku dao, jer je navikao samo da uzima”. U svakom slučaju kvalitet je bio bolji nego danas. Ljudi dolaze iz takve sredine u kojoj se dešavaju moralni padovi. Ali, mi moramo kao narod imati u vidu da ne smemo zbog popa Nikole da mrzimo Svetog Nikolu. Moramo da se trdimo da se popravljamo. Naravno da je to sablažnjiva stvar kada vidite sveštenika koji je nemoralan. Ima i svesnih medisjkih manipulacja da oblate crkvu.
       S: Pa šta nam je činiti?
       V.D: Takvi slučajevi moraju u crkvi da budu ispitani do kraja. I ako se utvrde da su tačni da se taj neko kazni. Ne može neko biti optužen za pedofiliju, a da se taj slučaj ne ispita do kraja. Ako je on kriv, ne može ostati u sveštenom ststusu bilo da je vladika, sveštenik...Ako nije kriv niko nema prava da ga dira. Međutim mnogi nerešeni slučajevi doveli su do toga da je nejasna poruka koju crkva šalje. Ja podsećam da je crkvu osnovao Sveti Sava i da je ovo crkva velikih svetitelja i da i danas ima mnogo časnih ljudi u mantiji koji služe svom narodu.
       S: Retko se dešavalo da se Patrijarh odredi politički. Patrijarh Irinej je pozvao narod da ne izalazi na proteste?!
       V.D: Nije lako biti na tom mestu, on mora da razmišlja o raznim aspektma crkveno–državne vlasti. Naša crkva je za razliku od Vatikana narodna crkva i ona mora da se trudi da uspostavi modus vivendi sa vlašću, ali da ne izneveri svoje osnovne principe. Za mene je mnogo bitnije to što je dva puta saopštio Arhijerejski sabor SPC da Kosovo i Metohija nikako ne smeju biti priznati, ni predate. U tom smislu to je glas svih arhijereja. Patrijarh se uplašaio verovatno da bi demonstracije mogle da destabilizuju zemlju. Suštinski, mislim da svaki čovek i ljudi u crkvi vide da taj narod ne izlalzi da se buni da bi destabilizovao zemlju već da bi je vratio u stabilno stanje. Jer mi imamo na čelu zemlje ustavorušitelja, narodna pobuna je sasvim razumljiva. Ne bi bilo demonstracija da nije bilo rušenja Ustava. Ako predamo Kosovo i Metohoju, ostavši bez njega mi nestajemo kao narod i toga moramo da budemo svesni.






















































































          Redakcija Pretplata Marketing Tekstovi tekst Iz starih brojeva Mali oglasi

Designed by Ivan Markovic - XENOX