SVEDOK Internet



Broj 1178.

Poseta
5694951

Treća armija nije izgubila rat, izgubljen je za „zelenim stolom“ potpisom u Kumanovu

Ćutanje o (ne)izboru akademika stiglo na – naplatu

Kosovski zavet je srpska verzija Novog zaveta

1604.

Ulični TV dnevnik


          Redakcija Pretplata Marketing Tekstovi tekst Iz starih brojeva Mali oglasi

REAGOVANJE: Akademik Srpske akademije nauka i umetnosti Caslav Ocić
DŽABE JE GLUVOM VIKATI!

       Poštovani g. Diniću,
      
       S obzirom na to da je Svedok jedini štampani medij koji obuhvatno i nepristrasno prati (u poslednje vreme uglavnom tužna, da ne kažem skandalozna) zbivanja u SANU) slobodan sam da Vam pošaljem moj skorašnji dopis članovima Izvršnog odbora Predsedništva SANU.
       Ako smatrate da bi bio zanimljiv Vašim čitaocima slobodan sam da Vam predložim da ga objavite.
       S obzirom na brojne moje zaludne pokušaje obraćanja organima SANU u vezi s rešavanjem raznih (štetnih) događanja u SANU u poslednje tri godine možda bi najprimereniji naslov ovog mog dopisa mogao da bude: DžABE JE GLUVOM VIKATI!.
       Naišao sam na internetu na Vaš razgovor s akademikom Dejanom Medakovićem iz 2007. Neverovatno koliko reči akademika Medakovića zvuče aktuelno. Da li možda imate transkript tog razgovora?
       S poštovanjem
       Caslav Ocić
      
       * * * * *
      
       SANU IZVRŠNOM ODBORU PREDSEDNIŠTVA SANU, CLANOVIMA
       PROF. DR BOJANU BUGARCIĆU, UPRAVNIKU POSLOVA
      
       Poštovane kolege,
       Iz zapisnika sa 26. sednice Izvršnog odbora Predsedništva (IO P) SANU, održane 13. decembra 2018, saznao sam (tačka 25) da je IO P moj dopis (broj 58/53 od 6. 12. 2018). – u kome skrećem pažnju na neke nove momente u kršenju izborne procedure 2018, a na koje je ukazao akademik Cavoški u pismu petorici akademika istoričara, upućenom i drugim članovima SANU – „primio k znanju“.
       Sintagma „primio k znanju“ izraz je ne samo nipodaštavanja ličnosti članova SANU, njihovih ideja i dobrih namera već i nedopustivog oportunističkog odbijanja članova IO P SANU da preuzmu odgovornosti za rešavanje problema u nadležnosti organa za čije članstvo su svojevremeno konkurisali i na koje (odgovorne) funkcije su i izabrani (a kada njihov funkcionalni dodatak ne bi bio tako mali – rekao bih: i plaćeni!).
       Ne čudi me da su članovi IO P moj dopis primili k znanju – to je sudbina svih mojih dopisa upućenih u poslednjih nekoliko godina (tačnije: od početka autoritarne – koja često poprima osobine i totalitarne – vlasti aktuelnog predsednika SANU Vladimira S. Kostića) članovima IO P, Predsedništva i pučističkom krilu Odeljenja društvenih nauka.
       Možda grešim u tumačenju ove sintagme. Ako smatrate da je pogrešno tumačim, molio bih vas najljubaznije da mi objasnite šta pod ovom sintagmom vi podrazumevate.
       Nadam se da nećete „primiti k znanju“ i ovu moju molbu.
       U trećem pasusu „odluke“ o mom dopisu IO P navodi:
       „Izvršni odbor SANU istovremeno je zamolio da mu se ne dostavljaju dopisi u kojima se iskazuje nepoštovanje prema ličnostima koje se pominju u dopisu, kao i oni koji sadrže jezik mržnje.“
       Umesto da mojim argumentima suprotstavi kvalitetnije kontraargumente (da postupi ad argumentum) IO P (me napada ad personam) ulazeći u motive mog reagovanja (mržnja!?) i intonira poziv na raspravu polemički (ne dijaloški) optužujući me za „jezik mržnje“. Time IO P ukida svaku mogućnost razgovora o krupnim pitanjima koja u poslednje vreme muče SANU (kakvo je, na primer, pitanje kršenja izborne procedure u 2018), a o njihovom rešavanju i da ne govorim.
       To obesmišljava i svaku konstataciju sa suprotnim predznakom (na primer, da moj motiv nije mržnja nego ljubav; i to ljubav prema istini i ljubav prema bližnjem kojeg pokušavam da spasem od trenutačnih njegovih slabosti, pre svega sopstvene nerazboritosti).
       A da sam u tome (delimično) i uspeo svedoči i:
       „Osvrt sekretara Odeljenja društvenih nauka.
       Tokom protekle godine, koja je bila i izborna, Odeljenje društvenih nauka prošlo je kroz teška iskušenja. Kako smo imali samo šest članova, daleko manje od 10 predviđenih članom 31 Statuta SANU, bili smo prinuđeni da pristanemo na dopunu našeg izbornog skupa članovima iz srodnog odeljenja. Smatrali smo da nam je najsrodnije Odeljenje istorijskih nauka, s kojim smo pre više decenija činili jedno odeljenje. To je bio razlog što se petoro akademika iz Odeljenja istorijskih nauka pridružilo našem izbornom skupu.
       Nažalost, te naše kolege zloupotrebile su činjenicu da je odnos u izbornom skupu bio pet prema četiri u njihovu korist (dvojica naših članova već duže vreme ne dolaze na naše skupove), pa su praktično umesto nas, a za nas, donosili odluke ko će biti kandidat našeg Odeljenja za dopisnog člana SANU.
       Najpre su potopili jednog našeg vrsnog kandidata filozofa pod izgovorom da je slab kandidat. Potom su na drugom glasanju uskratili svoje glasove drugom kandidatu antropologu odnosno etnologu, a da su prethodno na prvom glasanju dali svoje glasove za njega.
       Uz to su trećem našem kandidatu sociologu na drugom glasanju uskratili dva glasa, koje su ranije dali, tako da je on ostao bez podrške Odeljenja i zahvaljujući najvećma tome propao na Izbornoj skupštini.
       Konačno, sami su, a da o tome s nama uopšte nisu razgovarali, izabrali dve kandidatkinje od kojih je jedna veoma poznat demograf, a druga stručnjak za kulturni menadžment.
       Obe su dobile samo njihove glasove, pošto uopšte nismo znali da su one njihov izbor, tako da su i one ostale bez podrške Odeljenja, pa najverovatnije stoga nisu ni izabrane.
       I što je najgore, oni su se mimo nas sastajali i dogovarali kako će i za koga će glasati, a da mi to uopšte nismo znali. Pojedinosti o svemu tome izložene su u mom ličnom pismu koje sam im posle odlučujućeg glasanja odmah uputio, a na koje mi oni do dana-današnjeg nisu odgovorili. Posle izbora to pismo sam dostavio i svim članovima SANU.
       Ukratko, institucija pružanja pomoći malobrojnom odeljenju od srodnog odeljenja teško je kompromitovana. ...“
       Poslednjom rečenicom akademik Kosta Cavoški je priznao da su kritičari amandmana na Statut SANU koji se tiču izbora – bili u pravu. Te amandmane je formulisao akademik Cavoški, njegov predlog je na Statutarnoj komisiji usvojen, uz moj glas protiv, što je i zapisnički konstatovano.
       Ti amandmani (pored drugih loših rešenja, na primer, da se Audiovizuelni arhiv i centar za digitalizaciju – AVACD – mogu osnovati i bez saglasnosti postojećeg Arhiva SANU) daju članovima nekih odeljenja (protivzakonitu) privilegiju da u dva odeljenja (od samog početka izbornog procesa) predlažu i biraju (čak i tajno i separatno od četveročlanog – pučističkog – dela Odeljenja društvenih nauka kako to svedoči akademik Cavoški) nove članove Akademije (i unapređuje dopisne u redovne).
       Pozdravljam prvi (potreban ali ne i dovoljan) korak povratka legalizmu akademika Koste Cavoškog; nadam se da će uslediti i drugi koraci.
       Očekivao sam (kao što se pokazalo: uzaludno) da će se i IO P privoleti legalizmu i razmatrati teške optužbe koje je kao dokazni materijal o kršenju izborne procedure u svom „Osvrtu sekretara...“ izneo akademik Cavoški.
       Clanovi IO P su navode akademika Cavoškog (iz ovog Osvrta i ranijeg njegovog pisma petorici akademika istoričara i drugim članovima SANU) nedopustivo ignorisali. Oni su ih „primili k znanju“, umesto da su ih razmatrali i doneli odgovarajuće odluke koje bi sprečile još jedan skandal (u nizu skandala koji prate Akademiju u poslednje vreme a povezani su s izjavama i ponašanjem čelnih ljudi SANU) – skandal poništenja izbora iz 2018. zbog ozbiljnog kršenja izborne procedure.
       Najbolje bi bilo da IO P smogne snage da se uhvati u koštac s brojnim problemima u vezi s predizbornim i izbornim procesom (na primer,
       1. protivzakonito lobiranje čelnika SANU za pojedine kandidate;
       2. „druženje“ kao „legalizovano“ lobiranje;
       3. pritisci na odeljenja da više puta glasaju o istim kandidatima sve dok se ne pojavi „podobna“ kadrovska kombinacija;
       4. višekratno i dugo – više od dva sata – prebrojavanje glasova posle glasanja na izbornoj skupštini;
       5. nipodaštavanje zahteva ovlašćenih državnih službi da ostvare uvid u proceduru izbora;
       6. neuverljiva i arogantna objašnjenja članova IO P – tipa „ko gubi ima pravo da se ljuti“ ili i „za kafanu biramo društvo a nekmoli za Akademiju“ – data kandidatima koji nisu izabrani kada su oni javno pitali zašto nisu „prošli“, jer, u odnosu na većinu onih koji su prošli, bolje ispunjavaju uslove za prijem koje je SANU definisala u svom pozivu za kandidovanje novih članova; itd., itd.)
       U poslednjih nekoliko godina višekratno sam pokušavao da skrenem pažnju na neke, po mom sudu, štetne pojave (negativna politizacija, komercijalizacija, sorošizacija, blizikaštvo, estradizacija...) koje u SANU počinju da dominiraju od kraja 2015. godine, eskalirale su u predizbornoj kampanji za novog predsednika SANU kojeg izborna skupština treba da izabere 4. aprila 2019. Ti moji brojni pokušaji (praćeni i predlozima mera kojim bi se te pojave korigovale, odnosno ublažile, ako ne i iskorenile) primljeni su u organima SANU (kojima sam se uvek prvo obraćao) „k znanju“ ili su tumačeni kao „uvredljivi“ (ne kao neistiniti!), kao „napad na dostojanstvo IO P“, pa čak i kao napad „na SANU“ (!?), koji, ako se nastave, mogu u Srbiji da izazovu masovno nasilje (građanski rat?!), da parafraziram izjavu predsednika SANU datu u jednom intervju, koji iskreno veruje u onu lujevsku: Država (SANU) to sam ja! I to (brozovski): bez ograničenja mandata!
       Uprkos tom mom lošem iskustvu u obraćanju organima SANU, ne napušta me nada da će se članovi IO P, svesni svoje odgovornosti, angažovati na rešavanju pitanja koja su pokrenuta u mom dopisu i u Osvrtu akademika Koste Cavoškog.
       S obzirom na to da pitanja kršenja izborne procedure u 2018. nemaju interni karakter već su od šireg javnog značaja, smatrao sam svrsishodnim da ovaj moj dopis učinim dostupnim javnosti. Uveren sam da snaga javnosti može da podstakne članove IO P da krenu putem legalnosti u rešavanju brojnih nagomilanih problema u SANU, jer njihovo nerešavanje ne samo da srozava ugled SANU nego i ugrožava njenu budućnost.
       Akademik Caslav Ocić
       U Beogradu, 22. februara 2019.
















































































          Redakcija Pretplata Marketing Tekstovi tekst Iz starih brojeva Mali oglasi

Designed by Ivan Markovic - XENOX