SVEDOK Internet



Broj 1194.

Poseta
5800250

Ne verujem da će Vučić podneti ostavku u SNS!

Ramušove puste želja

Silovanje razuma Raje Rodića

BIG BEN NOVAK!

Promocija Vučićeve i Makronove moći


          Redakcija Pretplata Marketing Tekstovi tekst Iz starih brojeva Mali oglasi

Četiri meseca od prištinskih taksi na robu iz centralne Srbije i BiH
Albanci drže takse do izbora u EU i SAD?
Piše: Dejan Jovović, naučni savetnik i redovni član NDES

       Na dan izlaska ovog broja „Svedoka“, utorak 9. april 2019, navršiće se 139 dana od kako su albanske separatističke vlasti u Prištini 21. novembra 2018. uvele taksu od 100 odsto na srpske proizvode. Saga o taksama se nastavlja, još uvek im se ne nazire kraj i pored - navodno velikog - međunarodnog pritiska, posebno SAD i Evropske unije glavnih prištinskih saveznika, da se one ukinu. Priština je odlučna da neće ukidati takse i odustati od sadašnjeg ponašanja, očito sve dok Amerika ne bude dovoljno tvrdo to tražila i bila spremna da konkretno kazni kosovske Albance, na primer ukidanjem finansijske pomoc´i.
       Samo za prvih 100 dana od kako su privremene institucije u Prištini uvele diskriminatorske takse, plasirano je za oko 100 miliona evra manje srpske robe na Kosovo i Metohiju (u poređenju sa istim periodom prethodne godine - podatak vlade Srbije). Gubi se, znači, oko milion evra dnevno, a realan gubitak je i veći, jer je pre uvođenja ovih taksi postojao trend porasta plasmana robe na KiM. Nesumnjivo je da će ova mera znatno pogoditi mnoge proizvođače, ali i trgovinske firme, jer u robnoj razmeni sa KiM učestvuje skoro 3.000 preduzeća iz uže Srbije.
      
       Albaniji najveća ekonmska korist
      
       Gubitak će se još povećati ako se sa taksama nastavi jer će srpski privrednici izgubiti tržište. Drugi proizvođači i trgovci – iz Severne Makedonije, Albanije, ali i drugih zemalja regiona – iskoristili su ovaj prostor da kao alternativu ponude svoje proizvode. Od nametnutih taksi naročito je profitirala Albanija, koja je samo u februaru ove godine plasirala preko 61 odsto robe više na KiM u odnosu na isti mesec 2018. godine.
       Ukupnno gledano za 2018. godinu, razmena uže Srbije sa KiM iznosila je 446 miliona evra i bila je 3,3 odsto manja nego u 2017. Isporuke su vredele 419,3 miliona evra i bile su manje 4,6 odsto. Kosovske isporuke u centralnu Srbiju bile su u vrednosti od 27 miliona evra i 23,8 odsto veće nego 2017. godine.
       U januaru ove godine na KiM je isporučeno robe u vrednosti od samo 5,3 miliona evra, dok je u januaru 2018. vrednost plasirane robe iznosila 33,8 miliona evra. Otpremanje robe na KiM je, znači, za 84,3 odsto manje, pa se može reći da postoji skoro potpuna blokada trgovine.
       Ukoliko bi Priština zadržala isti režim tokom čitave 2019. godine, šteta Srbiji bi mogla da dostigne oko 400 miliona evra, koliko iznosi i godišnji suficit u trgovinskoj razmeni sa KiM. Prema procenama, BDP Srbije će 2019. godine biti smanjen od 0,5 do 0,7 odsto, ako ne budu ukinute takse, i taj problem će ove godine biti jedan od najvećih izazova za domaću ekonomiju, a to znači da bi izostao navedeni suficit u razmeni.
       Uža Srbija je pre uvođenja taksi bila jedan od najvećih izvora robe koja stiže na KiM. Poređenja radi, Kosovo je iz Nemačke uvozilo robu u vrednosti od 300 miliona evra, Turske 250 miliona, Kine 233 miliona, Italije 162 miliona, Albanije 152 miliona, Makedonije 128 miliona i Grčke 88 miliona.
      
       „Šverc komerc“
      
       Iz Srbije je odmah po uvođenju taksi upozoravano na razvijanje crnog tržišta, a sada kada se pogledaju prodavnice na severu i jugu KiM vidi se da ima srpske robe, koja se tamo pojavljuje raznim kanalima. Na primer, srpska pšenica ide u Hrvatsku, iz nje se ona transportuje kao hrvatska pšenica i prodaje na KiM. Deo robe ide tako što se, recimo, prodaje privredniku u Makedoniji, a ona je onda reeksportuje i plasira na Kosovu.
       Najveću štetu imaju srpski privrednici, izvoznici i država, a pričinjenu štetu Srbiji nema ko da nadoknadi. Velike kompanije koje imaju svoje ispostave u drugim zemljama regiona, robu koju su prodavale iz Srbije, sada plasiraju iz tih zemalja.
       Druge zemlje u regionu iskoristile su činjenicu da je Srbija potisnuta sa tog tržišta, tako da je Srbiji načinjena i dugoročna šteta kroz gubitak tržišta. Proradio je „šverc komerc” i umesto da srpska država ubira neke prihode od poreza, ta roba se sada nekim sivim kanalima pojavljuje na tržište KiM, a zbog čega trpe i institucije u Pokrajini, dok pojedinici imaju veliku korist.
       Najveće gubitke ima srpska prehrambena industrija, i to industrija šećera, žito-mlinska industrija, proizvodnja stočne hrane, bezalkoholnih pića. Na gubitku su i proizvođači građevinskog materijala u Srbiji.
      
       Šta kažu podaci Prištine?
      
       Prema podacima kosovske Agencije za statistiku, ukupan uvoz robe na Kosovo iz sveta u decembru 2018. bio je blizu 303 miliona evra. Oko 47 miliona evra vrednosti robe dopremljeno je iz uže Srbije tokom decembra 2017, a u decembru 2018. godine ona je pala na svega oko pet miliona evra.
       Uvoz robe na KiM iz zemalja učesnica regionalnog sporazuma o slobodnoj trgovini - CEFTA iznosio je u decembru 2018. 42,3 miliona evra, što je manje za 46,8 odsto u odnosu na isti mesec 2017. Najveće učešće u uvozu imala su preduzeća iz Makedonije (5,8 odsto) i Albanije (5,7 odsto).
       U oktobru prošle godine, pre uvodenja takse od 100 odsto, ukupan uvoz KiM iz sveta iznosio je 270 miliona evra. Uvoz robe iz zemalja CEFTA iznosio je 86,2 miliona evra. U tom mesecu proizvoda iz centralne Srbije bilo je 12,3 odsto, Albanije 7,4 odsto, Makedonije 5,1 odsto i BiH 2,6 odsto u ukupnom uvozu.
       Uvoz kosovskih trgovinskih preduzeća iz zemalja EU u decembru 2018. iznosio je oko 155,1 milion evra, što je 51,2 odsto ukupnog uvoza. Najveći udeo uvoza imala je Nemačka (13,1), Italija (6,3), Grčka (5,9), Slovenija (5,3), Poljska (2,9). Plasman robe iz drugih zemalja na KiM u poslednjem mesecu prošle godine, iznosio je 105,4 miliona evra (34,8 odsto). Zemlje sa najvećim učešćem u uvozu u ovoj grupi su Turska (10,7 odsto) i Kina (9,8 odsto).
       Jedna od ključnih prednostii proizvođača iz centralne Srbije je u tome što su geografski blizu potoršačima na KiM, a postojeća putna infrastruktura – iako oronula – ipak omogućuje efikasan prevoz robe, što je bitno za biznis. Neslužbene procene privrednika govore da je, na primer, samo dvomesečna blokada plasmana srpskih proizvoda na tržište KiM, privredi u 13 opština opština Pčinjskog i Jablaničkog okruga okruga na jugu Srbije, nanela štetu od preko pet miliona evra mesečno. Veliku štetu su pretrpele firme Alfa plam – koja je usred sezone onemogućena da plasira proizvode – kao i industrija kotlova „Megal“ iz Bujanovca. Gubitke trpi i veliki proizvođač nameštaja „Simpo“. Privrednici iz oblasti građevinatstva, nameštaja, tekstila, prehrambeng sektora a koji su sa juga centralne Srbije trpe veliku štetu.
       U Regionalnoj privrednoj komori u Leskovcu kažu da „preciznih podataka o šteti nema, jer postoji više parametara na osnovu kojih će šteta biti utvrđena“. Komora je uputila formular svim preduzećima i očekuje se njihov odgovor po više stavki, a vezano za plasman robe na tržište KiM. Tu se radi o otkazu ugovora, mogućim smanjenjima cene robe zarad nametnute konkurentnosti. Tek tada će se imati precizni podaci koji će govoriti o mogućoj šteti.
       Takse su pogodile preduzeća u Preševu i Bujanovcu od kojih su se mnoga gotovo isključivo orijentisala na tržište KiM.
      
       Šta Srbija radi na terenu?
      
       Srbija, kako tvrde u Ministarstvu trgovine, nije primenjivala necarinske barijere u trgovini sa KiM, a postojali su neki konkretni slučajevi kada su zaustavljene određene isporuke zbog neposedovanja statusno neutralnih, odnosno usaglašenih dokumenata.
       Nacionalno koordinaciono telo za olakšavanje trgovine skoro godinu i po dana radi na uklanjanju barijera i ubrzavanju protoka robe između Srbije i suseda. Formiranje ovog tela u kome su predstavnici nadležnih ministarstava, pomogli su Američka privredna komora i USAID. Zahvaljujući njemu je ubrzano carinjenje ekspresnih pošiljki, usaglašeno radno vreme fitosanitarnih službi Srbije i Makedonije, a sa BiH dogovoreno priznavanje izveštaja o ispitivanju tehničke robe.
       Senku na rezultate baca blokada plasmana srpske robe na KiM, uvođenjem taksa od 100 odsto, na koje ovo telo ne može da utiče. Takse su, pre svega, politička odluka kojom je nanesena nepovratna šteta i ovo telo ne može da pruži adekvatan doprinos u borbi da se one ukinu, kao i što CEFTA sporazum nema efikasan mehanizam za rešavanje sporova.
       Pojedini ekonomski eksperti na KiM rekli su da je mera uvođenja taksi „neophodna i da ona sa ekonomskog aspekta neće štetiti, jer (takozvano) ’Kosovo’ navodno ima dovoljno robe koja može zameniti onu srpsku”. Oni smatraju da će posledice biti više sa aspekta regionalnih integracija, nego ekonomskih posledica za Kosovo. Za Srbiju je ovo veliki gubitak, jer su nabavke iz Srbije bile oko 440 miliona evra i ako se uzme samo PDV, koji se plaća od ove takse, direktni gubici za budžet Srbije će (od PDV) biti preko 80 miliona evra, navode ovi eksperti.
      
       Na Zapadu ništa novo
      
       Uvođenjem taksi na robu iz centralne Srbije i BiH, sistematski se krši CEFTA sporazum i Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, koji je 2016. godine Priština potpisala sa EU. Takođe, ovim merama se krše svi ugovori koji se tiču regionalnog povezivanja i stabilnosti i samog Berlinskog procesa, čime se ugrožava ekonomska integracija zapadnog Balkana. Negativne ekonomske posledice pretrpeće ne samo Srbija i BiH, već i privreda na KiM kao i u celom regionu.
       Prištine krši i obaveza koje je preuzela i potpisala na Samitu u Trstu 2017. godine, a u vezi uspostavljanja jedinstvenog ekonomskog područja na zapadnom Balkanu. Tada je ocenjeno da bi stvaranje jedinstvenog ekonomskog prostora bez barijera - koje je, za sada, na dugom štapu - privuklo više stranih investitora, a čvršće povezivanje poslovnih zajednica donelo bi povećanju međusobne trgovine i investicija.
       Srbija nije primenila kontramere zbog nerazumnih prištinskih taksi, zbog relativno malih nabavki sa KiM, koje su pre uvođenja taksi iznosile prosečno oko dvadesetak miliona evra godišnje, pa one ne bi imale posebnog smisla. Beograd je čvrst u stavu da bez ukidanja taksi od 100 odsto, koje nisu samo prepreka već zabrana trgovine, i ne postoje nigde u svetu, nema nastavka dijaloga sa Prištinom, a time ni rešavanja pitanja Kosova, odnosno sporazuma o normalizaciji odnosa, na čemu insistira međunarodna zajednica.
       Kosovo je svesno koji geostrateški značaj ima za Ameriku i zato ne pridaje mnogo važnosti kritikama i pretnjama sadašnje američke administracije. Kosovski Albanci kao da čekaju „smenu” vlasti u SAD 2020 da bi „isterali“ svoje, odnosno da bi izbegli pregovore sa Srbijom o bilo čemu drugom, osim o priznanju jednostrano proglašene kosovske nezavisnosti. U isto vreme, predstojeći izbori u EU idu im na ruku, jer Brisel sada nema vremena da se ozbiljnije bavi Kosovom.
       Politički predstavnici privremenih kosovskih institucija uveli su takse da bi prekinuli briselski dijalog, jer je Beograd u diplomatskim razgovorima sve više insistirao da Priština ispuni svoju obavezu i formira Zajednicu srpskih opština. Može se reći da je Priština, koja nema samostalnu spoljnu politiku, uz prećutnu dozvolu nekih zapadnih centara moći kao unapred dogovorenu meru, uvela trgovinsku blokadu na robu iz centralne Srbije, da bi pokušala da zaustavi diplomatsku ofanzivu Beograda, koja je dovela do neuspeha tzv. Kosova da postane član UNESKA i INTERPOLA. Zapad je prilično pogodilo i to što je 13 članica UN povuklo priznanje samoproglašenog Kosova.
       U stvari, interesi Prištine i Zapada se poklapaju, a to je da Beograd, kako kažu, „prihvati realnost” i prizna nezavisnost tzv. Kosova. Problem najuticajnijih zapadnih zemalja je u tome, što je Srbija to počela ozbiljno da osporava u kontaktu sa drugim državama. Zato su onda odlučili da teško oštete Srbiju tamo gde je vrlo osetljiva, kao i svaka druga zemlja, a to je na izvorima prihoda u trgovini.

Šta se dešava sa BiH?
       Što se tiče BiH, prištinskim taksama najviše su pogođene metalska, drvna industrija, proizvodnja hemijskih proizvoda, mlečna industrija, izvoznici lekova, ulja, brašna, sokova, vode. U ukupnoj razmeni BiH sa svetom, oko 14 odsto odnosi se na zemlje CEFTA, a od toga oko četiri odsto na KiM. Prema analizi Spoljnotrgovinske komore BiH, mesečna šteta od blokade iznosi 12 minila konverzibilsnih maraka (preko šest miliona evra). Pre taksi, prosečan izvoz robe BiH na KiM iznosio je od 66 do 76 miliona evra, a godišnji uvoz oko sedam i po miliona evra, pa je ovo tržište, do taksi, bilo jedno od retkih na kojem je BiH ostvarivala suficit.
       BiH se u celoj priči vidi kao kolateralna šteta albanskog-srpskog sukoba. Ipak, na ovom primeru se ogleda očito nacionalistička pozadina separatističkih vlasti na KiM – budući da su targetirali ne samo robu koja je iz centralne Srbije već, uključujući i BiH (odakle pre svega proizvađči iz Republike Srpske plasiraju robu na KiM), cilj im je očito da pogode samo srpske firme.






















































































          Redakcija Pretplata Marketing Tekstovi tekst Iz starih brojeva Mali oglasi

Designed by Ivan Markovic - XENOX