SVEDOK Internet



Broj 1194.

Poseta
5800293

Ne verujem da će Vučić podneti ostavku u SNS!

Ramušove puste želja

Silovanje razuma Raje Rodića

BIG BEN NOVAK!

Promocija Vučićeve i Makronove moći


          Redakcija Pretplata Marketing Tekstovi tekst Iz starih brojeva Mali oglasi

Publicista Branko Pavlović u knjizi „Iskorak u slobodu“ skenirao i predsednika Srbije Aleksandra Vučića (3)
Kad nesposobnost postane vrlina

       Tomislava Nikolića preskačem zato što je napuštanjem partije (SNS) praktično sve poluge vlasti odmah predao Vučiću.
       Posle samo nekoliko meseci, Tadić u opoziciji, ili Nikolić na vlasti, to je bilo isto.
       Kao i kod Đinđića, o suštini osnove Vučićeve vlasti već sam iscrpno pisao, pa sada samo prenosim jedan od svojih tekstova:
       „O kom diskontinuitetu Vučić (istina uz horsko pevanje kao u grčkim dramama) govori i ko su ti pljačkaši na koje on misli, je reč u ovom tekstu.
      
       Kosovo i Metohija
      
       Svaki, makar i površan uvid u tzv. „Borkove“ sporazume, tačnije Tadićevu formu laganog priznavanja secesije tzv. Kosova i Briselske sporazume, mora konstatovati 100 odsto kontinuitet tih politika. Samo što se Briselskim sporazumima mnogo temeljnije i opasnije i brže priznaje secesija tzv. Kosova.
       Drugim rečima, diskontinuitet postoji samo u metodu koji je sada radikalno povoljniji za secesioniste, a nikako i nigde u sadržini i cilju kome se teži.
      
       Republika Srpska
      
       Kao i Tadić, tako i Vučić uvek ide na ruku ekstremnim, istina vladajućim, bošnjačkim političarima, neprekidnim izostavljanjem kritika na njihov račun, relativizacijom svih napora Srba za očuvanje dejtonske BiH i Srpske u tim okvirima i neprekidnim izvinjavanjem za ratne zločine, preko svake mere i bez ijednog zahteva da se i bošnjačka strana takođe izvini za svoje ratne zločine nad Srbima. Reč je takođe o 100 odsto kontinuitetu politike prethodne vlasti.
       Vučić je samo u svom mandatu zadao najjače udarce Srpskoj koje je mogao da zada, što Tadić ipak nije činio; time što se izjasnio protiv referenduma o danu državnosti, time što nije prisustvovao proslavi dana državnosti i time što nije osudio sankcije predsediku Republike Srpske Miloradu Dodiku.
      
       Srbi u Crnoj Gori
      
       Tu postoji određeni diskontinuitet. Tadić je zbog lične animoznosti bio na distanci od Mila Đukanovića, a Vučić je 100 odsto na strani Mila Đukanovića.
       U vreme najžešćih pritisaka na Srbe u Crnoj Gori Vučić prima premijera Crne Gore, izjavljuje da odnosi nikada nisu bili bolji, a Srbe naziva nacionalnom manjinom.
      
       Privatizacija
      
       Da ova vlast prihvata prethodni model u kome sve treba rasprodati odmah i bez dvoumljenja, u to mislim da ne sumnja niko. Razlika je samo u tome što je ranije bilo propisano da direktna pogodba onoga ko je vlast i kupca nije dozvoljena.
       Sada se sve najznačajnije transakcije obavaljaju upravo u četiri oka, tako da brutalno arčenje državne imovine nije više ni moguće procesuirati kao kriminal.
       Ono što je oduvek i svuda bilo nezakonito, sada je, za vreme Vučića, postalo zakonito.
       Da ne bih detaljisao, samo u nastavku da konstatujem: na ovu zakonitu korupciju treba dodati činjenicu da su svi tenderi, svih 100%, namešteni u Srbiji danas (to je u velikoj meri potpuni kontinuitet sa Tadićevom/Mikija Rakića vlašću) u korist Vučića ili Zvonka Veselinovića i sličnih ljudi dnevno bliskih premijeru Vučiću. I tu nije kraj, na to dodati neverovatnu korupciju u inostranim kreditima za infrastrukturne radove, pa na to dodati neverovatnu korupciju u podeli tzv. stimulansa stranim investitorima.
      
       Monetarna politika MMF
      
       E, tu se pod milim bogom nije ništa promenilo. Osim osobe na mestu guvernera. Monetarna politikka kao glavna omča oko vrata srpske privrede, naravno uz gotovo potpunu kontrolu i finansijskog sektora od stranaca, samo se dodatno stegla. Uprošćeno, ali ne netačno izraženo u brojkama, za dodatnih 9 milijardi evra, ili za oko 20 odsto bruto društvenog proizvoda Srbije.
       I kad smo već kod te brojke, samo da konstatujemo da je u istom periodu ukupno BDP Srbije tek za oko 2 odsto veći nego što je bio 2008. godine. Sad bi još samo trebalo da smo se zadužili 20 odsto, a da nikakvog rasta nije bilo.
      
       Vojska i policija
      
       Potpuni kontinuitet. Jedino što Vučić, nakon višegodišnjeg uspešnog odbijanja da prihvati vojnu saradnju sa Rusijom, nije imao odgovor kada se Putin dosetio kako da ga natera da uzme Srbiji preko potrebno moderno naoružanje – pa nam ga poklanja! Da Vučić ne bi stoti put izmislio kako „Srbija nema tih para“ (inače za mnogo više naoružanja od poklonjenog i to po punim tržišnim cenama, ukupno izdvajanje bi bilo oko 1 milijarde evra – podsećam Vučić nas je već zadužio za 9 milijardi).
       Ne bi Vučić ni poklon primio, nego ne zna kako da obmane ljude da je patriota i kada ne uzima poklonjeno oružje. Kad bi znao kako da smisli i tu prevaru – ne bi uzeo ni poklon.
       Razlika postoji samo u tome što se hijerarhijski odnosi, naročito u policiji, a nažalost i u vojsci, urušavaju za mandata Vučića do nivoa potpune destrukcije državnih organa.
      
       Kina
      
       Odnosi sa Kinom su bolji. Ali pre svega zbog dve stvari koje nemaju nikakve veze sa Vučićem: Kina je strateški odlučila da svoje devizne rezerve plasira u investicije svuda – i u svetu i kod kuće, pa je tako pruga Beograd-Budimpešta ušla u strateški plan Kine. I drugo, zbog toga što niko sa zapada nije bio zainteresovan za železaru Smederevo. Inače pre ulaska Kine iz svojih strateških razloga, Vučićeva ekipa je jednako pravila 100 miliona evra godišnjih gubitaka u Smederevu, kao i prethodna. Slično kao kod MIG-ova, Vučić nije imao kud. A kako je obećavao, na čisto blefiranje, da će on zaposliti menadžment koji će praviti profit, što se naravno nije dogodilo, ulazak Kine bila mu je poslednja slamka spasa.
      
       Obrazovanje, mediji, kultura
      
       Potpuni kontinuitet obrazovnog urušavanja, medijske kontrole i odsustva svakog ozbiljnijeg srpskog stanovišta u kulturi. Neke stvari koje je Vučić uradio ostaće trajna sramota na srpstvu: nisu obeleženi ni 100 godina od sarajevskog atentata i početka Prvog svetskog rata, ni 200 godina od rođenja Njegoša.
      
       Prethodna pljačka
      
       Da li je neko iz vrha prethodne vlasti procesuiran?
       Niko.
       Tadić – ne.
       Pajtić – ne.
       Šutanovac – ne.
       Jovanović – ne.
       Petrović – ne.
       Pa o kakvoj odgovornosti prethodne vlasti Vučić priča kada niko za 5 godina od kada je on vlast nije ni procesuiran?
       Vučić nema prava uopšte da govori o „pljačkaškom karakteru“ prethodne vlasti. Opljačkano je mnogo (uvek treba imati u vidu da je daleko najviše otišlo strancima), ali on o tome ne sme, posle pet godina, reč da kaže.
       I da ne nabrajam dalje. Jedina stvarna razlika između prethodne vlasti i ove Vučićeve je u tome što je ona bila, a ova jeste vlast. To je jedini diskontitnuitet. „
      
       Vojska Srbije
      
       Ovde je vreme da se kaže da povoljnih pregovora nema bez jake vojske Srbije. A šta znači jaka vojska? To znači da imamo sve ono što se dokazalo kao dobro i odlično u odbrani 1999. godine i da nabavimo i organizujemo sve ono što nam je te godine nedostajalo.
       Kakvo je sada stanje?
       Sve što nam je nedostajalo 1999. nedostaje nam i sada izuzev onoga što su nam Rusi poklonili, a sve što je bilo dobro smo ukinuli, rasformirali, uništili, a važne proverene kadrove penzionisali.
       Tako da je priča o „diplomatskim naporima Srbije“ manje-više besmislica.
      
       Kadrovi
      
       U padu kvaliteta kadrova, koji je počeo negde hiperinflacijom 1992. godine, a koji traje u kontinuitetu, sada smo aspolutno dotakli dno.
       Taj stepen neznanja, sirovosti i arogancije, bahatog ponašanja i beskrupuloznosti, to nikada nismo imali.
       U preumljenju Srba, Vučić je otišao do krajnjih granica, pozivajući Srbe da se ugledaju na protestante i veličajući Nemce i Berlin, Amerikance i Vašington, onako kako niko u Berlinu i Vašingtonu o sebi ne govori.
      
       Umesto zaključka
      
       Cesto ćete čuti, kako smo mi Srbi sve pokušali: i da budemo u zategnutim odnosima sa zapadom i da budemo u dobrim odnosima – i ništa ne vredi. A stvari nisu uopšte tako fatalističke.
       Mi smo zatezali kada nije trebalo. Mi im povlađujemo kada ne treba. U raspadu Rusije očekivali smo njihovu pomoć, a u ogromnom narstanju onih država koje nisu i neće priznati scesiju Kosova, mi se uporno okrećemo onima koji su orkestrirali, a zatim i, protivno međunarodnom pravu, priznali tu secesiju. I čudimo se „što nam ne ide“. Pa drva se ne seku tupom stranom sekire.
       Umesto da se okrenemo ekonomskoj saradnji sa onim državama koji Srbiju ne uslovljavaju politički, mi se bezidejno vezujemo za one države koje tu saradnju politički uslovljavaju.
       To što su nam vodeći političari u decenijskom periodu bili nedorasli stanju u kome se Srbija nalazila je danas odlično.
       Beznadežno bi bilo da su oni bili dobri, a da je ovakav rezultat. Da smo povlačili dobre poteze, a da nam je ovakav standard. Da smo čuvali suvrenitet, a da nam je vojska u ovakvom stanju, a secesinoisti na korak od stolice u UN.
       Otuda uopšte nije teško koncipirati dobru politiku, niti je teško bitno popraviti ukupno stanje i građana i Srbije.
       Priča o „strašnim pritiscima“ i „ucenama“ i „pretnjama“, što sve nesumnjivo predstavlja arsenal predatorskog Zapada u napadu na Srbiju, kao oprvdanjima za nečinjenje kad je vreme za akciju, ili popuštanje kad popuštanja ne sme biti, samo je izgovor za lični kukavičluk i pokušaj da se nesposobnost prikaže kao vrlina.
       Promišljenost ne isključuje hrabrost, a veština vođenja borbe podrazumeva smirenost i racionalnost. Svemu tome je zajednički imenitelj spremnost na ličnu žrtvu. I temelj buduće pobede je postavljen.
       Kraj






















































































          Redakcija Pretplata Marketing Tekstovi tekst Iz starih brojeva Mali oglasi

Designed by Ivan Markovic - XENOX