SVEDOK Internet



Broj 1178.

Poseta
5694871

Treća armija nije izgubila rat, izgubljen je za „zelenim stolom“ potpisom u Kumanovu

Ćutanje o (ne)izboru akademika stiglo na – naplatu

Kosovski zavet je srpska verzija Novog zaveta

1604.

Ulični TV dnevnik


          Redakcija Pretplata Marketing Tekstovi tekst Iz starih brojeva Mali oglasi

Drugi pišu: AFERA - Biznismen Duško Knežević – poslednji ekser iz Londona u srpski sanduk
VELIKA ENGLESKA PREVARA
Piše: Tomo Loreković

       Naivno, ili zapravo, nadajmo se naivno, prosrpske političke snage u Crnoj Gori sa euforijom su dočekali pojavu odbeglog tajkuna Duška Kneževića, zanemarujući ne samo elementarnu logiku, već i prirodu i političku provijenciju najpoznatijeg montenegrinskog biznis desperadosa.
       Sam Knežević, omiljeni i privilegovani Milov tajkun, nije samo šraf u tom sistemu, već jedan od arhitekta privatne države i pregalnik koji nije žalio ni novaca ni vremena koje je usadio u temelje nezavisnog Montenegra.
       Zapravo, Knežević je više decenija bio deo ove kriminalne organizacije i aktivno radio na širenju antisrpske histerije, sve dok, iz još uvek zvanično nepoznatih razloga, nije došao u sukob sa Gospodarom: on nije promenio ideologiju, nije shvatio da je radio pogrešne stvari, on nema problema sa sistemom vrednosti.
       Knežević, dakle, nije doživeo katarzu, naprasno prosvetljenje i njegovo dozirano otkrivanje pikanterija koje su ozbiljno uzdrmale „Dvor“, može se pravdati ili ličnim sukobom gde sebe brani od robije, ili, realnije, zadatkom određenih interesnih krugova.
       Ozbiljnije pojašnjenje njegovog naizgled spontanog angažmana, može se naći u lokaciji odakle odapinje debelo otrovne strelice prema zvaničnoj Podgorici: činjenica da se javlja iz Londona, gde uživa svu moguću zaštitu, uključujući i onu pravnu, ali i da su mu redovno otvoreni svi mediji bliski Britancima, uostalom, dovoljno govori.
      
       Tri scenarija Milovog odlaska u istoriju
      
       Prikrivene namere samog Kneževića u klinču u kojem ozbiljno davi nesrećnog Đukanovića, odnosno njegovih nalogodavaca, postali su jasniji i transparentniji pre nekoliko dana, kada je izjavio da „je (premijer) Duško Marković zdravo jezgro u DPS-u“. Ne treba, dabome, ni zanemariti činjenicu da su u Crnoj Gori u toku, Kneževićevim istupima inspirisani, građanski protesti i da su na ulici izmileli anacionalni i liberalno orijentisani „intelektualci“, kako bi bilo sprečeno da okupljanja imaju bilo kakav nacionalni kontekst i da dobiju srpski prefiks.
       Šta je, zapravo, poenta ove, po svemu sudeći nove velike engleske prevare? Dobro obavešteni izvori tvrde da postoje tri moguća scenarija razvoja situacije u Crnoj Gori, a da je samo jedno zajedničko za svaki od njih: Đukanoviću je, nakon priznanja Kosmeta i ulaska u NATO, opterećenom brojnim zataškanim aferama, namenjena sudbina iskorišćenog političkog prezervativa i od njega se očekuje da pod pritiskom mirno odstupi sa trona suverena. Ukoliko prihvati da igra po predviđenim koracima, to znači da već ove godine odlazi u istoriju, umesto u kazamat ili neko još gore mesto. Po prvom i „najidealnijem“ scenariju za one koji iza promena stoje, novu vlast bi trebale da čini „zdravo jezgro“ DPS-a, srpske i manjinske stanke uz priču o građanskoj državi i nacionalnom pomirenju.
       Ukoliko DF odbije ovakvu mogućnost, rezervna uloga tog tipa namenjena je Marku Milačiću i njegovom fantomskom pokretu „Prava Crna Gora“, projektovanom da bude crnogorska verzija Srpske liste na Kosmetu.
       Druga opcija uključuje koaliciju snaga okupljenih oko aktuelnog premijera Duška Markovića, čoveka u koga London ima najveće poverenje, ali i prograđanskih Demokrata, još jedne epruveta partije.
       Konačno, kao poslednja i najmanje popularna opcija, ostaje mogućnost prelazne vlade nacionalnog spasa, kao način da se kupi potrebno vreme za konačno rešenje, a gde bi svako ko odbije da sarađuje bio izložen medijskom linču i etiketiran kao izdajnik.
      
       Nejasan DF
      
       Za kraj, ostaje nejasna uloga DF-a i potreba da podržava Kneževića: u politici se, dakako, ne može rukovoditi onom da je neprijatelj tvog neprijatelja, tvoj prijatelj, pogotovo jer je apsurdno očekivati da velikocrnogorac, finansijer svega nakaradnog u Crnoj Gori i Milov prljavi igrač broj jedan donese promene ili ti bude saveznik.
       Nije trebalo mnogo mudrosti da se shvati kako je u pitanju zamka, koja će vidljivo zlo, zameniti onim zamućenim, a možda i većim: ostaje pitanje da li lideri DF-a to nisu videli, nisu hteli da vide ili im je bio interes i zadatak da ne vide? Nijedna od tih mogućnosti ne donosi ništa dobro, a upitnik nastavlja da stoji, baš kao što stoji i nad nekim njihovim drugim delima prethodnih godina, ili još više, nad odsustvom dela.
















































































          Redakcija Pretplata Marketing Tekstovi tekst Iz starih brojeva Mali oglasi

Designed by Ivan Markovic - XENOX