SVEDOK Internet



Broj 1178.

Poseta
5694980

Treća armija nije izgubila rat, izgubljen je za „zelenim stolom“ potpisom u Kumanovu

Ćutanje o (ne)izboru akademika stiglo na – naplatu

Kosovski zavet je srpska verzija Novog zaveta

1604.

Ulični TV dnevnik


          Redakcija Pretplata Marketing Tekstovi tekst Iz starih brojeva Mali oglasi

Mihail Čigorin

       Ovaj tekst o ocu ruske šahovske škole pokušaće da osvetli jednu od najinteresantznijih ličnosti šahovske istorije - genijalnog ruskog majstora Mihaila Ivanoviča Cigorina, koji je živeo i stvarao u vreme kad je šahovski svet bio pun velikih imena, ali ne i slovenskim zemljama.
       Dovoljno je spomenuti da su njegovi savremenici bili Steinitz, Lasker, Pillsbury, Tarasch i još čitav niz velikih majstora.
       To je bilo vreme velikih šahovskih turnira, značajnih mečeva, vreme velikog previranja u kojem su se rađale nove ideje, nova shvatanja i novi stilovi šahovske igre.
       Cigorin je več u to vreme smatran višeslojnom ličnošću. Razlikovao se po mnogim osobinama i shvatanjima od svojih savremenika, koji su ga smatrali ekstravagantnim fantastom jer se nije priklonio ni jednoj grupaciji, već je sledio svoje originalne ideje.
       Dogmatici njegovog vremena negirali su njegovu pravu vrednost, ali njegovi rezultati i ostvarenja ostavili su duboke posledice u razvoju šahovske istorije.
       Mihail Ivanovič Cigorin je prvi veliki majstor koji je prodro u šahovski svet iz slovenskih zemalja. Nema sumnje da je on preteča i tvorac ruske (sovjetske) šahovske škole koja se temelji na koncepcijama koje je on prvi zacrtao, a dugogodišnja dominacija te škole dokazuje da je bio u pravu.
       Njegova pojava je bila podstrek buđenju šahovskog života ne samo u Rusiji nego i u ostalim slovenskim zemljama, koje su bile do tada bez ikakvih šahovskih tradicija i tek iza njega počeli su se javljati veliki šahovski talenti i majstori u Cehoslovačkoj, Poljskoj i ostalim slovenskim zemljama.
       Cigorinova veličina postaje jasnija tek onda kada se pogleda u kojim se okolnostima razvijao njegov šahovski genij.
       Već smo spomenuli da je ponikao u kraju bez ikakve šahovske tradicije, gde je šah smatram zabavom izvesnih društvenih slojeva i gde nije bilo nikakvog organizovanog šahovskog života.
       To znači da su se pojedinci koji su želeli da posvete svoj život šahu, susretali s velikim problemima.
       Dok su majstori u drugim šahovski naprednijim zemljama imali na raspolaganju mnoštvo literature i žive uzore na čijim su primerima crpeli šahovsko znanje, Cigorin je počeo praktično ni iz čega.
       Prema njigovom ličnom zapisu, njemu je na početku šahovske karijere stajala na raspolaganju samo veoma oskudna literatura i ništa više. U Rusiji se u to vreme mogao nabaviti samo udžbenik šahovske igre od starog ruskog majstora Petrova i jedan prevod zastarelog udžbenika od Labourdonaisa.
       U početku karijere je svoje protivnike nalazio samo po petrogradskim kafanama među kojima se isticala poznata kafana „Dominique“ koja je po sastavu posetilaca podsećala na čuvenu parisku kafanu „La Regence“ iz vremena Morphyja i Anderssena.
       Tu su se okupljalio entuzijasti šahovske igre, igralo se neorganizovano, uglavnom za zabavu i novac. Kasnije su se počeli javljati izvesni oblici organizovanog šahovskog života: prvi poluslužbeni turnir u tzv. “nemačkom društvu” u Petrogradu.
       Cigorin je počeo svoju šahovsku aktivnost relativno kasno, sa 24 godine i to je bilo prelomno u njegovom životu.
       Rodio se 1850. godine u mestašcu Hačinu kod Petrograda u skromnoj porodici. Vrlo rano je ostao siroče i proveo vrlo teško detinjstvo u sirotištu.
       Po završetku školovanja radio je u Petrogradu kao sitni službenik sa vrlo slabim životnim perspektivama, koje su u ondašnjem društvu bile određene praktično od rođenja.
       U 24. godini odlučio je da napusti zaposlenje i dotašnji način života i posvetio se kompletno šahu?!
       Ušao je u život koji mu je davao vrlo nejasne i sumnjive perspektive. U materijalnom pogledu nije se gotovo ništa izmenilo, jer se čitav život borio s nemaštinom.
       Ondašnja Rusija nije cenila svog velikog majstora, što je lako shvatljivo ako se pogleda na koji način se doživljavala šahovska aktivnost...
       Za takve “neozbiljne” stvari ondašnje društvo nije želelo da daje bilo kakvu materijalnu pomoć.
       Cigorin se i u tim teškom uslovima brzo razvijao. Od ozbiljnih protivnika imao je Schiffersa, Schmidta, a povremeno se u Rusiji pojavljivao i Winawer, koji je živeo u Varšavi.
       Na svom prvom turniru 1874/75. godine Cigorin je bio treći iza Schiffersa i Šumova. Nakon nekoliko manjih turnira igrao je 1878. godine dva meča sa Schiffersom. Prvi je dobio s rezultatom + 7 -3, a drugi izgubio +6-7 uz jedan remi.
       Godine 1878/79 odigrao je u Petrogradu turnir na kojem su se okupili svi ondašnji najpoznatiji ruski majstori. Cigorin je podelio prvo mesto s Alapinom i to je prvi vredan uspeh mladog majstora. Na sledećim turnirima Cigorin je bio plasiran iz Schiffersa, ali 1880. odigran je mešu njima meč i Cigorin je pobedio s uverljivim rezultatom + 7 -1 uz tri remija.
       Iste godine pobeđuje Alapina s +7 – 3, i sad postaje pomalo jasno da je svojom snagom prerastao svoje zemljake.
       Godine 1880/81 igra se prvenstvo Petrograda, koje je zapravo bilo prvenstvo Rusije. Cigorin deli opet prvo mesto s Alapinom, ali dobija naknadni meč, pa je postalo očigledno da je on najjači igrač Rusije.
       Godina 1881. prelomna je u njegovoj karijeri. Cigorin je imao svoj prvi mešunarodni nastup. To je bio Berlinski turnir na kojem je Cigorin podelio treće i četvrto mesto s Winawerom, iza Blackburnea i Zukertorta.
       Prva pojava nepoznatog majstora iz daleke zemlje izazvala je veliku pažnju i može se reći da je Cigorin dostojno zastupao svoju domovinu. Svi su bili zadivljeni njegovom smelom igrom, i originalnim idejama.
       Na međunardnoj sceni pojavilo se novo značajno ime!
       Na međunarodnom turniru 1882. u Beču na kojem su pobedili Winawer i Stenitz, postigao je Cigorin samo skroman rezultat, da bi samo godinu dana kasnije usledio njegov drugi značajni mešunarodni uspeh.
       Na međunarodnom turniru u Londonu 1883. Cigorin je četvrti iza Zurertorta, Steintza i Blaskburnea. Iza njega je ostala čitava plejada poznatih šahovskih imena, kao što su McKenzie, Mason, Englisch, Winawew, Bird...Najznačajnije je, međutim, odjeknula njegova pobeda nad Stenitzom s kojim je briljantnom stilu dobio obe partije.
       Taj uspeh je imao ogroman značaj zbog toga što je Steinitz već u to vreme smatran najjačim igračem na svetu, i osnivačem tzv. “nove škole”.
       Steintza su po idejama sledili skoro svi veliki majstori te epohe, među kojima i najveća imena kao što su Tarrasch i Lasker.
       S tom novom školom Cigorin je vodio principijela spor do kraja života.
       Principi nove škole mogli bi se ukratko sažeti u nekoliko postulata koje je postavio Steinitz:
       Prvo-planski razvoj igre;
       Drugo-iskorišćavenje svih grešaka protivnika i nedostataka njegove pozicije kao što su slaba polja, usamljeni pešaci, gubitak tempa, itd.
       U biti to je nastavak linije engleske šahovske škole zacrtane još od Hauarda Stauntona.
       Cigorin kao ličnost nije nikada prihvatao nikakva ograničenja. On je smatrao da se duh ne sme sputavati bilo kakvim postulatima i puštao je maštu da se uvek razmahne u punom obimu.
       Savremenici su ga smatrali sjajnim fosilom preživele romantične škole čiji su korifeji bili Morphy i Anderssen. Istina je da je Cigorin veoma cenio Morphyja i Anderssena i da je njihovom stlu davao prednost pred shvatanjima svoga doba.
       Njegove originalne ideje savremenici su posmatrali s ironijom kao ekstravaganciju, ali rezultatski nisu nikada dokazali superiornost svoje “nove škole” u susretima s Cigoriniom.
       Kasniji razvitak šahovske teorije dokazao je da je Cigorinovo shvatanje, da se svaka pozicija mora tretirati originalno i bez ograničenja bilo kakvim postulatima, bilo apsolutno ispravno.
       Na toj koncepciji izrastao je i najveći među velikanima, nenadmašni Aljehin, koji je isto tako svakoj poziciji prilazio bez šablona i predrasuda, a te odlike krase čitavu sovjetsku šahovsku školu.
       Nakon Londonskog turnira Cigoin se na međunarodnoj sceni nije pojavio šest godina.
       Sledeći veliki nastup bio mu je meč za prvaka sveta sa Steinitzom, koji je odigran 1889. godine u Havani. Te godine Steinitzu je bogati šahovski klub u Havani ponudio da pod povoljnim uslovima organizuje meč za prvaka sveta s protivnikom kojeg sam – izabere!!
       Steintitz je odabrao Cigorina što je bio prvorazredni gest velikog šampiona.
       Znalo se da mu je Cigorin bio veoma neugodan protivnik, a osim toga Cigorin je bio taj koji je jedini mogao poljuljati temelje Steinitzove nove škole.
       Meč se završio pobedom Steinitza s rezultatom + 10 – 6 uz jedan remi!
       Pobeda je rezultatski bila veoma uverljiva, no sumnje su ostale.
       Cigorin je u meču dao niz izvanrednih partija, a izvesne pozicije upropašćavao grubim previdima. Dok je Steinitz bio u punoj formi, Cigorin je bio u mnogo nezahvalnijem položaju. Šest godina odsustva s mešunarodne scene moralo je da ostavi posledice.
       Mesec dana posle meča Cigorin je bljesnuo na velikom turniru u New Yorku gde je podelio prvo mesto s Weissom ispred Gunsberga, Balckburnea. Burna, Masona...
       Istovremeno je klub iz Havane ponudio Cigorinu da odigra meč s protivnikom koga sam odabere. Cigorin je, naravno, tražio od Stenitza revanš, ali organizacija tog meča nije uspela i umesto sa Steintzom odigrao je s Gunsbergom koji je u to vreme bio takođe pretendent ba šampionsku titulu.
       Meč je završem nerešeno 9:9 uz pet remija.
       Tok meča je međutim pokazao Cigorinovu superiornost, a rezultat je bio posledica gubih previda, posebno u u poslednjoj partiji u kojoj je Cigorin izgubio dobijenu poziciju?!
       Godine 1890/91. Cigorin je igrao čuveni telegrafski meč sa Steintzom od dve partije. To je bio novi principijelni sudar dvojice velikih majstora i Cigorin je dobio obe partije u briljantnom stilu!
       Ova rezultat izdejastvovao je oragnizaciju revanš meča i drugog službenog za prvaka sveta koji je odigran 1892. godine opet u Havani.
       Ovog puta borba je bila mnogo neizvesnija i Stenitz je jedva uspeo da zadrži naslov i titulu prvaks sveta rezultato +10 – 8 uz pet remija.
       Odlučnu ulogu odigrala je opet poslednja partija meča u kojoj je Cigorin, s figurom više i potpuno dobijenom pozicijom, prevideo mat – u jednom potezu!!
       To je ujedno bila i poslednja šansa velikog majstora da okruni svoju karijeru titulom šampiona sveta.
       Godina 1893. novi je datum u Cigorinovom životu. Te godine odigran je je njegov meč s Tarraschem u Petrogradu. Taj susret imao je ogroman značaj za razvoj šahovskog života u Rusiji.
       Tarrasch je u to vreme po rezultatima bio najjači majstor Evrope i ozbiljan kandidat za prvaka sveta.
       Meč je završen nerešeno 9:9 uz četiri remija.
       Rezultatom su bili nezadovoljni – obojica!
       Cigorin opet zbog nekoliko grubih previda, a Tarrasch zato što je ispustio veliko vođstvo koje je je imao sve do pred kraj meča.
       Bitno je, međutim, bilo to da i drugi veliki predsatvnik “nove škole nije ruskom majstoru dokazao svoju nadmoć.
       U to vreme u svetu Cigorina, Steinitza i Tarrascha nazivali su velikom trojkom i smatrali ih najjačim igračima sveta...
       Iznenada je, međutim, iskrsnulo CETVRTO VELIKO IME – mladi Emanuel LASKER, koji je na opšte iznenađenje pobeđuje Steinitza i odnosi mu titulu prvaka sveta!
       Šahovski svet je zbunjen i niko ne može dati odgovor na pitanje – ko je zapravo najjači?!
       Odgovor na to trebao je dati veliki turnir u Hestingsu 1895. godine, na koje su se trebala sastati pomenuta četvorica sa svim poznatim majstorima tog vremena, i rezultat turnira doneo je novo veliko iznenađenje...
       Prvi je bio, dotad, gotovo nepoznati majstor Pillsbery, drugi je bio Cigorin, treći Lasker, četvrti Tarrasch, peti Steinitz...
       Ćigorin je na tom turniru dao visok kvalitet partzija. Pobedio je direktne konkurent, Pillsberyja, Laskera, Tarrascha. Svi su ga priznavali moralnim pobednikom.
       Pošto turnir nije dao odgovor na osnovno pitanje, organizovan je meč-turnir u Petrogradu 1895/96, na kojem su trebalo da igraju prva petorica s turnira u Hestingsu...Ali, Tarrasch je otkazao tako da je ispao četvoromeč.
       Prvi je bio Lasker sa 11,5 poena, drugi Steinitz s 9,5, treći Pillsbery s 8, a poslednji Cigorin sa 7 poena.
       Ćigorinov rezultat na domaćem terenu bio je iznenađenje. Shvatljiv je, mešutim, kad se pogleda na okolnosti u kojima je veliki majstor živeo. U to vreme mučile su ga velike materijalne teškoće, imao je problema sa zdravljem i veliki deo energije utrošio je na organizacione poslove.
       Od tog vremena Cigorin ima još samo jedan veliki rezultat: turnir u Budimpešti 1896. godine, na kojem je podelio oprvo mesto s Charousekom isperd Pillsberyja, Schlechtera, Janowskog, Tarrascha i ostalih.
       Iza toga još slede dobri rezultati na nizu slabijih turnira: prvo mesto na sveruskom turniru u Moskvu 1899., ispred Schiffersa, zatim prvo mesto na sveruskom turniru u Moskvui 1900/01 opet ispred Schiffersa (16,5 iz 17!), na trećem sveruskom turniru u Kijevu 1902. Cigorin je opet prvi ispred Bernsteina. Godine 1903, na gambitnom turnir u Beču opet je prvi ispred Marshalla, Marco-a, Pillsberyja i Marocyyja...
       Nakon toga sledi niz slabijih rezultata, a 1908. godine zatekla ga je smrt u 58. godini života.
      
       * * * * *
      
       Cigorinov doprinos šahu je ogroman. Ostavio je iza sebe niz velikih rezultata, dao niz velikih i sadržajnih partija, niz originalnih ideja u otvaranjima. Još se danas koriste njegove ideje u Španskoj partiji, Daminom gambitu, Kraljevoj indijci, Evansovom i Kraljevom gambitu...
       Bio je izvanredan organizator šahovskog života. Osnovao je prvi šahovski klub u Rusiji, a čitav život je težio da osnuje ruski šahovski savez u čemu, na žalost, nije uspeo.
       (Osnovan je tek 1914. godine, posle njegove smrti.)
       Istakao se i kao šahovski pisac i analitiator. Vodio je, čak uz materijalne gubitke, rubrike u novinama i vlastiti šahovski časopis. Njegovom zaslugom organizovani su prvi, drugi i treći sveruski turnir kao i niz drugih šahovskih priredbi u Rusiji.
       Njegov genij probudio je šahovski život u velikim, do tada šehovski mrtvom, delu sveta i ono što je sovjetski šah bio tokom 20, veka i prvoj dekadi 21. ima da zahvali Mihailu Ivanoviču Cigorinu!
       Izuzetnoj ličnosti!

       London 1883., 3.kolo, 30. april
      
       BELI: Wilhelm Steinitz
       CRNI: Mikhail Chigorin 0:1
       (Bečki gambit)
      
       1. e4 e5 2. Nc3 Nc6 3. f4 ef4 4. d4 Qh4 5. Ke2 d5 6. ed5 Qe7 7. Kf2 Qh4 8. g3 fg3 9. Kg2 Bd6 10. Qe1 Nce7 11. hg3
       Qd4 12. Rh4 Qf6 13. Ne4 Qg6 14. Bd3 Bf5 15. Nd6 cd6 16. Bb5 Kf8 17. c4 Nf6 18. Nf3 Bg4 19. Nd4 Nf5 20. Nf5 Qf5
       21. Bf4 g5 22. Bd6 Kg7 23. Rg4 Ng4 24. Qc3 f6 25. Rf1 Qe4 26. Kg1 Qe2 27. Rf3
       27... Rhe8 28. Be8 Re8 29. Bc5 Qh2 30. Kf1 Re2
       0-1
      
       London, 1883, 17 kolo, 1. jun
      
       BELI: Mikhail Chigorin
       CRNI: Wilhelm Steinitz 1:0
       (Italijanska partija)
      
       1. e4 e5 2. Nf3 Nc6 3. Bc4 Bc5 4. b4 Bb4 5. c3 Bc5 6. O-O d6 7. d4 ed4 8. cd4 Bb6 9. Nc3 Na5 10. Bg5 f6 11. Bf4 Nc4 12. Qa4 Qd7 13. Qc4 Qf7 14. Nd5 g5 15. Bg3 Be6 16. Qa4 Bd7
       17. Qa3 Rc8 18. Rfe1 g4 19. Nb6 ab6 20. Nd2 Be6 21. f4 gf3 22. Nf3 Ne7 23. e5 fe5 24. de5 d5 25. Rf1 Nf5 26. Nd4 Qg6 27. Nf5 Bf5 28. Bh4 c5 29. Rf3 Kd7 30. Raf1 Rhf8 31. Rg3 Qh6 32. Bf6 Be6 33. Qa7 Kc7 34. Rb3 Kd7 35. Qb6 Rc6 36. Qb7 Rc7 37. Qb5 Rc6 38. Qb7 Rc7 39. Qa6
       1-0
Najveći previd u istoriji šaha
       Otkad je šaha tu su i previdi. U poplavi raznih predaja, sećam se bilo je svega i svačega, čak i mešu najjačim šahistima planete.
       Ali, ipak, onaj u 23. partiji drugog meča za šahovsku krunu, Štajnic - Cigorin, 28. juna 1892. – previd Mihaila Ivanoviča Cigorina je, verujem – najveći.
       Naime, u potpuno dobijenoj poziciji s figurom više Rus je povukao 32. Lb4??? i dobio mat u potezu.
       Tim prevdom Cigorin je ostao bez šanse da se okiti titulom prvaka, a Štajnic, ni kriv ni dužan – sačuvao krunu!
      
       23. partija, Havana, 28. 2. 1892.
      
       BELI: Mikhail Chigorin
       CRNI: Wilhelm STEINTZ 0:1
       (Kraljev gambit)
      
       1. e4 e5 2. f4 ef4 3. Nf3 Nf6 4. e5 Nh5 5. Be2? g6? 6. d4 Bg7 7. O-O d6 8. Nc3 O-O 9. Ne1? de5 10. Bh5 gh5! 11. de5 Qd1 12. Nd1 Nc6 13. Bf4 Bf5? 14. Ne3 Be4 15. Nf3 Rfe8 16. Ng5 Bg6 17. Nd5 Be5 18. Nc7! Bc7 19. Bc7 Rac8 20. Bg3 Nd4 21. c3 Ne2 22. Kf2 h4 23. Bd6! Nd4? 24. cd4 Rc2 25. Kg1 Ree2 26. Rae1 Rg2 27. Kh1 Kg7 28. Re8 f5 29. Ne6 (?! 29. Re7)
       29... Kf6 30. Re7 Rge2 31. d5 Rcd2
       32. Bb4???
       (Još uvek je dobijalo 32. Rb7 Bh5 33. Rb3 Bf7 34. Nf4 Rh2 35. Kg1 i crni gubi.)
       32... Rh2 0-1
       Mat u sledećem potezu!
Telegrafski meč, 1890/91
       BELI: Wilhelm Steinitz
       Crni: Mikhail Chigorin 0:1
       (Igra dva skakača)
      
       1.e4 e5 2.Nf3 Nc6 3.Bc4 Nf6 4.Ng5 d5 5.ed5 Na5 6.Bb5 c6 7.dc6 bc6 8.Be2 h6 9.Nh3 Bc5 10.d3 O-O 11.Nc3 Nd5 12.Na4 Bd6 13.Ng1 f5 14.c3 Bd7 15.d4 e4 16.c4 Ne7 17.Nc3 Be6 18.b3 Bb4
       19.Bb2 f4 20.Qc2 Qd4 21.Kf1 f3 22.gf3 ef3 23.Bf3 Bf5 24.Ne4 Be4 25.Qe2 Bf3 26.Qe6 Kh7 27.Bd4 Bh1 28.Qh3 Nf5 29.Be5 Rae8 30.Bf4 Nd4 31.Qd3 Be4 32.Qd4 Rf4 33.f3 Ref8 34.Qa7 c5 35.Qc7 Nc6 36.a3 Rf3 37.Nf3 Rf3 38.Kg1 Bd2
       0-1
      
       Telegrafski meč
      
       BELI: Mikhail Chigorin
       CRNI: Wilhelm Steinitz 1:0
       (Evansov gambit)
      
       1. e4 e5 2. Nf3 Nc6 3. Bc4 Bc5 4. b4 Bb4 5. c3 Ba5 6. O-O Qf6 7. d4 Nh6 8. Bg5 Qd6 9. d5 Nd8 10. Qa4 Bb6 11. Na3 c6 12. Be2 Bc7 13. Nc4 Qf8 14. d6 Bd6 15. Nb6 Rb8 16. Qxa7 Ne6 17. Bc1
       Ng8 18. Ba3 c5 19. Rad1 Nf6 20. Bc4 Bc7 21. Nd5 Bd6 22. Nh4 Nd5 23. Nf5 g6 24. Nd6 Qd6 25. Bd5 Qc7 26. Be6 fe6
       27. Bc5 Ra8 28. Qa8 Qc5 29. Qa4 Kd8 30. Rd2 Kc7 31. Rb1 Rd8 32. Rb5 Qc6 33. Qb4 d6 34. a4 Qe8 35. Rb6 Qf8 36. Qa5 d5 37. ed5 Kb8 38. d6
       1-0
















































































          Redakcija Pretplata Marketing Tekstovi tekst Iz starih brojeva Mali oglasi

Designed by Ivan Markovic - XENOX