SVEDOK Internet



Broj 1194.

Poseta
5800312

Ne verujem da će Vučić podneti ostavku u SNS!

Ramušove puste želja

Silovanje razuma Raje Rodića

BIG BEN NOVAK!

Promocija Vučićeve i Makronove moći


          Redakcija Pretplata Marketing Tekstovi tekst Iz starih brojeva Mali oglasi

Od uredničkog komentara „Tajmsa“, do izmišljenih „koncentracionih logora“ na KiM: kako se i dalje vodi medijska i naučna propaganda protiv Srba i kako Srbija ne radi apsolutno ništa tim povodom
Ima li neko mozga u srpskom Ministarstvu spoljnih poslova?
Piše: Milan Dinić

       Mediji u Srbiji nedavno su preneli urednički komentar londonskog „Tajmsa“ od 1. aprila ove godine o tome kako je aktuelni rusko-srpski film „Balkanske međe“, koji se bavi sukobom na Kosovu i Metohiji 1999, zapravo „proruska propaganda“ namenjena „okretanju balkanskih zemalja protiv Zapada“?!
      


       Međutim, na popularnoj društvenoj mreži „Tviter“ nedavno je jedan albanski profesor sa Univerziteta u Dablinu postavio komentar koji je po sadržini još šokantniji od tvrdnji u „Tajmsu“, a koji ilustruje da sprovođenje bilo kakve negativne medijske kampanje protiv Srba i Srbije, čak i bazirane na čistoj laži, ima prođu.
       Pitanje je zašto srpska država ne reaguje i da li išta može da učini tim povodom?
      
       Srbi i genocid – toliko o „individualnoj krivici“
      
       Prvog aprila u londonskom „Tjamsu“ – kao vodeći komentar uredništva – objavljen je tekst pod naslovom: „Pogled Tajmsa na moskovsku verziju balkanske istorije: Rusija nastoji da okrene države bivše jugoslovenske federacije protiv Zapada“.
       Podnaslov teksta: „zapaljiv film koji menja nedavnu istoriju Balkana potkopava regionalni mir“.
       U uvodnom pasusu teksta stoji: „Režim Vladimira Putina menjao je granice Evrope silom, koristio nervni agens u pokušaju atentata u britanskom gradu i utemeljio despotizam Bašara al-Asada u Siriji. U sprovođenju svoje brutalne spoljne politike, on (misli se na „režim Vladimira Putina“, napomena redakcije „Svedok“) koristi – blago rečeno – meku moć, koja se preciznije može opisati kao lažljiva propaganda. Taj metod se sada proširio na region Evrope koji je poznat po užasavajućoj patnji u poslednjoj generaciji. Važno je da se zapadne demokratije suprotstave ovoj laži“.
       Ovaj komentar više zvuči kao da je pisan u duhu Dnevnika RTS iz 1990-ih, samo sa zamenjenim glavnim akterima, a ne kao tekst – štaviše, urednički komentar – lista koji slovi za jedan od najuglednijih u svetu.
       Međutim, ne bi trebalo zaboraviti da je taj list tokom devedesetih i kasnije objavio niz članaka koji – ili otvoreno lažu o Srbima i o dešavanjima devedesetih, ili selektivno izveštavaju u korist strana koje su bile u sukobu sa Srbima.
       U komentaru „Tajmsa“ se dalje navodi da film „Balkanske međe“ šalje „tendencioznu poruku koja ide mimo uobičajenih granica umetnosti… i nastoji da prikaže Srbe, koji su bili autori genocidne agresorske kampanje, kao žrtve a ruske snage kao heroje, a ne one koji ometaju pravdu.
       Sve je ovo laž“, piše „Tajms“ (boldovani deo – „Svedok“). Pritom, obratite pažnju na jedan detalj – koji je veoma čest u zapadnim medijima kada se govori o sukobima devedesetih: zločinci su „Srbi“ – jedan narod, a ne kako to apologete Haškog tribunala često tvrde „pojedinci“.
       Tako su u tekstovima britanske i svetske štampe „Srbi“ uvek „zločinci“, „koljači“, „agresori“, druge nacije su uvek i jedino žrtve.
       Ovaj kulturni rasizam, koji se primenjuje prema Srbima traje gotovo 30 godina.
       Opisujući ruski dolazak na aerodrom „Slatina“ kao prozaični spor sa NATO-om oko toga ko će imati koje nadležnosti na KiM, „Tajms“ navodi da su „pravu žrtvu načinili NATO piloti, koji su u 78-dnevnoj kampanji zaustavili Miloševićev progon kosovskih Albanaca“, dodajući da je „Britanija igrala vodeću ulogu u toj akciji“ za koju se kaže da je „bila ograničena samo na kampanju sprečavanja agresije… kako bi zaštitila kosovsko muslimansko stanovništvo od genocida“ (boldovani deo – „Svedok“).
       Tvrdnja da su Srbi na KiM počinili genocid – iako nedokazana, čak ni pred Haškim tribunalom koji je oformljen kako bi potvrdio sliku o Srbima kao krivcima – nije retkost i često se pojavljuje u novinarskim, ali i naučnim tekstovima na Zapadu.
       Štaviše, to je deo nečega što Britanci zovu „common sense“, odnosno – zdrava pamet, kao 1+1=2.
       U komentaru se dalje objašnjava kako Rusija pokušava da „probudi anti-zapadno raspoloženje i zacementira svoj uticaj u regionu“. Takođe, navodi se da je „Kosovo proglasilo nezavisnost od Srbije 2008. sa dobrim razlogom. Secesija je rođena iz srpskog odbijanja da ga (Kosovo – napomena redakcije „Svedok“) tretira ravnopravno, i priznato je od britanske i američke administracije. Rusija, sa druge strane, nastoji da okrene zemlje bivše jugoslovenske federacije u satrape protivljene Zapadu“.
       Komentar „Tajmsa“ se završava pasusom koji glasi: „Putinov režim je zloglasan po svojim propagandnim kampanjama ’pranja’ nasilničkih činova protiv malih nacija i naroda koji ne mogu sami da se brane. Ovaj pokušaj ne sme da prođe. Životi i sloboda su ugroženi ukoliko laži dobije na vrednosti“.
       Komentar, naravno, ni u jednom delu ne pominje zločine nad Srbima ili srpske žrtve. Prosto, ako pratite narativ o devedesetima koji se odomaćio u zapadnim medijima, ludi Srbi su jednog dana ustali, izabrali Miloševića i krenuli da prave Veliku Srbiju i ubijaju sve.
       To što su Srbi izbrisani iz službenih spiskova Slovenije i Hrvatske, što im nije dato pravo na osamostaljenje kao što su drugi narodi imali, što su prognani sa teritorija drugih bivših jugoslovenskih naroda, naravno, gotovo nikada se ne pominje.
       Zapravo, poslednja rečenica komentara „Tajmsa“ je apsolutno tačna – život i sloboda Srba, u bivšim republikama, na KiM, pa i u Srbiji su danas ugroženi upravo zato što je laž dobila na vrednosti jer su ovi i brojni drugi komentari objavljeni u „Tajmsu“ primer kako se, zapravo, pravi pogodno tlo za neki novi genocid nad Srbima jer su, zna se, „divljaci“, „ubice“, „svetski ološ“ i, shodno tome, ako i nestanu, nije loše, zar ne?!
      
       Filmska kritika „Balkanske međe“ – Bošnjak i Albanac. Naravno – nigde Srbin
      
       Za razliku od uredničkog komentara „Tajmsa“, u istom listu istog dana objavljena je i kritika filma koja kaže da „neki delovi odražavaju istinu“ pa se tako govori o sceni koja prikazuje trgovinu organima a za koju „Tajms“ navodi da je zasnovana „na stvarnim optužbama protiv OVK koje će verovatno uskoro biti iznete pred Hag“.
       Sagovornik za kritiku filma, međutim, nije bio filmski kritičar već bošnjački profesor međunarodnih odnosa, Neven Anđelić, koji je kazao da je film deo „organizovanih napora Moskve da zaštiti svoju meku moć kroz medije u Srbiji u vreme kada susedne zemlje jačaju veze s NATO“.
       List je takođe citirao izvesnog Granita Kurtija, filmskog kritičara prištinskog lista „Koha ditore“ koji je rekao da je „žalosno što Srbija koristi umetnost kao propagandu“.
       Naravno, kao što je to gotovo redovno slučaj kada se radi o ratnim temama sa Balkana, tekst nema nijednog srpskog sagovornika (ili ruskog, ako je već o Rusima reč). A, i ako imaju nekog sagovornika sa srpske strane, u 99 odsto slučajeva je neko ko će potvrditi tezu o genocidnosti/ludilu Srba, a ne neko ko će nastojati da iznese srpske argumente i objektivno ih obrazloži i analizira.
      
       Urednik „Tajmsa“ i Tačijeva biografija
      
       Na kraju, kakav je doprinos i uloga „Tajmsa“ u predstavljanju dešavanja na Balkanu delom ilustruje i činjenica da je početkom 2018. u Londonu objavljena biografija Hašima Tačija pod nazivom „Nova država, moderan državnik“ a čiji je autor, ni manje ni više, nego, Rodžer Bojs, jedan od spoljnopolitičkih urednika „Tajmsa“.
       Hašim Tačij, koji je bio vođa terorističke OVK i koga Srbija i dalje tereti za najteže zločine protiv civila, u knjizi je opisan kao „mladi albanski studentski lider koji je poveo revoluciju protiv Slobodana Miloševića, srpskog tiranina sa najvećom vojnom silom u Evropi, i ubedio (Tači – napomena redakcije) Zapad da bombama istera Beograd sa Kosova. Vazduhoplovno bombardovanje označilo je početak perioda neprikosnovenog mira na Balkanu…“ (boldovani deo – „Svedok“).
       Da li je ovome potreban ikakav dalji komentar?
      
       Od novinskih članaka do propagande koju šire akademici
      
       Tekstovi objavljeni u „Tajmsu“ o filmu „Balkanska međa“ nisu izazvala veću pažnju u Britaniji i šire. Osim srpskih medija koji su u vezi sa ovim digli galamu, nigde na Zapadu Balkan više nije vest osim – kao što je sada slučaj – kada je potrebno da se napada Rusija.
       Međutim, decenije objavljivanja tekstova poput ovih u „Tajmsu“, ali i drugim zapadnim medijima i publikacijama, svoj eho imaju danas u akademskim i naučnim krugovima.
       Danas se sve negativno o Srbima, pa i puka izmišljotina, uzimaju kao istina. O tome svedoči i sledeći primer: na 20. godišnjicu početka rata na KiM, na svom Tviter profilu albanski profesor sa Siti Univerziteta u Dablinu Gezim Visoka objavio je sledeći komentar (videti i fotografiju, skrin-šot sa njegovog tvirera):
       „Na današnji dan pre 20 godina NATO je intervenisao na Kosovu i Srbiji da zaštiti civile. Ja sam tada imao 13 godina. Moja dozvola za kretanje u koncentracionom logoru je dokaz šta bi se desilo da NATO tada nije intervenisao“ (boldovani deo - „Svedok“). Komentar je pratila slika nekakvog dokumenta, isprave.
       Autor ovog teksta koji sada čitate video je taj komentar na Tviteru zato što ga je prethodno podelio bugarski profesor Dimitri Bečev, koji važi za jednog od stručnjaka za Balkan i Rusiju. Ja sam odmah „ritvitovao“ (podelio sa svojim pratiocima na Tviteru) ovaj tvit albanskog profesora, naveo da je ovo šokantna stvar (jer, zaista jeste šokantno ukoliko je bilo koncentracionih logora na Kosovu!) i pitao ga da kaže gde se tačno nalazio taj logor?! Takođe, pitao sam ga i da objavi ceo dokument – da vidimo šta stoji u zaglavlju – kao i da pojasni čije je ime na dokumentu, jer, ako pogledate pažljivo, piše Dafina (žensko ime) Visoka, a ne Gezim Visoka, što je ime profesora koji tvrdi da mu je ovo „propusnica iz logora“...
       Usledila je kraća diskusija tokom koje je Visoka izbegavao da pojasni gde je taj „logor“, kako se zove, pa i da pojasni šta piše na dokumentu. Zapravo, sasvim je očito da je reč o čistoj izmišljotini jer, niti je ikada utvrđeno da je bilo ikakvih logora na KiM, niti je poznato da je ikada ikakav „koncentracioni logor“ izdavao „propusnice za kretanje“.
       Na niz molbi da objavi ceo dokument (kako bi videli zaglavlje – naslov dokumenta) kao i da pojasni gde se taj logor nalazio (jer ga nema ni u procesima pred Haškim tribunalom niti u dokumentaciji Fonda za humanitarno pravo, niti bilo gde), Visoka je ne kraju – izbrisao tvit, izmenio profil u privatan tako da samo njegovi prijatelji mogu da ga prate i, naravno, blokirao mene i sve druge koji su ga pozvali da objasni o čemu je reč.
       Takođe, niti je bugarski profesor Bečev uputio izvinjenje zbog retvitovanja bestidne laži, ili barem pojašnjenje. Jer, naravno, nema posledica kada iznosite laži o Srbima.
       Nažalost, tokom diskusije sa lažljivim albanskim profesorom, u odbranu njegovih laži je stala i izvesna Ingrid Bego, politikološkinja sa Univerziteta u Severnoj Karolini a koja se bavi Evropom i Balkanom i koja je, između ostalog, napisala u jednoj od poruka da je „svim činjeničnim dokazima utvrđeno da je srpska vojska počinila genocid na Kosovu“ (boldovani deo – „Svedok“). Kada sam istoj skrenuo pažnju da to osim Albanaca ne tvrdi niko, pa ni Hag, nisam dobio odgovor.
       Ono što je, međutim, za celu priču važno jeste da je ta ista Ingrid Bego 2017. objavila veliki članak u „Vašington postu“ – jednom od vodećih američkih dnevnih listova – u kome objašnjava, kako je rekla, „komplikovane političke odnose na Balkanu“. Ako neko ko svoje stavove argumentuje izmišljenim „činjeničnim dokazima“ o „genocidu“ na KiM u „Vašington postu“ „objašnjava“ šta se dešava na Balkanu, onda je jasno kakvu sliku dobijaju čitaoci koji možda ne znaju ništa o ovom delu sveta.
       Para ima za stranačke botove ali nema za državne interese
       Pitanje je – da li postoji odgovor na ovo? Osim nekolicine mlađih i školovanih Srba na koji na internetu veoma aktivno i argumentovano iznose srpske stavove i kritički ukazuju na nedoslednost i lažne tvrdnje koje se iznose a koje brendiraju Srbe kolektivno kao genocidne zločince, organizovanog državnog odgovora nema.
       Dok britanske diplomate imaju obavezu da vode svoj nalog na Tviteru i svaka britanska ambasada ima svoj Tviter profil, od srpskih diplomata to jedino ima trenutni ambasador u Grčkoj Dušan Spasojević. Profil – neverifikovani (što znači da mu Tviter nije dao „pečat“ koji potvrđuje da se radi o zvaničnom nalogu države) - ima Ministarstvo spoljnih poslova, koje, umesto da prati i promoviše rad srpskih diplomatskih predstavništava, redovno tvituje isključivo o aktivnostima Ivice Dačića, i to – u polovini slučajeva – na ćirilici, što je bizarno!?
       Neko će reći da za veću aktivnost na internetu i u medijima za promovisanje srpske priče nema novca? U redu, samo – kako onda ima novca za više od 3.500 botova koji redovno brane čast i ugled SNS i predsednika Vučića na Tviteru?! Pa neka ih plaćaju i deset evra mesečno – to je godišnje preko 400,000 evra?
       Ako se već diče kako vode Srbiju u Evropu i svet, a pritom imaju i botove – kako to da velikim patriotama iz SNS nije palo na pamet da te botove nauče engleski, pa da malo „botuju“ za državu, a ne samo za jednog čoveka i stranku?!
       Da ne govorimo o tome da do sada niko nije predstavio kost-benefit analizu raznih izložbi i drugih kulturnih dešavanja koja Srbija organizuje u svetu a koje se svode na to da srpska dijaspora i njihovi prijatelji odu na neki glupavi koncert srpske etno muzike ili izložbu srpskih manastira a da ih, u suštini, to niti ozbiljno zanima niti od toga iko ima ikakvu korist.
       Za razliku od izložbi fotografija o NATO bombardovanju, koje su naši kulturni poslanici u Kulturnom centru u Parizu zarolali kako ne bi uvredili goste iz NATO – bolje da su pare za to i slične manifestacije otišle nekom uticajnom zapadnom novinaru koji bi napisao, možda, pošteniju biografiju Hašima Tačija od one iz pera urednika „Tajmsa“ i objavio je na engleskom?!
       Slučajevi navedeni u ovom tekstu, kao i niz drugih ranije i mnogi koji će tek uslediti, pokazuju koliko je imidž Srbije i Srba u svetu ciljano napravljen kao negativan i koliko se radi na održavanju te negativnosti. Sa druge strane, nema apsolutno nikakvih naznaka da Srbija radi išta ozbiljno kako bi popravila svoj imidž i zaštitila sebe i svoj narod od neistina i laži koje direktno vode i opravdavaju diskriminaciju srpske države, celokupnog srpskog društva i građana Srbije.
       Kako je autoru svojevremeno rekao jedan od uticajnih britanskih stručnjaka za Balkan: „Srbi su najpovoljniji neprijatelj. Ne postoji cena koju ćeš da platiš ako si protiv Srba. A ako se založiš za njih – niti će ti oni pomoći, niti će tebi to biti oprošteno“. Toliko i o njima i o nama.






















































































          Redakcija Pretplata Marketing Tekstovi tekst Iz starih brojeva Mali oglasi

Designed by Ivan Markovic - XENOX