SVEDOK Internet



Broj 1194.

Poseta
5800255

Ne verujem da će Vučić podneti ostavku u SNS!

Ramušove puste želja

Silovanje razuma Raje Rodića

BIG BEN NOVAK!

Promocija Vučićeve i Makronove moći


          Redakcija Pretplata Marketing Tekstovi tekst Iz starih brojeva Mali oglasi

Britanija zbog Bregzita u najdubljoj političkoj krizi ikada
Nit se teraju – nit se vode
Piše: Milan Dinić – London

       „Molim te bože, neka se ovaj mučni proces s Bregzitom završi… Ono što je trebalo da bude veliko raskršće, u slučaju Ujedinjenog Kraljevstva pretvorilo se u sedam krugova pakla“, stoji u političkom komentaru Dejli Telegrafa koji slovi za najozbiljniji britanski dnevni list.
       U „Tajmsu“ kolmumnista Kler Fogs piše:
       „Muka nam je više od Bregzita“.
       U novinama, parlamentu, na ulici, na internetu, u kući - ovako se danas u Britaniji govori o Bregzitu. Prema svemu sudeći, muka s Bregzitom će se nastaviti, samo niko ne zna – u kom su Britanci krugu pakla i koliko krugova još ima.
      
       Cetiri pokušaja Tereze Mej
      
       Britanski Parlament do sada je tri puta odbio isti tekst predloga sporazuma o izlasku iz EU. Nije čak pomoglo ni to što se Tereza Mej javno obavezala da će se povući sa mesta premijera čim se sporazum izglasa i Britanija napusti EU (čime je, defakto, priznala da nema podršku u parlamentu i sebe lišila ikakvog političkog autoriteta). Ona je pokušala da svoj predlog sporazuma vrati na glasanje i četvrti put.
       Posle sedmočasovne diskusije sa članovima Kabineta (vlade), novih ostavki visokih državnih činovnika, odlučila je da pokuša da napravi dogovor sa opozicionim Laburistima i od njih dobije podršku kako bi mogla da progura svoj predlog sporazuma kroz Parlament.
       Ovo je izazvalo još oštrije reakcije i sukobe unutar Konzervativne partije. Posle tri dana neuspešnih pregovora s opozicijom, u subotu uveče, 6. aprila, Tereza Mej je poslala saopštenje javnosti pravdajući se da nije imala drugog izbora nego da proba s Laburistima da nađe rešenje.
       Kraj haosa se ne nazire a velika je verovatnoća da Britanija neće izaći 12. aprila već, da će tražiti dugo odlaganje koje će trajati verovatno više od dve godine a za koje mnogi Bregzitovci strahuju da će dovesti do toga da Ujedinjeno Kraljevstvo uopšte i ne izađe iz EU.
      
       Suština Bregzita: rat unutar Konzervativne partije
      
       Upućeni u politička zbivanja u Britaniji ukazuju da suština Bregzita nije u tome što Britancima smeta da im Brisel nameće pravila ili što veliki broj Bugara, Rumuna i drugih EU imigranata dolazi da „uzima britanske poslove“. Iako su ovo bili neki od ključnih argumenata u prilog Bregzita, pozadina je drugačija.
       Od ulaska Britanije 1973. godine u tadašnju Evropsku zajednicu u britanskom političkom establišmentu, pogotovo u krugovima Konzervativne partije, konstantno postoji jaka struja oštrih protivnika evropskih integracija.
       Na scenu je onda 2005. došao Dejvid Kameron – mlada nada britanskih konzervativaca. Pet godina kasnije postao je premijer i vratio konzervativce na vlast posle 13 godina provedenih u opoziciji! Kao svaki lider, da bi ostao na poziciji šefa stranke, morao je da ima podršku svih uticajnih struja, što je podrazumevalo i popuštanje pred zahtevima tvrdokornih Bregzitaša.
       Ekonomska kriza koja je počela 2007/2008 bila je odlična prilika – ne samo u Britaniji – za evroskeptike, što se i pokazalo na izborima širom Evrope. Evroskepticizam, koji su posebno gurali britanski konzervativci (i to, naročito, oni iz bogatog britanskog establišmentna) dobio je takvu snagu da je pitanje napuštanja EU i imigracije postalo centralna tačka oko koje se lomio identitet Konzervativne stranke ali i suština britanske politike.
       Kameron se odlučio za gambit: kako bi dobio i podršku stranke ali i podršku na izborima 2015. obećao je da će održati referendum o izlasku Britanije iz EU. To mu je pomoglo da osigura ogromnu izbornu pobedu 2015. godine (suprotno istraživanjima koja su predviđala da niko neće imati većinu). Potom je Kameron morao da ispuni obećanje i održi referendum, što je uradio nevoljno – čak postavivši sebe na čelo kampanje za ostanak u EU.
       Suština njegovog poteza sa referendumom bila je u sledećem: ukoliko Britanija – kako se očekivalo – izglasa 2016. da ostane u EU, izbili bi iz ruku sve argumente Bregzitovaca koji su zahtevali referendum i ta struja (koja je postala najorganizovanija i najdominantnija u britanskoj politici i u Konzervativnoj stranci) bila bi poražena. Posledično, Kameron bi bio heroj koji je jednom za sva vremena spasio i stranku i naciju, konačno razrešivši polarizujuću dilemu koja je decenijama tinjala u britanskoj javnosti: ostati ili izaći iz EU. Međutim, 23. juna 2016. rezultati su pokazali da su Britanci tesnom većinom odlučili da izađu iz EU.
       Sva svedočenja o reakcijama Kamerona i vodećih političara na taj događaj pokazuju da su svi bili zatečeni. Sve što se tada i kasnije desilo pokazuje da niko nije očekivao ovakav ishod i da Britanija nije imala nikakve ozbiljne planove kako da sprovede referendumsku odluku o izlasku.
       Kameron je podneo ostavku i nestao sa političke scene. Danas nigde nije rado viđen: ni u stranci, ni na Vestminsteru, ni u Briselu. Svi njegovi politički uspesi – pobeda nad Laburistima nakon 13 godina, objedinjavanje stranke, mlada nada – pali su u vodu. Kameronovo glavno političko nasleđe može da se sumira u jednoj rečenici: Covek koji je slučajno povukao Britaniju iz EU.
      
       Izdaja Bregzita ili nesposobnost Bregzitovaca?
      
       Mnogi zagovornici Bregzita veruju da je tokom čitavog perioda protekle dve i po godine od referenduma trajao proces postepene izdaje ideje referendumske odluke. Međutim, istina je da su Bregzit izdali sami Bregzitovci jer su se u proteklom periodu pokazali nesposobni da se sami sa sobom dogovore šta, zapravo, hoće. Odlagali su, pregovarali, dogovarali međusobno, podnosili ostavke, menjali timove.
       Na kraju, kada je bilo pet do dvanaest, britanski parlament je doneo niz kontradiktornih odluka: izglasali su da ne prihvataju da napuste EU bez sporazuma a onda su, u nizu glasanja, odbili svaki mogući predlog i varijantu sporazuma?!
       Bregzit je bio odlična šansa za konzervativne, desne, nacionalistički orijentisane političare da sprovedu svoje ideje u delo i – ništa od toga nisu napravili.
      
       EU zemljama više muka od Britanaca
      
       Sa druge strane Lamanša sada prevladava pesimizam. Raste frustracija zbog ponašanja Britanaca. Dok se Nemačka drži čvrsto – zahtevajući od Britanije da ispuni dogovoreno ali držeći otvorena vrata za produžetak pregovora – Francuzi, vekovni britanski suparnici, nastoje da dovedu Britaniju pred svršen čin.
       U toj grupi su, pored Francuske, i Španija i Belgija. Oni traže od Britanije ili da prihvati postojeći predlog sporazuma ili, ako hoće odlaganje, da za to ima ozbiljna opravdanja a to su: vanredni izbori, novi referendum ili novi sporazum u smislu ostanka u carinskoj uniji sa EU.
       Međutim, ostale EU članice očekuju da do 12. aprila (novi datum za izlazak Britanaca iz EU) Tereza Mej neće doći ni sa približno tako precizno definisanim predlogom već da će samo tražiti odlaganje Bregzita do daljnjeg.
       Zanimljiva reakcija na sve ovo usledila je od poslanika Džejkoba Risa Moga, prominentnog bregzitovca, čoveka koji je kao predvodnik tvrdokornih bregzitaša najviše zakomplikovao stvari Terezi Mej mada na trećem glasanju bio u prilog njenog sporazuma strahujući da, ako bude odbijen, Britanija nikada neće izaći iz EU.
       U poruci na Tviteru Mog je napisao: „Ako nas dugo odlaganje ostavi zaglavljene u EU, trebalo bi da budemo teški za saradnju koliko god je moguće. Možemo da stavimo veto na svako povećanje budžeta, opstruišemo stvaranje EU vojske i blokiramo Makronove integracione planove“.
       Šta god da se desi narednih dana – bilo da Britanija dobije duže odlaganje ili izađe 12. aprila – izvesno je da će se saga o Bregzitu nastaviti. Štaviše, potpuno nova nepoznata situacija će nastati ukoliko Britanija 12. aprila zaista „ispadne“ iz EU, ukoliko se ne dogovori s Briselom za novo odlaganje.

„Fajnenšl Tajms“ najavio raspad Velike Britanije
       U tekstu pod naslovom „Zbogom EU, zbogom Britanijo“, koji je napisao predvodnik uredničkog kolegijuma „Fajnenšl Tajmsa“ Filip Stivens, upozorava se na rast engleskog nacionalizma i na raspad Ujedinjenog Kraljevstva.
       List citira britanskog političara Keneta Klarka koji kaže da je Bregzit posledica „desničarkog engleskog nacionalističkog krila“ Konzervativne stranke i da je odraz činjenice da se mnogi nikada nisu pomirili sa time da je Britanija „izgubila imperiju“. Zato, navodi se u članku, bregzitovci govore o „Globalnoj Britaniji“ a u govoru često prave uporedbe koje su eho Cerčilovih reči u vreme Drugog svetskog rata, kada je Britanija stajala sama naspram kontinenta koji je okupirala nacistička Nemačka.
       U tekstu se tako ukazuje kako bregzitovci govore o vraćanju vlasti iz Brisela u London, što, ističe se, zanemaruje Škote koji traže veća prava a ne vlast Londona. Tako se upozorava da bi na budućem referendumu u Škotskoj gotovo sigurno pobedila opcija za izlazak iz Kraljevstva. Takođe se podvlači da je Bregzit ponovo otvorio i pitanje ujedinjenja Irske kroz pripajanje Severne Irske (koja je ogromnom većinom glasala za ostanak u EU).
Bregzit košta Britance 700 miliona evra nedeljno
       „Goldman Saks“ je objavio analizu koliko je do sada Bregzit koštao Britaniju. Cena, nedeljno, iznosi 600 miliona funti (696 miliona evra) nedeljno.
       Američka banka ukazuje da su u martu kompanije u Britaniji skladištile rekordnu količinu robe u rezervi u slučaju problema na graničnim prelazima ako Britanija napusti EU bez sporazuma. Banka procenjuje da nema izgleda da će kriza biti razrešena u skorije vreme.
Trka za smenu Tereze Mej – šest kandidata u igri
       Tereza Mej je danas politički mrtva jer nema većinu ni autoritet u stranci i parlamentu. U životu je održava britanski parlament i to isključivo iz dva razloga: zato što hoće da ona nosi teret krivice za sve u vezi sa Bregzitom (što je i sama prihvatila kada je postala premijer nakon ostavke Dejvida Kamerona kada je referendum održan) i, zato što još nije jasno ko ima većinu u stranci da je smeni.
       U trci za njenog naslednika unutar Konzervativne stranke je, za sada, šestoro kandidata (mada niko od njih ne tvrdi da želi da se kandiduje pravdajući se poznatim izgovorom političara: da u ovakvoj krizi nije vreme da se time iko bavi).
       U trci su aktuelni ministar spoljnih poslova Džeremi Hant; bivši ministar za Bregzit i poznati evro-skeptik Dominik Rab; Amber Rad (koja vodi stranku u Parlamentu i koja je bila protivkandidat Mejevoj na poslednjim stranačkim izborima); Boris Džonson (bivši gradonačelnik Londona, Bregzitovac i neko koga javnost vidi kao najizvesniju zamenu za Terezu Mej); Majkl Gav (ministar ekologije, Bregzitovac, koji važi za jednog od najsposobnijih ali ne i najmoralnijih britanskih političara); i tu je na kraju trenutni ministar unutrašnjih poslova Savid Džavid (sin pakistanskog imigranta koji je u Londonu vozio autobus; bogatstvo stekao u finansijama, zalagao se za ostanak u EU u vreme referenduma a posle prešao na stranu bregzitovaca).
       Britanski politički insajderi ukazuju da je kod Borisa Džonsona splasnulo interesovanje da bude predvodnik Konzervativaca budući da, iako ima podršku u javnosti (pre svega tvrdokornih Bregzitovaca i dela koji je više nacionalistički orijentisan), u samoj stranci – među poslanicima – malo ko ga simpatiše. Iako je Džonson veliki govornik, pisac, debater, njegov problem je što ne nudi nikakvu jasnu ideju ili konzistentan plan već, poput šoumena, politiku svodi na dosetke i ubojite komentare koji izazivaju pažnju javnosti ali nemaju nikakav dalji efekat.
       Suštinsko pitanje u vezi sa time ko će naslediti Terezu Mej lomi se oko sledećeg: da li će prevladati umerena struja ili ekstremna, desničarska, oličena u podršci tvrdom Bregzitu i engleskom nacionalizmu. Strahuje se da posle Laburista – u kojima je preovladala tvrda leva struja Džeremija Korbina – ne dođe do sličnog prevladavanja ekstremne struje u Konzervativcima koji bi postali neka vrsta „lajt“ verzije UKIP-a (Partije za nezavisnost Ujedinjenog Kraljevstva) koja bi politiku bazirala na nacionalističkom populizmu.
       Ukoliko se to desi, Britanija bi prvi put u istoriji ostala bez jake stranke u političkom centru.
Deset hiljada policajaca u pripravnosti u strahu od nereda
       Policija u Velikoj Britaniji pozvala je političare i javnost da smire strasti i da ne doprinose daljem rasplamsavanju emocija u ionako napetoj situaciji. Saopštenje je došlo u jeku brojnih protesta i skupova koji se dnevno održavaju u Londonu, kako od onih koji podržavaju Bregzit tako i od onih koji mu se protive.
       Takođe, policija je saopštila da je u pripravnosti 10.000 policajaca koji će biti izvedeni na ulice Londona u slučaju da Britanija napusti EU bez sporazuma jer se očekuje da bi u tom slučaju došlo do ogromnih demonstracija i nereda.
Britanci o izjavi Ivice Dačića:
Dočekali smo i to da jedna balkanska zemlja upozorava svoje građane zbog Bregzita
       Pojedini britanski mediji preneli su izjavu Ivice Dačiće – za koju je on sam rekao da je cinična – u kojoj savetuje srpskim građanima da ne putuju u Britaniju zbog političkog haosa i svakodnevnih demonstracija.
       Ovaj komentar je na društvenim mrežama u Britaniji dočekan je sa ironijom i cinizmom a opaske su bile u stilu: „dočekali smo i to da jedna balkanska zemlja upozorava svoje građane zbog Bregzita“.
       Balkanske zemlje, kao i većina zemalja istočne Evrope – pre svega Bugarska i Rumunija – u britanskoj javnosti predmet su čestih neukusnih – što bi se reklo, „politički nekorektnih“ šala i stereotipnih komentara o zaostalosti i nazadnosti.
       Odmah po davanju izjave Dačić je rekao da je ona ironična i da predstavlja odgovor na cinizam britanskog Forin Ofisa koji je upozorio britanske građane da ne putuju na sever Kosova zbog kriminala i bezbednosnih rizika.






















































































          Redakcija Pretplata Marketing Tekstovi tekst Iz starih brojeva Mali oglasi

Designed by Ivan Markovic - XENOX