SVEDOK Internet



Broj 1178.

Poseta
5694894

Treća armija nije izgubila rat, izgubljen je za „zelenim stolom“ potpisom u Kumanovu

Ćutanje o (ne)izboru akademika stiglo na – naplatu

Kosovski zavet je srpska verzija Novog zaveta

1604.

Ulični TV dnevnik


          Redakcija Pretplata Marketing Tekstovi tekst Iz starih brojeva Mali oglasi

Nedavno objavljena knjiga kanadskih autora izazvala šok u svetskoj javnosti: Svetu preti nagli pad stanovništva!
BEBE VIŠE NEMA KO DA RAĐA
Piše: Milan Dinić

       Decenijama nas svetski eksperti upozoravaju na opasan i neodrživ rast ljudske populacije na zemlji i prenaseljenost. Međutim, nedavno objavljena knjiga „Prazna planeta“ dvojice kanadskih naučnika najavljuje potpuno suprotnu budućnost: nagli pad svetske populacije. I to će se desiti, tvrde, veoma brzo!
       U Mađarskoj, Vitkor Orban poziva majke da rađaju decu, a svakoj koja ima četvoro i više obećano je doživotno oslobađanje od poreza. I u Srbiji se govori o novoj populacionoj politici, a 2018. je usvojena Strategija podsticanja rađanja. Ali, istina je da vlade ne mogu da ubede ljude oko toga da li i koliko dece žele da imaju...
       Najbolji primer tome je kineska politika jednog deteta po porodici, koja je uvedena 1979., a koja je – kako su analize pokazale - dovela do minimalnog pada u natalitetu (broju novorođenih), do koga bi i prirodnim putem došlo. Uostalom, i na Kosovu i Metohiji, stopa nataliteta je pala sa 4.58 dece po ženi u 1981. godini, na 2.06 u 2016. (što je mnogo bliže srpskom proseku koji je 1981. iznosio 2.01 deteta po ženi, a 2016. je bio 1.46).
       Mnogi su čuli za engleskog autora Tomasa Maltusa koji je u 18. veku upozorio da će doći do rasta populacije koji bi bio znatno veći od proizvodnje hrane.
       Sa druge strane, manje poznati američki demograf Varen Tompson je 1929. ukazao da kako raste obim poljoprivredne proizvodnje i kvalitet zdravstvene zaštite, opada smrtnost. Zapravo, reč je o konceptu koji se zove Model demografske tranzicije i koji ima pet stupnjeva:
       1) visoke stope nataliteta (broj rođenih) i mortaliteta (broj umrlih) usled prirodnih faktora;
       2) kod zemalja u razvoju mortalitet opada zahvaljujući rastu poljoprivrede i zdravstvene zaštite, tada počinje rast populacije;
       3) socio-ekonomski napredak (korišćenje kontracepcije, obrazovanje, uključivanje žena u radnu snagu i njihova jača ekonomska samostalnost) vode usporavanju rasta nataliteta;
       4) niske stope nataliteta i mortaliteta što vodi ka nedostatku radne snage;
       5) ovo je najnovija faza i ona se ogleda u tome što je natalitet opao ispod stope mortaliteta.
       Kako piše demograf Pol Morland u novoobjavljenoj knjizi „Ljudski tala“, kraj 19. i početak 20. veka bili su doba pro-nataliteta, usled straha da će druge zemlje sa brojnijom populacijom moći brže da se razviju. To, međutim, nikada nije bilo sasvim tačno, i, tvrdi, deluje još manje istinito u savremenom svetu. Ali, i danas razlike u natalitetu mogu da imaju velike posledice na društvena i politička dešavanja. Tako Morland navodi baš primer bivše Jugoslavije i toga kako je nizak natalitet kod Srba i porast nataliteta kod Muslimana i kosovskih Albanaca bio „odličan primer destabiliyujućeg uticaja nejednake demografske tranzicije“.
       Autori knjige „Prazna planeta“ tvrde da nam predstoji potpuno obrnut proces: „Veliki događaj koji će obeležiti 21. vek“, pišu autori knjige – Darel Briker i Džon Ibitson – „desiće se za tri decenije… kada globalna populacija počne da opada“. Kako navode, do pada će doći pošto ljudska populacije dostigne veličinu od nešto manje od devet milijardi ljudi, oko 2050 godine. Ova zapanjujuća tvrdnja potpuno odudara od svega što se do sada pričalo, a dvojica kanadskih autora koji iznose ovu tezu nisu naivni.
       Naprotiv, obojica imaju višedecenijsko iskustvo u praćenju globalnih populacionih trendova i javnog mnjenja: Darel Briker je jedan od globalnih direktora kompanije za istraživanje javnosti, IPSOS, dok je Ibitson uticajni novinar i analitičar.
       Tvrdnju baziraju na, kako kažu, „jednostavnoj činjenici“ da u većini delova sveta stope nataliteta padaju brže nego što je bilo predviđeno, zahvaljujući sve aktivnijoj ulozi žene van kuće, urbanizaciji i rastu kvaliteta života. Autori su prikupili izveštaje i analize Ujedinjenih nacija i drugih međunarodnih tela koji govore o populacionim trendovima i uporedili su ih sa aktuelnim statističkim podacima. Poređenje je pokazalo da su procene UN i drugih tela o rastu populacije zaostale u odnosu na aktuelne trendove, te da natalitet opada brže nego što se mislilo.
       Kao primeri se navode Brazil i Kina u kojima „zapanjujuć“ broj žena sada idu na ranu sterilizaciju (u knjizi se ističe da „polovina kineskih parova ide ovim putem“), da u „Južnoj Koreji i Japanu žene odlažu rađanje dece do svojih 30-tih godina ili uopšte ne rode“. Takođe se kaže da većina etničkih grupa u SAD - koje sada broje preko 300 miliona stanovnika – imaju natalitet koji nije dovoljan da zameni postojeću populaciju.
       Štaviše, došlo je do potpunog sloma u natalitetu latinoamerikanaca u SAD, koji su najveća imigrantska populacija.
       Autori tvrde da će faktori koji doprinose trendu smanjenja nataliteta će protokom vremena postati još jači.
       Cak se navodi da se i zemlje sa velikom populacijom kao što su Brazil (209 miliona), Indija (1.34 milijarde), Iran (81.6 miliona), Filipini (105 miliona) nalaze u četvrtoj demografskoj fazi, tj. da imaju niske stope nataliteta i mortaliteta i da su na ivice pete faze, kada će početi da im ponestaje ljudi za radnu snagu.
       Jednom kada počne opadanje populacije, tvrde Briker i Ibitson, „to nikada neće stati“. Autori objašnjavaju da kako zemlje postaju naprednije i bogatije i, kako sve više devojaka ide u školu i zauzimaju važnije mesto u radnoj snazi. Za razliku od života na selu, gde su deca važna kao radna snaga, prelaskom u gradove deca prestaju da budu imovina koja donosi posebnu ekonomsku vrednost već postaju trošak. Ljudi onda počinju da imaju decu ne zato što im trebaju ili zato što ih stari teraju na to, već zato što uživaju u tome da podižu porodicu. Taj užitak (dakle, nije više reč o ekonomskoj potrebi) može da se zadovolji sa jednim detetom ili dvoje, a ne više, objašnjavaju autori.
       Oni tvrde da je natalitet od 2,1 deteta po ženi „prirodno stanje“ u Evropi, ističući da je „bejbi-bum“ posle Drugog svetskog rata bio anomalija.
       Zanimljivo, mesta koja imaju najveću natalitet na svetu su, trenutno, najgora mesta za život na planeti: Avganistan, Irak i Jemen.
       Navodi se da u Kini natalitet iznosi 1,2 dece po ženi, što bi moglo da dovede da se do kraja veka prepolovi kineska populacija na 600 miliona ljudi!
       Kada je reč o pod-saharskoj Africi, koja danas ima najviši natalitet na svetu, Briker i Ibitson tvrde da će tamošnje stanovništvo mnogo ranije doći na standard od jednog ili dva deteta, nego što aktuelna predviđanja sugerišu. Tvrdnju baziraju na tome što sve više žena u Africi ide u školu, te da projekti poput trans-afričkog autoputa vode većoj potrebi za radnom snagom, što nužno vodi ka većem obrazovanju ljudi, uključujući i žene.
       Tvrdnja kanadskih autora nije bez osnova: britanski „Ekonomist“ je objavio da su Azija i Latinska Amerika prošle kroz demografske trendove (uspona, ravnoteže i pada nataliteta) brže nego što je to bio slučaj sa Evropom koja je prva imala bum.
       Ukoliko se ova predviđanja kanadskih autora obistine, jedna od posledica bi bila smanjenja pritiska na resurse na Zemlji. Međutim, teško je upravljati populacijama koje se smanjuju: radna snaga nestaje, resursi postaju zapušteni, a broj penzionera koji zahtevaju finansijski izdržavanje raste. Uz to, imati decu nije samo stvar ličnog izbora ili želje već i ekonomije: cene stambenog prostora, duže radno vreme, više obaveza, sve ovo ima negativan uticaj na rast nataliteta. Izlaz je u dovođenju radne snage spolja, ali to sa sobom nosi nove, pre svega identitetske promene i otvara lepezu drugih pitanja.
















































































          Redakcija Pretplata Marketing Tekstovi tekst Iz starih brojeva Mali oglasi

Designed by Ivan Markovic - XENOX