SVEDOK Internet



Broj 1198.

Poseta
5820884

Gospođa Sonja Licht, „king maker“ ili „gospodarica lutaka“

Govorite li drugosrbijanski?

Ti javni izvršitelji su privatna, legalizovana mafija Aleksandra Vučića i ove vlasti

Tunel na kraju svetla

Mafijaške “kombinacije” i “ugrađivanje” kod mene nikad ne prolaze


          Redakcija Pretplata Marketing Tekstovi tekst Iz starih brojeva Mali oglasi

Tako je pisala Jovanka: Svedok - u Bijaricu (Reprint Svedok broj 918, 25. februar 2014.)
U SRCU BASKIJE SA SRBIJOM U SRCU
Piše: Jovanka Đorđević - Pariz

       Dok obale Atlantika obesno zapljuskuju visoki talasi, Bijaric čuva uspomene mnogih kraljevskih kuća.
       Kraljevska dinastija Obrenović i Natalija, kraljica i majka, koja je provodila dane izgnanstva u Bideru, tik pored Bijarica, i sa mladim Aleksandrom Sašom, budućim srpskim kraljem, svila gnezdo u prelepom dvorcu „Sošino“, koji je sada vlasništvo Serža Dasoa, francuskog fabrikanta aviona.
       Dvorac je u principu zatvoren za posetioce, zato su fotografije unutrašnjosti ekskluzivne.
       Dok se ovih dana nastavlja priča o dinastiji Karađorđević i otvara o Obrenovićima, „Svedok“ objavljuje fotografije i podatke koji, do sada, nisu bili poznati široj javnosti.
       U arhivskim spisima nalazimo da je kraljica Natalija bila poznata kao veliki dobrotvor. Takođe je priređivala mnoge kulturne priredbe i mondennske prijeme, gde u se okupljala najoznatija svetska imena. U Bijaricu je podigla i jedinu rusku crkvu, gde su se za vreme Prvog svetskog rata lečili srpski ranjenici iz Bizerte. Pomogla je podizanju manastira Male sestre, a kamen temeljac je položio njen sin Saša, budući srpski kralj.
       Venčanu burmu kraljica Natalija poklonila je časnim sestrama, koje su se i brinule o njoj, sve do smrti 1941. Sahranjena je na groblju u Lardiju, nedaleko od Pariza.
       Ono što smo svojevremeno mogli da čujemo od tadašnjeg gradonačelnika Bijarica, senatora Didije Borotra, grad čuva uspomenu na ovu veliku dobrotvorku „u srcu Baskije, sa Srbijom u srcu“.
       Za vreme NATO bombardovnja Srbije naš zemljak Jevrem Dimitrijević (autor je mnogih fotografija koje svedoče da uspomena na Obrenoviće živi) organizovao je proteste u ovom gradu, i na specifičan način rekao „ne“ bombardovanju.
       Dimitrijević je nosio transparente sa fotografijama kraljevske kuće Obrenović, koje su i te kako ostavile snažan pečat u Francuskoj.
       Posebnu pažnju je pivukao gest porodice Veljković Begbeder, koja je pružila gostoprimstvo grupi srpskih mladića i devojaka iz Pariza i učinila da se na licu mesta, i iz prve ruke, upoznaju sa srpskom istorijom.
       Gospođa Katarina i njen suprug Žerald bili su ne samo domaćini za svaku pohvalu, nego i odlični vodiči prilikom posete muzeju u Bijaricu, Ruskoj crkvi, „Sašinu“, Kraljevskom paviljonu, vili „Draga“, a u večernjim satima, uz srpske pesme i muziku, čitali su odlomke iz dela srpskih pisaca. Ovo je najbolji čas istorije ikad održan, rekli su nam mladi, „rodili smo se kao Srbi, ali, čini nam se, da smo tek ovde to i - postali“.






















































































          Redakcija Pretplata Marketing Tekstovi tekst Iz starih brojeva Mali oglasi

Designed by Ivan Markovic - XENOX