SVEDOK Internet



Broj 1184.

Poseta
5751403

NATO? Neka, hvala!

Aleksandar (Makedonski)

Aleksandre, požuri polako...

Aleksandre, požuri polako…

Svaki četvrti Srbin se moli Bogu svaki dan


          Redakcija Pretplata Marketing Tekstovi tekst Iz starih brojeva Mali oglasi

IZBOR PREDSEDNIKA - Pismo iz Nemačke: Miodrag Kulić, doktor fizičkih nauka i teorijski fizičar
Vladimir Kostić nije moralno dostojan mesta predsednika SANU

       Postavlja se pitanje zašto baš ja koji pripadam srpskoj dijaspori (i radim kao teorijski fizičar 34 godine u Nemačkoj) potežem pitanje naučnog i društvenog kredibiliteta i odsustva moralno-naučne vertikale predsednika SANU Vladimira Kostića, a koje se, na prvi pogled, tiče, pre svega, matice srpskog naroda?
       Na to me je nagnala njegova krajnje neodgovorna politička izjava srpskoj javnosti 2015. godine, koja glasi:
       „U ovom trenutku jedina politička mudrost je na koji način sa nekim elementima dostojanstva napustiti Kosovo?“
       Podsećam srpsku javnost da srpska dijaspora više od 200 godina stoji na braniku otadžbine, pomažući je bezrezervno – moralno, stručno i osobito materijalno, da se oslobodi ropstva, da sačuva svoje teritorije i da se civilizacijski razvija. A, to isto čini i danas. Analiza naučnog opusa predsednika SANU dovela me je do poraznog saznanja, da predsednik SANU Vladimir Kostić ne poseduje naučno-moralne kvalitete koji bi ga kvalifikovala za to mesto i da bi njegov reizbor bio poguban za srpsko društvo. Napominjem, da je Vladimir Kostić izabran za predsednika SANU 2015. sa samo 63 (!) glasa od mogućih 125, što je verovatno jedinstven slučaj u istoriji SANU da je izabrani predsednik bio na ivici poverenja svojih kolega.
       U prošloj (2018) godini u javnosti Srbije vodila se burna debata o sunovratu SANU, inicirane mnogim neregularnostima prilikom izbora kandidata za SANU u 2018. godini. One su u velikoj meri pripisivane stanju haosa u SANU, protekcionizmu i nepotizmu u radu njenog predsednika i predsedništva.
       Potom su se pojavile naučno argumentovane sumnje u verodostojnost naučnog opusa, pre svega predsednika Vladimira Kostića, ali i njegovog bliskog saradnika akademika Đorđa Šijačkog, da su na mnogim radovima njihova imena dopisana, odnosno da su masivno posezali za tuđom intelektualnom svojinom.
      
       NAUCNI KRITERIJUMI U SANU I NjIHOVA PROIZVOLjNA PRIMENA
      
       U daljem tekstu ću izložiti nepobitne činjenice o moralnim eskapadama u naučnom radu predsednika SANU Vladimira Kostića, a koje ga potpuno diskvalifikuju za mesto predsednika SANU i za njegov ponovni izbor.
       Pogledajmo tu tužnu priču koristeći metod evaluacije naučnog rada, koji je usvojila i sâma SANU, a koji se zasniva na sledećim naučnim parametrima:
       1) ukupan broj objavljenih naučnih radova – označimo ga u daljem tekstu sa R;
       2) ukupan broj naučnih citata tih radova – označimo ga sa C;
       (3) Hiršov (Hirsch) indeks – označimo ga sa H. (Na primer, H=50 znači da autor ima 50 radova koji su citirani 50 ili više puta.)
       Da napomenem čitaocima da se parametri (R, C, H) mogu dobiti iz najpoznatije baze naučnih podataka Web of Science All Databases, koja pored publikovanih naučnih radova uključuje i radove saopštene na konferencijama a koji su takođe publikovani u časopisima. Ta baza naučnih podataka je etablirana i opšte prihvaćena u celom svetu. Ona potpunije opisuje aktivnost autora – uzima u obzir naučne radove, radove na konferencijama koji su potom publikovani u časopisima.
       Kao ilustraciju za vrednosnu skalu ovih (R, C, H) parametara u bazi podataka Web of Science All Databases, evo nekoliko izabranih primera, koji su povezani s laureatima Nobelove nagrade, i to iz fizike:
       1. A. A. Abrikosov – (R=208, C=8880, H=38), Nobel 2003. za predviđanje vorteksa u superprovodnicima. Nobelovski rad citiran 1600 puta.
       2. 2. K. G. Vilson – (R=13, C=4720, H=11), Nobel 1982. za objašnjenje faznih prelaza. Nobelovski rad citiran 1400 puta.
       3. P. V. Higs – (R=49, C=6640, H=22), Nobel 2013. za predviđanje Higsovog bozona. Nobelovski rad citiran 1900 puta.
       4. B. S. Džozefson – (R=40, C=4840, H=14), Nobel 1973. za predviđanje Džozefsonovog efekta. Nobelovski rad citiran 2330 puta.
       5. F. D. M. Haldejn – (R=126, C=23800, H=57), Nobel 2016. za otkriće topoloških faznih prelaza. Nobelovski rad citiran 2630 puta.
       Interesantno je istaći, da ima nobelovaca iz fizike sa znatno većim parametrima (R, C, H) i većom citiranošću nobelovskog rada od gore navedenih, a čija su otkrića manje (!?) značajna od gore navedenih Alekseja Abrikosova i Brajana Džozefsona, tvoraca velikih teorijskih otkrića u fizici superprovodnosti, a koja imaju i veliku tehnološku primenu.
       Petoricu gore navedenih nobelovaca sam izabrao i kao kuriozitet, jer se ispostavlja da gotovo svi oni imaju slabije parametre (R, C, H) od predsednika SANU Kostića (R=840, C=7800, H=44 (a pogotovu od akademika Šijačkog sa R=1.050, C=32.000 i H=73 !).
       Recimo i to, da se danas u svetu značajan broj naučnika (pogotovo na Zapadu) beskrupulozno utrkuje da ima što veće vrednosti parametara (R, C, H) služeći se i nedostojnim sredstvima. Tako, u toj euforiji znatan broj naučnika prisvaja tuđu intelektualnu svojinu – tako što se potpisuju na naučne radove u čijoj izradi nisu uopšte učestvovali. Na žalost, ovakav način prisvajanja tuđe intelektualne imovine uselio se i u SANU, što ću pokazati na primeru predsednika SANU Vladimira Kostića.
       Gornji primeri s evaluacijom Nobelovih laureata, kao i predsednika SANU, samo na osnovu parametara (R, C, H) ukazuju da treba biti veoma oprezan pri upoređivanju naučnih rezultata i naučnika samo na osnovu njih, pogotovo ako oni pripadaju različitim naučnim oblastima. Jer, u nauci je bitan kvalitet naučnog rada, a o njemu mogu da sude pre svega vrhunski specijalisti u nekoj oblasti. Važno je istaći da je za ocenu kvaliteta nauke i naučnika u jednoj sredini potrebno, da u njoj postoji kritična masa kompetentnih naučnika, koji mogu da procene kvalitet rada, naravno uzimajući u obzir i parametre (R, C, H) ali čineći to s merom.
       Uveren sam da bi na osnovu ovog opštijeg kriterijuma srpski genetičar svetskog ranga, dr Miodrag Stojković, postao član bilo koje akademije nauka u svetu, jer dr Stojković ima onaj idealan spoj kvaliteta i kvantiteta naučnog opusa. Ali ni tako grandiozan opus ovog genetičara svetskog renomea nije bio dovoljan da postane član SANU! Njegov slučaj ukazuje na bolnu činjenicu, da je SANU više jedan zatvoreni nepotistički klub nego ozbiljna naučna institucija, jer odluke o kandidatima donose na osnovu selektivne primene parametara (R, C, H) – nekad ih prihvataju, a nekad odbacuju. Jer da nije tako, predsednik SANU i celo predsedništvo, trebalo je, zbog grubog kršenja propisanih pravila u slučaju dr Stojkovića, da podnesu neopozive ostavke.
       Naprotiv, oni su strasno opravdavali (naročito predsednik SANU i potpredsednik Zoran V. Popović) ovu sramnu odluku. S ovakvim predsedništvom na čelu, a i bez kritične mase vrhunskih naučnika, SANU nije u stanju da izabere najkvalitetnije kandidate, pogotovo iz prirodnih i medicinskih nauka.
      
       PREDSEDNIK SANU LAŽNO PRIKAZUJE SVOJE STVARALAŠTVO
      
       Kao što je već napomenuto, po podacima iz baze naučnih podataka Web of Science All Databases akademik Vladimir Kostić ima naučne parametre: (R=840, C=7800, H=44). (Postoji i „tehnička“ fluktuacija ovih parametara – ne više od 5–10% – zbog mogućnosti da se pojavi još neki autor s istim imenom; to sam u velikoj meri nastojao da izbegnem.) To su sjajne vrednosti ovih parametara, kada ne bi postojalo ono ALI. Kada neki istraživač ima ovako visoke parametre, a ne spada u grupu vodećih svetskih naučnika u svojoj oblasti (kao što je slučaj s predsednikom SANU), postavlja se suštinsko pitanje – da li je ime predsednika SANU prosto dopisano na mnogim radovima?
       E, u tom grmu leži zec i to poveliki i prilično kompromitujući po predsednika SANU.
       Evo, činjenica.
       a) Prilikom nedavnog intervjua na TV kanalu N1, na pitanje novinara „Da li je tačno da je u 2017. godini objavio 47 naučnih radova?“ predsednik SANU je to odlučno negirao, tvrdeći da je objavio „samo“ trećinu od tog broja radova – što znači „samo“ oko 16 radova.
       b) Samo nekoliko nedelja kasnije, predsednik SANU tvrdi u Kuriru da je u 2017. imao „samo“ 20 naučnih radova. Koje je tvrđenje predsednika tačno? Pa, ni jedno ni drugo! Znači, g. Kostić je javno izneo ne samo kontradiktorne nego i lažne podatke.
       U stvari, predsednik SANU je debelo i svesno obmanuo srpsku javnost, jer se iz eminentne baze podataka Web of Science All Databases vidi da je u 2017. publikovao 41 (četrdesetjedan) rad! Taj opus obuhvata naučne radove u časopisima – ima ih 25, a i radove saopštene na konferencijama – ima ih 16, a koji su takođe publikovani u međunarodnim časopisima. Jer, i potonji radovi ulaze u broj naučnih citata predsednika Kostića.
       Pošto vremešni predsednik SANU veliki deo vremena provodi i u radu u SANU, a i obavlja vremenski zahtevne profesorske, mentorske, recenzentske, lekarske i administrativne dužnosti na Neurološkoj klinici u Beogradu, opravdana je sumnja, da je mentalno i fizički nemoguće, da je on aktivno učestvovao u izradi tako velikog broja radova (41), već da je njegovo ime u mnogim slučajevima dopisano na te radove i da je ovde radi o prisvajanju tuđe intelektualne svojine!
       Ovo odgovorno tvrdim – kao naučnik koji se aktivno bavi naukom više od 40 godina, radeći u nizu svetski priznatih naučnih instituta: Lebedev – Moskva, ETH – Cirih, Maks Plank Instituti – Štutgart, Drezden, BNL – Brukheven (SAD), kao i na nizu poznatih inostranih univerziteta.
       Postavlja se veoma važno pitanje: zašto predsednik SANU uporno umanjuje broj svojih publikovanih (41) radova u 2017. godini? Pa zbog toga, jer je i sâm svestan da je nemoguće aktivno učestvovati u izradi tako enormnog broja radova – čiji je broj primereniji za jedan naučni institut od dvadesetak istraživača, i da je na mnogim radovima njegovo ime prosto dopisano.
       Predsednik SANU ovim neprimerenim trikom pokušava da odagna opravdane sumnje naučne javnosti, da je obilno prisvajao tuđu intelektualnu svojinu – dopisivanjem svog imena na naučne radove.
       Predsednik SANU Vladimir Kostić je i ranije „uhvaćen na delu“, jer je poznati srpski fizičar Filip Vukajlović naveo podatke, takođe iz Web of Science, da je 2014. godine predsednik SANU bio potpisan na čak neverovatna 43 rada! Interesantno je, da je i tada tvrdio da ih je bilo „samo“ 15, pri tome ne shvatajući da je i potonji broj takođe glogov kolac u njegov naučni i moralni integritet.
      
       PREDSEDNIK SANU MANIPULIŠE SVOJIM NAUCNIM OPUSOM
      
       Pre nego što prikažem kvantitativnu analizu još nekih bitnih manipulacija svojim naučnim opusom od predsednika SANU, dužan sam da dam jedno pojašnjenje koje je neophodno da bi se ona pravilno razumela. Danas je uobičajeno u svetskoj nauci (a osobito na Zapadu s kojim su povezane naučne aktivnosti akademika Kostića kao korisnika niza američkih stipendija) da je naučni rukovodilac projekta potpisan kao poslednji autor na radu, a glavni izvođači radova su potpisani na prvim mestima.
       Da bih takođe demistifikovao predimenzionirane ocene o „veličini“ naučnog opusa predsednika SANU, analiziraću strukturu i raspored autora na tim naučnim radovima, kao i mesto (a samim tim i naučnu ulogu) Vladimira Kostića na njima. Iz njih proizilaze sledeće ocene moralno-naučnog aspekta rada predsednika SANU: a) postoji osnovna sumnja da predsednik SANU već godinama prisvaja tuđu intelektualnu svojinu – jer mu je ime dopisano na znatan broj radova, b) predsenik SANU nije vodeći svetski naučnik u svojoj oblasti – kao što ga njegovi saradnici iz razumljivih razloga predstavljaju, već je pre svega lokalni autoritarni naučni matador. Evo i argumenata za ove tvrdnje.
       1. U svojim saopštenjima o broju radova u 2017. godini (negde tvrdi da ih je 16 negde 20, a stvarno ih je bilo 41), predsednik SANU, kao što je rečeno ranije, namerno zanemaruje radove na međunarodnim
       konferencijama (publikovane u časopisima), samo da bi umanjio broj publikcija u kojima prisvaja tuđu intelektualnu svojinu. Ali, kada mu zatreba da uveća svoj Hirš-indeks i naučni značaj, tada on računa i ove radove, ali to ne saopštava javnosti! Evo, jednog eklatantnog primera. Naime, u jednoj od manipulisanih lista svojih radova – koju je dostavio javnosti i SANU, predsednik SANU pod brojem 334 citira sledeći rad:
       334. Early development of levodopa-induced dyskinesias and response fluctuations in young-onset Parkinson’s disease by Kostic V, Przedborski S, Flaster E, Sternic N., Neurology. 1991 Feb; 41 (2 (Pt 1)): 202–205.*
       Kao što se iz ovog vidi, predsednik SANU je u svojoj listi naveo samo da je taj rad štampan u časopisu Neurology 1991, bez navođenja da je taj rad saopšten 1990. godine i na međunarodnoj konferenciji u Majamiju, Florida. A, upravo ovaj podatak je eksplicitno naveden u iscrpnoj bazi podatatka Web of Science All Databases, koji glasi:
       Early development of levodopa-induced dyskinesias and response fluctuations in young-onset Parkinson’s disease, by: Kostic V, Przdeborski S; Flster E et al. Conference: 42ND ANNUAL MEETING OF THE AMERICAN ACADEMY OF NEUROLOGY Location: MIAMI, FL Date: APR, 1990 Sponsor(s): AMER ACAD NEUROL NEUROLOGY Volume: 41, Issue: 2 Pages: 202–205 Part: 1, Published: FEB 1991.
       Znači, ovaj rad koji ima veliki broj (235) citata i zauzima visoko 5. mesto na listi Hirš-indeksa Vladimira Kostića, prvo je saopšten na konferenciji 1990. a potom i publikovan u časopisu. Jasno je, da predsednik SANU perfidno manipuliše podacima. Tako, kada mu treba da smanji broj radova na kojima je njegovo ime samo fiktivno, odnosno dopisano, on ne računa radove koji su saopšteni na konferencijama (a potom publikovani u časopisima) – kao što je slučaj u 2017. i u 2014. a kada mu treba da poveća Hiršov indeks on računa i te radove – kao što se jasno vidi iz gornjeg primera.
       Ovako sramne i sitno-šićardžijske manipulacije su nedostojne jednog predsednika SANU.
       2. Recimo i to, da od 44 radova koji ulaze u Hiršov indeks, Vladimir Kostić je na samo 8 glavni izvođač a na 6 je rukovodilac rada. Na ostalim radovima njegovo ime je utopljeno u „zlatnoj“ sredini među ostalim autorima. A, na radoviima s oko četrdesetak (inostranih) autora on je negde na 25. mestu. Sve ovo daje veliki osnov za sumnju, da je i na većem broju radova sa Hirš-liste ime predsednika SANU jednostavno pridodato.
       3. Ali, zato je na radovima s ogromnom većinom srpskih ko-autora ime predsednika SANU je u 90% slučajeva na poslednjem mestu – što znači da je u lokalnim srpskim okvirima neprikosnoveni šef i autotitet svojim potčinjenima.
      
       INOSTRANA NAUCNA SARADNjA PREDSEDNIKA SANU NIJE ZA POHVALU
      
       Rasprostranjen mit u lokalnim srpskim medicinskim krugovima o predsedniku SANU kao „svetskom naučnom lideru u neurologiji“ pada u ambis kada se analizira njegova, navodno uspešna, inostrana naučna saradnja.
       Evo, šta o krajnje skromnom naučnim doprinosu predsednika SANU u inostranoj saradnji kaže eminentna baza naučnih podataka Web of Science All Databases.
       a) Na radovima na bilateralnom projektu srpsko-italijanske kooperacije, od 18 radova predsednik SANU je na samo 3 rada na poslednjem mestu (bio formalni rukovodilac) a nijednom na prvom mestu (glavni izvođač), dok je italijanski profesor bio na 15 radova potpisan kao poslednji autor, odnosno on je u toj saradnji bio naučni rukovodilac predsedniku SANU. Znači, čak ni u bilateralnoj naučnoj saradnji predsednik SANU nije naučni lider „svetskog“ glasa!
       b) Na radovima s pretežnom većinom inostranih autora, gde je prosečan broj autora po radu 22 (!), ime predsednika SANU Vladimir Kostića se u proseku nalazi na skromnom 12. mestu! Ovaj podatak je i najači argument za osnovnu sumnju, da je ime Vladimira Kostića dopisano na ove radove i da je njegov doprinos na njima minoran ili drugorazredan.
       Drugim rečima, predsednik SANU je prilikom inostrane naučne saradnje u velikoj meri prisvajao tuđu intelektualnu svojinu, što nije svojstveno naučnicima svetskog glasa – nijedan ne bi dopisao svoje ime na dvanaesto mesto (od 22)!
       Iz (a) i (b) se jasno zaključuje da predsednik SANU, neurolog Vladimir Kostić, nije vodeći svetski stručnjak u neurologiji – kao što piše u saopštenjima SANU i kako bez utemeljenja tvrde njegovi potčinjeni saradnici, jer je nemoguć događaj da je ime nekog vodećeg svetskog naučnika u proseku na 12. mestu od 22 potpisnika rada. Ova, nazovimo je pravim imenom, burazerska inostrana naučna saradnja ne služi na čast jednom predsedniku SANU i pokazuje odsustvo moralnog senzibiliteta kod Vladimira Kostića.
      
       MEGALOMANSKI NADUVAN NAUCNI OPUS PREDSEDNIKA SANU
      
       I druge naučne aktivnosti predsednika SANU stavljaju nas pred veliku dilemu: da li je on naučni Supermen ili je naučni megaloman izrastao u jednoj autoritarnoj sredini? Da je reč o ovom potonjem (a ne fenomen Supermena) govori nam sumirani naučni opus predsednika SANU.
       (a) u naučnoj karijeri je publikovao 840 naučnih radova (!), uključujući i radove na mnogim konferencijama (bilo ih je u njegovoj karijeri bar preko 100), kao i odgovarajuća putovanja;
       b) on je naučni recenzent u 55 (!) časopisa – znači da bi trebalo da napravi bar pedesetak recenzija godišnje;
       v) bio je mentor 47 (!) naučnih disertacija, 27 doktorskih i 20 magistarskih – ovo ukazuje na poguban fenomen „štancovanja“ doktorata i magistratura na medicinskim fakultetima u Srbiji. (Zato, i ne čudi činjenica, da se za iole složeniji medicinski tretman srpski pacijenti šalju van Srbije ili ih leče inostrani lekari – čast pojedinim izuzecima);
       g) vršio je, a vrši i danas, mnoge značajne javne funkcije – predsednik SANU, direktor Neurološke klinike u Beogradu, profesor i dekan Medicinskog fakulteta u Beogradu, član nekoliko desetina stručnih međunarodnih i domaćih odbora i asocijacija ...
       Znači, predsednik SANU Kostić je u toku svog naučnog veka pisao u proseku bar jedan naučni rad svakih 10 dana (!), bio mentor 2–3 naučne teza godišnje (!), pisao 2–3 recenzije naučnih članaka mesečno (!), učestvovao bar na 3–4 konferencije godišnje(!), radio svakodnevno na klinici sa hiljadama pacijenata (!), imao nekoliko hiljada sastanaka i konsultacija (!) – kao mentor, dekan, direktor, član mnogih domaćih i stranih asocijacija, kao predsednik SANU, itd.
       Ima megalomanskih naučnih karijera i u svetu, ali su one ponekad kontraproduktivne i po renome sâmih izvođača.
       Naime, autor ovog teksta se seća jednog eklatantnog primera predimenzionirane naučne karijere. Radeći na jednom veoma poznatom inostranom institutu jedan (od nekoliko) direktor je posebno bio inficiran enormnim publikovanjem radova (preko 1.500) i dopisivanjem svog imena. Jednom se pojavio preprint rada članova njegove laboratorije, na kojem se njegovo ime pojavilo na poslednjem mestu (on ga je sâm dopisao kao formalni rukovodilac!), a istovremeno su se na kraju rada autori (ne znajući da će se on dopisati na rad) zahvalili ovom „korifeju“ na podršci i diskusijama! To odsustvo moralno-naučnih skrupula vratilo se ovom „lideru“ kao otrovni bumerang – i dan danas se, mnogo godina posle smrti dotičnog, ova anegdota prepričava s prezirom i podsmehom.
       Da zaključim – ovim dopisom srpskoj javnosti, univerzitetima i institutima želim da skrenem pažnju da predsednik SANU Vladimir S. Kostić nema moralno-naučnu vertikalu po kojoj bi se buduće generacije – koje streme visokim i čistim idealima, mogle uspinjati i razvijati prosperitetnu Srbiju.
       Iznete činjenice jasno dokazuju da Vladimir Kostić ne zaslužuje da bude predsednik SANU:
       a) jer je manipulisao svojim naučnim opusom i lažno ga predstavljao javnosti,
       b) jer postoji osnovna sumnja da je prisvajao tuđu intelektualnu svojinu, potpisujući se na radove na kojima nije aktivno učestvovao,
       v) da je za vreme svog mandata tolerisao flagrantno prisvajanje tuđe intelektualne svojine od drugih akademika u SANU – posebno akademika Đorđa Šijačkog, i da ih nije pozvao na odgovornost.
       Apelujem na srpske naučnike, umetnike, intlektualce i celokupnu srpsku javnost, da se suprostave ponovnom izboru Vladimira Kostića za predsednika SANU, jer on u svom naučnom i drštvenom radu nije poštovao moralni i naučni kodeks, te je tako nepopravljivo narušio ugled SANU.
       Miodrag Kulić,
       doktor fizičkih nauka i teorijski fizičar
       Nemačka, 25. 2. 2019.
      
       P.S: Evo jednog istinskog primera koji je u biti paradigma za naučnika s moralnom vertikalom. Godine 1978–1979. autor ovog teksta, teorijski fizičar po struci, radio je na Lebedev institutu u Moskvi, u grupi akademika Vitalija Lazareviča Ginzburga (nobelovskii laureat 2003) u laboratoriji koja nosi ime velikog ruskog fizičara, akademika i humaniste Igora Jevgenijeviča Tama (nobelovski lauerat 1958). Svi u institutu su ga veoma uvažavali, ne samo zbog velikog intelekta, već i zbog skromnosti i dobronamernosti. Jer, Igor Jevgenijevič Tam je bio obrazac čoveka s moralnim i naučnim inegritetom. A evo i zašto? On je za ceo svoj radni vek publikovao 55 (pedesetpet !) naučnih radova a za jedan od njih je dobio i Nobelovu nagradu. Ali, pred kraj života Igor Jevgenijevič se odrekao svoja tri rada, jer su, kako je utvrdio, bili pogrešni! Nisu to bila samo druga vremena, već su bili i drugi ljudi – oni pravi s vrlinama, moralnim principima... Za ovakvim ljudima sa zadivljujućom naučno-moralnom vertikalom vapi današnja Srbija i SANU.






















































































          Redakcija Pretplata Marketing Tekstovi tekst Iz starih brojeva Mali oglasi

Designed by Ivan Markovic - XENOX