SVEDOK Internet



Broj 1194.

Poseta
5800276

Ne verujem da će Vučić podneti ostavku u SNS!

Ramušove puste želja

Silovanje razuma Raje Rodića

BIG BEN NOVAK!

Promocija Vučićeve i Makronove moći


          Redakcija Pretplata Marketing Tekstovi tekst Iz starih brojeva Mali oglasi

Tema broja: Zašto srpska opozicija ne može da ugrozi SNS i Aleksandra Vučića ni na lokalnom nivou?
Kad je turska opozicija pobedila Erdogana u Ankari i Istanbulu,
može li srpska opozicija da pobedi Aleksandra Vučića bar u Prćilovici?!
Piše: Olivera Milivojčević

       Istorija je pokazala i naša i svetska da početak kraja jedne vlasti poćinje na – lokalnim izborima, prvo osvajanjem velikih centara i gradova, onako baš kako je to bio slučaj sa opozicijom u Turskoj koja je u Ankari i, verovatno i u Istambulu pobedila, činilo se, do juče “nepobedivog Tajipa Redžepa Erdogana”!
       Turska je, reklo bi se, država u kojoj je poslednjih godina vlast jednog čoveka (Erdogana) bila nedodirljiva i nepobediva.
       Međutim, poslednji lokalni izbori pokazali da je dobro organizovana opozicija i pod “nemogućim uslovima” uspela i pored svih problema s kojima se suočavala da uzme Istambul i Ankaru?!
       Za razliku od turske opozicije, srpska nimalo nije uspela da uzdrma apsolutnu vlast Aleksandra Vučića i Srpske napredne stranke čak ni najmanje na poslednjim lokalnim izborima, u bilo kom delu Srbije?!
       Štaviše, rezulatati su, kao i razlika među vladajućom SNS i opozicijom bili poražavajući za srpsku opoziciju.
       Podsećanja radi, tadašnja opozicija nije imala bilo kakvu šansu da dokaže da je bolja od Slobodana Miloševića, ni na Radio televiziji Beograd, ni u Novostima, Borbi, Politici, i tada kao i sada vladao je veliki medijski mrak, ali je uspela u tome upravo kucajući od vrata do vrata i na lokalnim TV stanicama... I tada Milošević, kao i danas Vučić nije mogao da pogasi sva svetla i sve kamere u brojnim malim, neopremljenim, tv studijama diljem Srbije, iako je suvereno vladao i TV “Bastiljom” i tada velikim Novostima, Politici, Borbi...
       Dakle, pad Slobodana Miloševća nije počeo na parlamentarnim, već na lokalnim izborima, nije počeo na RTS-u, već na lokalnim TV stanicama...
       Onog trenutka kada je bivši predsednik Srbije Slobodan Milošević izgubio Beograd 1997. godine posle tromesečnih šetnji i demonstracija koje pomalo liče na ove današnje, i doneo pod pritisakom tadašnje opozicije lex specialis, njegova vlast je počela ozbiljno da se urušava, a konačan pad doživela je na izborima 24. septembra 2000. godine...
       Nije se radilo dakle o nesposobnosti Miloševićevog režima, već kvalitetu tadašnje opozicije, koja je uspela da se tada nametne grašanima Srbije i ponudi nadu u bolje sutra.
       Što to bolje sutra nismo dočekali tada, nije kriv Milošević, nego njegovi naslednici, koji su se odmah kad su se dočepali vlasti ponašali kao da su oni – Milošević! Ali, mnogo nemoćniji...
       Verovali smo, bilo pa prošlo, ali nije...Dakle, šta je razlog ovolike nesposbnosti i zašto današnja opozicija nije u stanju da pobedi aktuelnu vlast čak ni na lokalnim izborima u Lučanima?
       Da li je vlast toliko sposobna i za narod dobra ili je, pak, problem u rđavo organizovanoj i nesposobnoj današnjoj opoziciji?
       Ovu dilemu pokušali smo da odgonetnemo u razgovoru za “Svedok” sa akterima aktuelne opozicione političke scene... Ili, možda čekaju da neko, kao u Venecueli njih poszavi da postanu Huan Gvaido umesto Madura?!
       Velimir Ilić, predsednik Nove Srbije koji je bio jedan od nosilaca petooktobarskih promena i kao lider one opozicije u vreme Slobodana Miloševića ima iskustva, i zato veli da današnja opozcija ima problem: nema jasne zahteve i ciljeve i ocenjuje da su joj, uz to i metode - pogrešne.
       - Ne ide se na Aleksandra Vučića i SNS istim metodama kojima se išlo na Slobodana Miloševića. Današnja opozicija nije dobro organizovana i nema jasnu ideju, zahteve i, što je najgore - ni cilj! I zato se čini da ne može ništa Vučiću. Ne možete vi da upadate u televizije kada su gotovo svi mediji njihovi. Onda vas ti isti mediji satanizuju i naprave većim nasilnkom nego što je onaj koji godinama siluje nas, građane Srbije. To mora drugačije da se radi. Ono čega se plašim jeste da ovi protesti ne propadnu zbog lose stategije opozicije. Sav ovaj narod nije na ulici što mu se posebno sviđa opozicija i to šta i kako ona radi, nego zato što su ga muka, nezadovoljstvo i nemaština naterala...E sada neki lideri današnje opozicije koriste narodno nezadovoljstvo da se nametnu kao vođe, a nemaju dovoljno ni znanja, ni iskustva, a ni sposobnosti da to stvarno i budu, kaže Velimir Ilić.
       Ilić takođe smatra da opozicija mora drugačije da deluje – da postavi jasnih pet zahteva i neodustaje dok Vučić i aktuelna vlast te zahteve ne ispune.
       - Mora da se insitira na razgovoru vlasti i opozicije, na promeni izbornih uslova, koji su uslov svih uslova da opozicija napravi rezultat na sledećim izborima. Ne ide se na Pink i na Mitrovića. Ne možete vi da udarate na nečiju privatnu svojinu, ali možete da zahtevate od REM-a da tom istom “Pinku” oduzme nacionalnu frekvenciju. Postavite jasan zahtev, date rok od pet dana, pa ako ne ispune taj zahtev, onda mirno hiljade ljudi blokiraju tu i još neke institucije i ne pomeraju se dok se zahtevi ne ispune.
       - Lekciju iz demokratije održala sam nam ona deca, srednjoškolci, koji su postavili zahtev da se njihov drug Pavle, koji je bio uhapšen na protestma, pusti na slobodu. Seli su ispred 29. novembra i nisu se pomerali dok im zahtev nije ispunjen. To se tako radi! Ovako kako deo opozicije koja se nameće za vođe protesta danas radi, to je kontarproduktivno. Oni hoce da idu pred “Pink”, a onda se oglase ambasadori tamo nekih zemalja kojima je Mitrović pisao da je to nasilje, udar na privatnu imovinu i umesto da dobijete nešto pozitivno i dobro iz tih demonstracija, vi gubite - i deo opozicije ispadne gori nego vlast, objašnjava Ilić.
       On ocenjuje da opozicija danas mora da radi u interesu građana, a ne u interesu lične promocije i da je ovo poslednji trenutak za Srbiju da nam se ne dešava da se vlast samo smenjuju bez promene sistema, koji je neophodan.
       - Ta borba danas mora da se vodi mirnim, gandijevskim metodama. Ne sme da ima nasilja, upada u institucije, ali moraju da postoje jasni zahtevi i jasan cilj. Mora vlast da se natera da razgovara sa opozicijom, da oslobodi medije. Kako? Kažem, tako što će da postavi i oroči razumne zahteve, a onda kada Vučić na to ne reaguje - hiljade ljudi sednu ispred Narodne skupštine i Predsedništva i ne pomeraju se dok se zahtevi ne usvoje. To je ispravan put i legalan put, ako nam je stavrno stalo do promene vlasti. Sve ostalo je kontraproduktivno, zaključuje Ilić.
       Poslanik Dveri i član Predsedništva te stranke, narodni poslanik Marija Janjušević je izrazila veliko zadovoljstvo povodom izbornih rezultata na lokalnim izborima u Turskoj.
       - Već godinama slušamo kako Erdogan želi da obnovi Otomansko carstvo, promovišući ekstremizam svake vrste, gledamo Vučića kako mu se divi i kako žene, kojima manipuliše i koje zloupotrebljava na sve alarmantnije i beskrupuloznije načine. Uz to Erdoganu i turskim investitorima nudi Srbiju i radnu snagu u bescenje. Možemo dakle izvesti zaključak da Erdogan želi strahovladu u Turskoj i povratak primitivizmu, a da mu se Vučić zbog toga divi i sneva o Srbiji u kojoj on vlada uz podršku Erdogana, Edija Rame, Tačija (jasno je da mu prodor Haradinaja sada pravi problem u prikrivanju sopstvene veleizdaje Kosova i Metohije), Klintona, Blera, Šredera, Angele Merkel, Makrona i nameštenika EU.
       Nažalost, mediji u Srbiji malo izveštavaju o senzacionalnoj pobedi turske opozicije, što ne čudi nimalo, ako uzmemo u obzir da o srpskoj opoziciji pošteno ozveštavaju samo alternativni mediji, Danas, Svedok, TV Šabac, TV Naša i pojedini portali, rekla je Janjušević.
       Ona je dodala da je jedan od ključnih zahteva opozicije koja od decembra 2018. protestuje u preko 100 gradova u Srbiji i jeste oslobađanje medija.
       - Vučić se boji istine i zato je ona iz srpskih medija proterana. Nekada sam i sama, zahvaljujući uspešnom poslodavcu, koji je umeo da poštuje i vrednije rad, kvalitet i poštenje, imala mogućnost da letujem u Turskoj. Zanemela sam na činjenicu da Turska ima preko 60 odsto stanovništva mlađeg od 30 godina. To je ključ! To je razlog što Vučić proteruje mlade, obrazovane, što iz Srbije proganja sve što ima potencijal da Srbiju obnovi, očisti, vrati na zdrave temelje. Što promoviše glupost, nasilje, izdaju, mržnju, lenjost i bolest svake vrste. Vučić se Srbiji sveti zbog sopstvenog mentalnog, moralnog i fizičkog stanja, objašnjava Marija Janjušević.
       Dodala je takođe da je opozicija okupljena u Savez za Srbiju pokazala rešenost da Srbiju oslobodi i očisti, a Vučića “pošalje u političku istoriju”..
       - Sada je narod na potezu. Narod mora da pokaže odgovornost, hrabrost i pre svega da veruje sebi i svojim očima, da uvidi da u udruženoj opoziciji postoje nove i sveže snage, koje nisu do sada bile na vlasti, a takođe i osvešćenih iskusnih političara koji se nisu prodali SNS-u, već su spremni da ispravljaju svoje greške. Narod mora da poveruje svom poražavajućem zaključku – Vučić uništava našu istoriju i našu budućnost. Samo ujedinjeni možemo u tome da ga sprečimo. A kad zaustavimo propast, da pošteno porazgovaramo o međusobnim razlikama i viđenjima budućnosti Srbije. Budućnosti koja uz Vučića i SNS jednostavno ne postoji, zaključuje Janjušević.
       Dragan Maršićanin, član Predsedništva DSS i savetnik predsednika te stranke smatra da je veoma teško da se govori jednoznačno o opoziciji u celini, jer je čine brojne međusobno veoma različite stranke – različite po političkim stavovima koje zastupaju i po istoriji i posledicama političkog delovanja dok su bile na vlasti i u opoziciji.
       - Ono što je nesumnjivo jeste da je većina građana nezadovoljna rezultatima sadašnje vlasti, stanjem u državi, sopstvenim položajem i perspektivom, no da u opozicionim strankama ne prepoznaju povoljnu alternativu. Jednostavno, većina opozicionih stranaka nisu kredibilne i to s pravom, kako zbog toga što su kompromitovane ranijim vršenjem vlasti, a posebno njihovi lideri, tako i zato što nemaju konkretne, jasne odgovore na ključna državna pitanja i programe rešavanja problema ekonomije, obrazovanja, kulture, zdravstva, depopulacije, kaže Maršićanin.
       On je zapitao kako građani da veruju onim strankama koje su, dok su bile na vlasti, otvorile proces puzećeg priznavanja nezavisnosti Kosova i Metohije, da će braniti i očuvati teritorijalnu celovitost Srbije budu li se vlasti ponovo domogle?!
       - Kako da veruju strankama koje su, dok su bile na vlasti, zalaganje za bespogovorno poštovanje Ustava i zakona izvrgavali ruglu i pojmu legalizam pripisali negativno značenje, da će se zalagati za uspostavljanje pravne države? Kako da veruju strankama koje su medije držale pod svojom kontrolom da se danas iskreno zalažu za slobodu medija? Građani u takvim strankama ne prepoznaju iskreno zalaganje za promenu politike, već puku borbu za vlast, ocenjuje Dragan Maršićanin
       On je dodao da su sve su ovo objektivni nedostaci najvećeg broja opozicionih stranaka, ali i da najveću prepreku predstavlja činjenica da je tokom poslednjih šest godina uspostavljen autoritarni režim, koji poprima karakteristike strahovlade, koji je zatvorio mogućnost da se istinska, prava, demokratska, nacionalno odgovorna opozicija približi narodu, da se njen glas i predlozi čuju.
       - Potpuno odsustvo javnog dijaloga, debate o ključno važnim pitanjima za Srbiju i za budućnost građana Srbije je onemogućena potpunom kontrolom medija od vlasti, uz prećutnu saglasnost Evropske unije i svih drugih koji su zadovoljni postavljanjem vlasti u rešavanju kosovskog pitanja, za zapadne sile jedino važnog. Kako je Erdogan izgubio lokalne izbore u nekim gradovima, iako je i Turska daleko od demokratske države? Pa onako kako je i Slobodan Milošević najpre izgubio lokalne izbore 1996, a zatim na izborima izgubio vlast 2000. godine. Srpska opozicija je tada bila čistija, ekonomske i socijalne prilike teže, pa do smene vlasti neće biti lako doći. Demokratska stranka Srbije čini sve što može, osećajući se gotovo usamljenom u nastojanju da se, kada im dođe vreme, ne dogode samo personalne promene, u nastojanju da se promeni sadašnja politika, a ne samo sadašnji vlastodršci, rekao je Maršićanin.
       Zoran Lutovac, predsednik Demokratske stranke smatra da nije lako porediti pobedu opozicije u Turskoj sa delovanjem opozicije u Srbiji, pre svega, zato što se razlikuju izborni sistemi.
       - Savez za Srbiju je uradio veliku stvar, okupio je sve one koji su istinska opozicija i kojima jeste do promena u Srbiji. U Sporazumu sa narodom postavljeni su jasni zahtevi i krenulo se prema tom postavljenom cilju – smeni vlasti. Razlike stranaka opozicije moraju da se stave po strani, jer svi imamo jedan zajednički cilj, smatra Lutovac.
       On navodi da je stvaranjem Saveza otvoren put ka pobedi opozicije na nekim narednim izborima, ali dodaje da opozicija mora da se izbori da ti naredni izbori budu fer i demokratski, a ne onakvi kakvi se poslednjih godina održavaju u Srbiji, a koji su oličenje pritisaka i ucena.
       - Postoji komunikacija između Saveza za Srbiju i ostatka opozicije što je vrlo važno. Postoje konkretni zahtevi i mora da se stvori minimum uslova za naredne izbore na koje ćemo izaći. To ne može za mesec dana, već je za to potreban period od šest ili devet meseci, ocenjuje Lutovac.
       Na pitanje kako opozicija misli da, kojim metodama, natera vlast da ispuni zahteve, Lutovac kaže da će to učiniti zajedno sa nezadovoljnim građanima koji će se u sve većem broju okupljati.
       - Narod koji dolazi na proteste protiv režima, čini to svojevoljno. Niko ih ne dovozi i ne deli im sendviče. I taj narod će izvršiti pritisak na vlast zajedno sa opozicijom. Bitna stvar je osloboditi medije, jer bez slobodnih medija ne postoji demokratija ni u jednoj zemlji, zaključio je Lutovac.
       Poslanik u Narodnoj skupštini i bivši funkcioner Dveri Srđan Nogo smatra da opozicija ništa ne može da uradi još, jer je vode oni koji se 30 godina smenjuju na vlasti.
       - Jasno je da opoziciji fali i pameti i strategije i novih lica, a najviše joj fali ozbiljnost. Svi oni su delovi istog sistema i vlast i opozicija. Ovde nema istinske borbe za sistemske promene i to prepoznaju svi oni građani koji šetaju na protestima. I vlast i najveći deo opozicije posebno okupljene u Savezu za Srbiju igraju uloge koje su im dodeljene od istih mentora. Ovde jeste problem u Vučiću, ali ne samo u njemu, problem je i u opoziciji koja mu nije nikakva alternativa i u ciljevma opozicije koja neće ništa drugo nego da bude Vučić umesto Vučića. Evo imate Lečića koji kaže da je pre 28 godina govorio na skupovima opozicije i govori i danas. Ali je izostavio da kaže da je u međuvremnu bio vlast i minister za informisanje. Suština problema je u tome što opozicija nema nove ljude i što im je suština borbe samo borba za što veći uticaj i pozicije, bez ideje da menjaju katastrofalan sistem koji imamo i koji funkcioniše decenijama, kazao je Nogo.
       On je dodao da je ključno pitanje za deo današnje opozicije koja je okupljena oko Saveza za Srbiju - da li oni uopšte istinski hoće smenu vlasti.
       - Po onome šta čine i kako se ponašaju, čini se da se niko od ovih što sebe zovu opozicija i ne gura i nije mu stalo da bude vlast. Oni svi čekaju da Vučić reši pitanje Kosova, niko od njih neće taj vruć krompir, ocenio je Nogo.

Komplikovana im tema?!
       Iz Narodne stranke Vuka Jeremića niko “nije imao vremena” za konemtar?!
       Sanda Rašković – Ivić se javila da nije u zemlji, a ostalih dvoje potpredsednika Narodne stranke od kojih smo pokušali da dobijemo izjave - Dijana Vukomanović i Nikola Jovanović bili su “prezauzeti”.
       Vukomanović nas je porukom obavestila da ne može da stigne “zbog porodičnih obaveza”, a Nikola Jovanović da je na selu i da mu je tema “komplikovana, pa ne stiže”.






















































































          Redakcija Pretplata Marketing Tekstovi tekst Iz starih brojeva Mali oglasi

Designed by Ivan Markovic - XENOX