SVEDOK Internet



Broj 1208.

Poseta
5875220

Rajhstag u Progresu?!

Mađarizacija ili - kako su nas odnarođavali?

„Zoranin zakon“ o prevozu putnika krši osnovno ljudsko pravo na rad

Javna prozivka, tajno „muljanje“

Od Karla Marksa do kapitalizma


          Redakcija Pretplata Marketing Tekstovi tekst Iz starih brojeva Mali oglasi

Kvazinacionalisti i kvazigrađanisti ispred pekare u Borči
Ko tebe kamenom - ti njega hlebom
Piše: Vladan Dinić

       Javnost se nedavno uzburkala kada se grupa građana okupila ispred pekare u beogradskom naselju Borča kako bi protestovali protiv albanskog separatizma.
       Nekoliko dana kasnije ispred pekare su se, u znak podrške vlasniku, okupila druga grupa koja tvrdi da se bori za ljudska prava. Ni jednima ni drugima tu nije stalo do ljudskih prava.
       Kakve veze imaju pekara u Borči i albanski separatizam? Kako su preneli mediji, mladić koji je bio zaposlen u toj pekari – Albanac – na društvene mreže je pre dve godine postavio sliku iz centra Beograda kako prstima pokazuje orla, što se vidi kao velikoalbanski nacionalistički simbol. Ta fotografija se nedavno pojavila na društvenim mrežama uz objašnjenje da je reč o rođaku vlasnika pekare, koji je Albanac. Potom je preko društvenih mreža organizovan protest kome je prisustvovalo nekoliko desetina ljudi. Okupljeni su skandirali parole o Kosovu i blokirali ulaz u pekaru, ali nisu ugrozili imovinu ili zaposlene.
       Snimci, međutim, pokazuju da su najglasniji na tom protestu ispred pekare bili mladići koji više liče na članove zloglasnih navijačkih grupa nego na obične, da kažem – normalne – građane. Mahom istetovirani, zadrigli, uz pivo, navijački su uzvikivali patriotske parole. Nažalost, neko je mislio da je „pametno“ da se na haubu automobila ispred pekare stavi svinjska glava, samo je omašio jer – kako pišu mediji – vlasnik pekare jeste Albanac ali je katolik, ne musliman.
       Sam vlasnik pekare „Roma“ u Borči, Mon Gjuraj – zvani Đura - oglasio se povodom čitavog incidenta, ogradivši se od fotografije bivšeg radnika, rekavši da ju je on video na društvenim mrežama ali da sa time nema veze, i dodavši „ovo je moja kuća, moja država“.
       Nekoliko dana kasnije, ispred pekare su se – u stranačkoj organizaciji – okupili pojedini poslanici, novinari, društveni aktivisti, da podrže Đuru i protestuju protiv, kako tvrde, fašizma.
       Citav slučaj pokazao je nekoliko zanimljivih stvari koje govore o tome gde smo mi kao društvo i zašto smo tu gde jesmo…
       Prvo, ispred pekare su se u oba slučaja skupile, većinom, luzeri. I jednima i drugima Kosovo i nacionalizam su povod a suština im je nešto sasvim drugo.
       Ovim prvima, istetoviranima koji su uzvikivali patriotske parole, ovakvi događaji služe kao dobar luft za iživljavanje i seljačenje, zvano „srbovanje“, dok se u pozadini verovatno bave legalno upitnim poslovima.
       Drugima, koji su išli na burek da podrže Đuru, i Kosovo i sve teme u vezi sa tim, služe da pljunu po Srbima i patriotizmu i pokažu kako je svaki srpski patriotizam zapravo sinonim za fašizam i velikosrpski nacionalizam… Među onima koji drže do ovakvih i sličnih antisrpskih stavova, deo njih zaista u to veruje, a deo finansijski zavisi od širenja takvih uverenja.
       Međutim, suština priče je u nečemu sasvim drugom: Protest ispred pekare u Borči zapravo predstavlja odraz getoizacije i segregacije srpskog društva i upornog ignorisanja prava Srba.
       Decenijama smo svedoci uporne kampanje ponižavanja i vređanja Srba i srpskog identiteta, nipodaštavanja ljudskih, građanskih i manjinskih prava Srba u susednim državama, uništenja i otimanja srpskog kulturnog i istorijskog nasleđa, kao i gaženja državnog i međunarodnog priznatog prava Srbije. Kada jedan narod uporno prikazujete kao nazadan, kada mu pogazite prava, kada mu pogazite identitet i dostojanstvo, uništite spomenika, a onda ga raznim sankcijama i barijerama zatvorite i izolujete, nažalost, normalno je da se desi ne samo ono što se dogodilo u Borči – već, daleko gore.
       Štaviše, čak i pod ovakvim okolnostima, organizatori protesta ispred pekare u Borči su se ogradili od bilo kakvog fizičkog nasilja i tom prilikom ništa nije polomljeno i niko nije povređen. A zamislite (ili se prisetite) šta bi se desilo sa srpskom imovinom na KiM ili u Hrvatskoj gde i danas nije bezbedno da idete automobilom sa srpskim tablicama?
       Da li su se ikada albanski političari i NVO prvaci okupili u znak podrške nekom Srbinu na KiM? Da li je do toga ikada došlo u „europskoj“ Hrvatskoj ili BiH?
       Za inicijalni protest ispred pekare u Borči nisu krivi ni srpski nacionalizam, ni srpski političari, ni elita, ni mitovi i istorija već, gotovo isključivo, naši zapadni „prijatelji“ i njihovi NVO/medijski puleni koji žive i hrane se pljujući po Srbiji i Srbima, praveći od svega što ima prefiks „srpsko“ sinonim za geto, za zlo, za nazadnost… Njihovo delanje je implementacija politike ponižavanja i segregacije Srba i srpskog društva.
       Po organizovanosti, finansijskoj zaleđini i ostrašćenosti u posvećenosti svojim stavovima, daleko su opasniji ovi drugi – kvazigrađani - nego ovi prvi - kvazinacionalisti. Ovim prvima, koji istetovirani uzvikuju nacionalne parole, nacionalizam dođe kao zanimacija. Ovim drugima, drugosrbijanskoj kvazigrađanskoj strukturi, životni i profesionalni put i prihod zavise od toga koliko javno propagiraju i guraju stavove koji ponižavaju Srbiji i nipodaštavaju građanska, ljudska i manjinska prava Srba.
       Pritom, bilo bi zanimljivo videti da li će ti, koji su se okupili ispred pekare „Roma“ da jedu burek kod Đure, isto ići, recimo, u Prištinu – gde je nekada živelo oko 40.000 Srba – da tamo jedu burek i brane srpsku pekaru, ako ima neka?
       Takođe, ne sećam se da su se albanski političari sa Kosova i tamošnji NVO sektor okupili da podrže srpska domaćinstva kojima se redovno krade imovina, ili, recimo, srpske pekare. A kad smo kod pekara i bureka - koliko ima srpskih pekara u Prizrenu, Đakovici, Peći, Prištini, Uroševcu…?
       Upravo se na ovakvim primerima ogleda licemernost kvazigrađanske Srbije, kojoj su ljudska prava bitna ali samo kada se ne radi o Srbima.
       Ova dobro organizovana i plaćena kvazigrađanija izvesno se neće okupiti ispred ambasade Crne Gore 9. maja, kada budu izricane teške zatvorske presude srpskim liderima tamošnje opozicije, zbog navodnog državnog udara protiv režima Mila Đukanovića.
       Ne, kvazigrađani, koji stalno vole da pričaju o Evropi i „evropskim vrednostima“, tada neće ni na tviteru a kamo li na ulici to pominjati.
       Ali, na kraju – bez obzira da li se radi o srpskoj ili albanskoj pekari – naravno, nije normalno da neko ima problem da obavlja svoju delatnost zbog etničke grupe, seksualnog opredeljenja ili nečeg trećeg. Sigurno je među onima koji su pružali podršku albanskoj pekari u Borči bilo i onih koji su to uradili isključivo iz poštovanja ljudskih i civilizacijskih vrednosti. I to je dobro, jer se tu i vidi koliko je Srbija – i pored svega – i dalje društvo koje toleriše pluralizam mišljenja i delanja.
       Samo, kada smo već kog toga šta je civilizovano a šta ne, nemojmo više da se lažemo: proteklih 30 godina koliko traje haos na našim prostorima jasno se pokazalo da je pobedu odnela ona strana koja je bila nemilosrdna i posvećena do kraja, do koske, a ne oni koji su se držali moralnih visina i civilizacijskih vrednosti. Nažalost – ko tebe kamenom, ti njega hlebom – u ovom svetu, danas, više ne prolazi, kao što su nam naša bivša jugoslovenska braća i zapadni „partneri“ i „prijatelji“ više puta pokazali.






















































































          Redakcija Pretplata Marketing Tekstovi tekst Iz starih brojeva Mali oglasi

Designed by Ivan Markovic - XENOX