SVEDOK Internet



Broj 1198.

Poseta
5820897

Gospođa Sonja Licht, „king maker“ ili „gospodarica lutaka“

Govorite li drugosrbijanski?

Ti javni izvršitelji su privatna, legalizovana mafija Aleksandra Vučića i ove vlasti

Tunel na kraju svetla

Mafijaške “kombinacije” i “ugrađivanje” kod mene nikad ne prolaze


          Redakcija Pretplata Marketing Tekstovi tekst Iz starih brojeva Mali oglasi

Navršilo se 39 godina od smrti Josipa Broza Tita
Sve je isto, samo danas mene nema

       Od smrti Josipa Broza Tita (maja 1980) prošlo je 39 godina, ali interesovanje za njegov „lik i delo„, pravi identitet, i dalje, cini se, ne jenjava.
       Više u svetu no ovde!
       Secajuci se vremena prohujalog s vihorom, uz ovu godišnjicu Titove smrta, prenosimo neke delove iz knjige Vladana Dinica – “Tito (ni)je Tito – konacna istina”
      
       * * * * * * * * *
      
       I dalje se brojne, što javne, to i tajne službe upinju da razreše „misteriju ili enigmu Tito„, a (ne)ocekivano je iz americkog arhiva Corbis „procureo„ set dosad, mahom neobjavljenih fotografija iz života i rada Josipa Broza Tita koje obuhvataju period od cetiri decenije javnog života doživotnog jugoslovenskog predsednika, ili kako smo ga više od pola veka nazivali - „najveceg sina svih naroda i narodnosti„ sa ovih prostora.
       Dakle, to je bio period od vode NOB-a, sukoba sa Staljinom i SSSR, vode Pokreta nesvrstanih, vecitog balansiranja izmedu Istoka i Zapada.
       Zagrebacki „Globus„ je svojevremeno povodom obeležavanja godišnjice smrti J.B.Tita, iz pera „povijesnicara„ doc. dr. sc Tvrtka Jakovine objavio opsežnu analizu nekih dogadaja iz života Josipa Broza, ali i mnogo „pikanterija„.
      
       S Brežnjevim 1979.
      
       Do odlaska na Kubu, septembra 1979. godine, Tito je posetio osam zemalja. Najvažnije su bile posete Sovjetskom Savezu, Kubi (ucešce na VI konferenciji Pokreta nesvrstanih), a taj period obeležila je i Titova reakcija na sovjetsku intervenciju u Avganistanu.
       Sredinom maja 1979. u Kremlju Tito je razgovarao sa Leonidom Brežnjevim. Susret je bio delom srdacan, delom vrlo napet. Mada stariji, Tito je tokom sastanka ponudio pauzu „iz obzira prema zdravstvenom stanju Leonida Brežnjeva„.
       Sovjetski voda je ocito doveden u neugodnu situaciju da gost nudi pauzu, odgovorio kako ne želi da Tito prekida izlaganje.
       Tito mu je odgovorio:
       „Vec je 13 sati i kod nas je vreme rucku„.
       „U našoj ukupnoj politici stalno pridajemo veliki znacaj dobrim prijateljskim odnosima sa SSSR-om, a principi naše saradnje formulisani u zajednickim dokumentima pocevši od 1955. i 1956. do naših susreta 1976. i 1977. Tu je naš stav bio i ostao dosledan„, rekao je Tito Brežnjevu, ponavljajuci neprestano nacela iz 1948.
       Sovjetima je prigovoreno što u službenom programu KPSS-a i dalje objavljuju kako je rušenje SKJ njihov cilj, a „kod nas prakticno nikada nije došao u službenu posetu clan Politbiroa KPSS-a.„
       Prihvatajuci više puta pravo na nezavisnost i odbacujuci zapadne „fantazije o tobožnjim podmuklim zamislima Sovjetskog Saveza prema Jugoslaviji„, jer je rec samo o provokativnim „bajkama„, Brežnjev je potvrdivao medunarodnu politiku Moskve.
       Ipak, u „uticajnijim jugoslovenskim krugovima postoji prema Sovjetskom Savezu... kriticki i nedobronameran odnos, što široko prihvata jugoslovenska štampa. Vaši autori, pa i službene licnosti, stalno obracaju pažnju na tzv. staljinizam, cime se ujedno, na taj nacin, cesto baca senka na današnjicu„.
       Sovjeti su prigovarali i zbog sve prisnijih odnosa Beograda s Kinom.
       Tito je odgovorio kako su lažni sovjetski novinski napisi da SFRJ izvozi oružje Pekingu. Potom se dugo govorilo o „pokušaju da se ocrni Kuba i da se Vijetnam iskljuci iz Pokreta nesvrstavanja.„
       Zapad pripisuje takvu politiku, takve ideje, takve namere i Jugoslaviji.
       Tito je odgovorio na sledeci nacin „o temeljnim nacelima politike nesvrstavanja:
       Mi sa Kubom nismo razgovarali. Mnogi od tih stavova nisu prihvatljivi i s nametanjem svojih sektaških stavova o politici nesvrstanosti Kuba u stvari širi prostor desnici„.
       Time je najavljena i potvrdena kriza koja je eskalirala u Havani, u septembru.
       Problemi s Kastrom
       Kubanci su smatrali da je Pokret nesvrstanih po prirodi stvari blizak Sovjetskom Savezu.
       Komunisticka Jugoslavija smatrala je da nije rec o ideološkoj zajednici naroda, da se pokret treba držati na izvornim nacelima.
       Najpre se razmišljalo o opravdanosti odlaska u Havanu. Potom je Budimir Loncar poceo rad na Titovom govoru. Ako bi Fidel Kastro pokušao pokret da radikalizuje i preuzme, Tito je bio spreman da zaoštri krizu, cak i da izazove raskol.
       Josip Vrhovec, savezni sekretar, uz Loncara je bio najglasnija pristalica stava da se ostane oprezan, ne verujuci u Kastrovo odustajanje od radikalnih ideja. Bez obzira na to što je tokom prve veceri u Havani kubanski voda prenaglašeno podilazio jugoslovenskom maršalu, isticao kako je Tito njegov idol, od napadackog govora nije odustao.
       Tito se, slušajuci ga, vrpoljio. Iznenadenje je bilo veliko. Broz je govorio drugi.
       Od dve verzije govora, blaže i radikalnije, odlucio se za oštriju, nudeci alternativu domacinu konferencije. Naglašavanje takve orijentacije bila je inicijativa da se Titu dodeli posebna povelja. Time je istaknuta pobeda izvorne struje u Pokretu, koja je bila mnogo konstruktivnija za ukupni medunarodni poredak.
       Americko zadovoljstvo takvim raspletom videlo se vrlo brzo.
       Ubrzo po završetku konferencije u Havani, Loncar je imenovan za ambasadora SFRJ u SAD…
       Na razgovor o svetu i nesvrstanima brzo ga je pozvao državni sekretar Sajrus Vens, zamenik Voren Kristofer, tri pomocnika…
       Dakle, neuobicajeno jaka i brojna ekipa, cime je jasno stavljeno do znanja šta se misli o najnovijim potezima Titove diplomatije.
       Pobeda u Havani bila je nedvosmislena. Odnosi izmedu Jugoslavije i Kube kao i ostalih radikalnih zemalja Pokreta, ostali su hladni, na momente cak i vrlo zategnuti.
       Pošto je na Božic 1979. Crvena armija izvršila agresiju na Avganistan, Titove prve pomisli o intervenciji Moskve bile su kako je „ovakav postupak napad i na nesvrstane zemlje... „Mi se tim ne možemo pomiriti, ne možemo biti saglasni da se jedna zemlja meša u unutrašnje pitanje druge zemlje, bez obzira na to što bi neko iz te zemlje javio nekom drugom da treba doci u pomoc. Mi smo protiv toga, jer to može biti bilo ko. Ni u ovom slucaju poziv nije došao od vlade(...)“.
       Kao nesvrstana zemlja, Jugoslavija sa još više razloga smatra da bi bilo veoma štetno ako bi se takvi postupci nastavili, jer bi oni verovatno doveli i do jedne nove kataklizme u svetu.
       Jugoslavija, zbog toga, mnogo žali što je došlo do ovakvog postupka i smatra da bi trupe trebalo odmah povuci.
       Na takvoj je crti diplomatija SFRJ nastavila s insistiranjem da se Sovjeti povuku, a intervencija osudi medu Nesvrstanima, što je bilo jedinstveno u pokretu koji je do tada osudivao, pre svega, Zapad.
       Tako je, doslovno, do poslednjeg dana 1979. iz Igala, Beograda i Karadordeva vodena visoka politika sa znacenjem za celi svet, ili se insistiralo na nacelu samostalnosti i ravnopravnosti u medunarodnim odnosima.
      
       Dva srcana udara
      
       Novu, 1980. godinu, Tito je docekao u društvu najbližih saradnika u Karadordevu...
       Uz sinove Žarka i Mišu, uz njega su bili Vladimir Bakaric, Josip Vrhovec, kontraadmiral Tihomir Vilovic, Berislav Badurina, Stevan Doronjski...
       Poželeo je sve najbolje naciji, rucao sa saradnicima...
       Samo dva dana docnije, 4. januara, prevezen je u Klinicki centar u Ljubljani.
       Istog dana ambasadori SFRJ u Moskvi i u Vašingtonu, Marko Orlandic i Budimir Loncar dobili su obaveštenje o utvrdenom poremecaju cirkulacije krvi u levoj nozi i molbu za strucnu pomoc.
       Od Sovjeta je tražen dr Knjazev Marat Dimitrijevic, a od Amerikanaca De Bejki.
       Loncar je do americkog strucnjaka došao odmah, njegov dolazak najavljen je bio vec za sutradan.
       Marko Orlandic je iste veceri tražio hitan prijem u Ministarstvu spoljnih poslova Rusije.
       Iako je prva recenica Igora Zemskova, zamenika Andreja Gromika, sovjetskog ministra spoljnih poslova, bila kako ce „ova zemlja uciniti sve što je u vezi s drugom Titom„, do dr Knjazeva se nije moglo doci.
       Sovjetski diplomatski vrh se izvinjavao da lekara ne mogu da nadu, da ne znaju njegov telefon?!
       Potraga je trajala nekoliko sati, potrebnih verovatno da bi se dogovorio nacin prenošenja poruka o zdravstvenom stanju druga Tita sovjetskom rukovodstvu.
       Iz Beograda je zvao Josip Vrhovec, nudeci i poseban avion, ako bi lekar propustio redovan let. Dr Knjazev je još na aerodromu Šeremetjevo Orlandicu napomenuo da nije optimist.
       Tita su, ipak, privremeno otpustili iz bolnice 6. januara.
       Cetiri dana docnije ambasador SFRJ u Moskvi pozvan je na konsultacije u Beograd. Tokom sednice dvaju predsedništava, države i partije, na kojoj se uglavnom raspravljalo o intervenciji SSSR-a u Avganistanu, i odnosima izmedu blokova, Stevan Doronjski, šef Saveza komunista, informisao je o dramaticnom pogoršanju Titovog zdravstvenog stanja.
       Sednica CK SKJ održana je 15. januara u senci informacije kako je Tito imao dva srcana udara.
       Noga je, konacno, uprkos Knjazevljevim savetima da se to ucini što pre, amputirana 20. januara. Istog dana su sve ambasade SFRJ dobile uputstvo da se uvede danonocno dežurstvo.
       Dvadesetak dana posle - obustavljena su sva putovanja važnih politickih funkcionera. Zemlja je bila u posebnom stanju išcekivanja, napetosti i dežurstava u javnim ustanovama.
       Dvadesetog februara sva diplomatska predstavništva dobila su šifrirani telegram „777„ sa napomenom da se njegov sadržaj može otkriti tek posle dobijanja posebnih uputstava iz Beograda.
      
       Krvarenje iz creva
      
       Devetnaestog aprila 1980. dr Bogdan Brecelj, šef bolnickog konzilijuma, izvestio je vrh države:
       „Krvarenje iz želuca i creva ne prestaje. U jutarnjim satima pojavilo se krvarenje iz nosa i ždrela. Oštecenje jetre se ne smanjuje. Tokom noci nije bilo znacajnijih poremecaja srcanog ritma, ali postoji nestabilnost krvnog pritiska. Transfuzijom velikih kolicina krvi nadoknaduje se gubitak i stvaraju se cirkularijski uslovi za izvodenje sledece hemodijalize. Opšte stanje druga Predsednika je izuzetno teško„.
       Tog dana su diplomatska predstavništva dobila poruku da se dešifruje depeša „777“ s detaljnim uputstvom kako treba postupati kad Tita više ne bude…
       Poslednje analize mogucih zbivanja koju su osam meseci pre Titove smrti nacinile sve americke tajne službe pocinjale su sa naglaskom - kako je ocuvanje Partije fundamentalno, ako se zemlja hoce sacuvati…
       Iako se moglo ocekivati da ce Tita zameniti snažna licnost, do njegove pojave trebalo je da prode nekoliko godina, procenjivali su americki eksperti...
      
       ?????
      
       TAJNA GROBA 107
      
       Pocetkom avgusta 1941. u Zemunu je sahranjen Josip Broz, roden 1877. Kako se zna da je odluka o Titovom prelasku na slobodnu teritoriju doneta nešto kasnije, tacnije krajem avgusta, i da je on u to vreme boravio upravo u Beogradu, odakle je i prešao na slobodnu
       teritoriju, sumnje postaju razumljive
      
       Na groblju u Zemunu, u 16. parceli, u grobu 107 vec punih 49 godina (tada, 1990. sad vec 62, primedba V. D.) kada smo pravili ovaj tekst, u miru, pociva Josip BROZ, roden 1877, a umro 1941. godine!
       Ovaj podatak, ma kako nemao (ili imao) direktne veze s Josipom Brozom TITOM, naravno, raspaljuje maštu...
       Ima li ovaj grob veze sa navodnim postojanjem dva (ili više) Tita ili sa postojanjem dvojnika Josipa Broza Tita?
       Na prvi pogled moguce je praviti razne pretpostavke, a bar je biografija vode jugoslovenske revolucije bila burna i cesto predmet svakojakih pretpostavki, konstrukcija i zloupotreba...
      
       Identitet
      
       Jer, nije tajna da su i ranije, još za vreme rata i neposredno posle njega - mnogi smatrali da se iza imena TITO nije uvek krio jedan te isti covek.
       Gestapo je, recimo, godinama tragao za njim, engleske obaveštajne službe takode...
       Nema sumnje da su i sovjetski obaveštajci tragali za pravim identitetom (ili su ga oni znali), a i Amerikanci nisu zaostajali za obaveštajnim službama Rajha, Engleske, Francuske, Sovjetskog Saveza. Voda cetnika Draža Mihailovic je, naravno, iz poznatih razloga, posle direktnih razgovora s Titom tvrdio da Tito nije Tito, vec da je voda partizana ruski oficir poslat i ubacen od Kominterne.
      
       Javnost
      
       Draža Mihailovic je to, navodno, zakljucio po Titovom govoru, koji je, po Draži, bio sve samo ne cist hrvatski, vec da je „mirisao“ na umekšani ruski izgovor i jezik. Sama pojava Josipa Broza na velikoj komunistickoj sceni, i pre nego što je stao na celo Komunisticke partije Jugoslavije (i oko toga danas istoricari i publiciste lome koplja - neki tvrde da je to bilo 1937, drugi godinu dana docnije, a neki pak, da ZVANICNO TITO nikad nije IZABRAN za vodu jugoslovenskih komunista?) izazivala je mnogo misterije.
       Komunisti su svojevremeno u svetu, pa i u Jugoslaviji, pre Drugog svetskog rata živeli i radili prakticno u dubokoj ilegalnosti, koristili su više imena, pa su i svakojake zamene licnosti i dokumenata bile - moguce. Visoki rukovodioci KP, prakticno, nisu nikome verovali, pa ni najbližim saradnicima. Gotovo da niko nikog nije direktno poznavao, a bogohulno i opasno po život je i bilo raspitivanje za identitet rukovodioca KP pokreta u svetu.
      
       Dvojnik?
      
       Na moje pitanje, (tada sam bio urednik „Novosti plus“) Josipu Kopinicu - da li su postojala DVA JOSIPA BROZA, Kopinic je odmahnuo rukom i negirao takvu tvrdnju uz obrazloženje: „Ja sam Tita toliko dobro poznavao da bi bilo nemoguce da mi poture nekog drugog! Tvrdim da nisu bila dva Tita, ali da je Tito imao dvojnika (dvojnike) to je sasvim moguce...“
       Inace, Josipa Broza, a ime Josip i prezime Broz nisu retkost na našim prostorima, bilo je više... Istina, samo je, verujemo jedan, s pravom nosio legendarno ime TITO.. Ko je, medutim, bio Josip BROZ sahranjen na zemunskom groblju 1941. godine?
      
       Jelena Broz: Nisam rod sa Titom
      
       Tajna groba 107 u kojem pociva Josip Broz na Zemunskom groblju, zagolicala je maštu mnogih Beogradana.
       Možda je prica o zameni pravog Josipa Broza nekakvim njegovim dvojnikom podgrejana i jednom podudarnošcu: pocetkom avgusta 1941. u Zemunu je sahranjen Josip Broz, roden 1877. Kako se zna da je odluka o Titovom prelasku na slobodnu teritoriju doneta nešto kasnije, tacnije krajem avgusta, i da je on u to vreme boravio upravo u Beogradu, odakle je i prešao na slobodnu teritoriju, sumnje postaju razumljive. Dvojnici i nisu neka novost.
      
       Kreda
      
       Zagonetka je tim više rasla, što je za vreme ra­ta spomenik Josipu Brozu u Zemunu rušen, a dogadale su se i neke druge stvari. No, svakako najcudnije od njih je dopisivanje kredom reci TITO! Posle rata to je prestalo, ali price su ostale. O njima se, istina, govorilo najcešce u poverenju.
       Uvid u knjige umrlih pokazuje da je „zemunski“ Josip Broz roden 1877. godine u mestu Ravno Brezje u Hrvatskom Zagorju, po zanimanju cinovnik, umro u Zemunu 3. avgusta 1941. u 65 godini života od bolesti srca. Sahranjen je dan kasnije 4. avgusta.
       Službeno lice koje je obavilo sahranu na rimokatolickom delu Zemunskog groblja je Viktor Gospišil, kapelan. Cetrdeset godina kasnije na tom istom mestu sahranjen je Rudolf Broz, roden 1904, sin pokojnog Josipa Broza. Sahranu je obavila Rudolfova udovica, Jelena Broz. Tim tragom krenuli smo za eventualnim potomcima.
       Tada je Jelena Broz (81), sad davno pocivša, odbacila bilo kakvu vezu svog svekra sa porodicom „najveceg sina naših naroda i nardodnosti“, Josipa Broza Tita. Ipak, priznala je, njen svekar, Josip Broz, roden je u Hrvatskom Zagorju u blizini Kumrovca.
      
       Deda
      
       - Znate, imena su se davala po dedi, takav je bio obicaj, pa je i moj svekar tako dobio ime Josip. Ne, ne dovodite to u vezu s Titom. Plašim se za taj spomenik. Kad god odlazim na groblje, pitam se šta cu da zateknem. Molim vas, nema tu niceg politickog.
       Cime se Vaš svekar, Josip Broz, bavio?
       - On je emigrirao u Nemacku 1918. s namerom da ide za Ameriiu kod rodaka. Tamo se oženio Nemicom i radio kao prevodilac naših iseljenika. Nešto kasnije, vratio se u Jugoslaviju gde se bavio prodajom nekretnina.
       Odakle Brozovi vode poreklo?
       - To se ne zna. Ima ih dosta u Jugoslaviji, a na ove prostore su se doselili još pre 300 godina, pricala je Jelena Broz.
      
       Dvojnik po imenu
      
       Istražujuci i dalje rodacke veze „zemunskog“ Josipa BROZA (1877-1941) koji je sahranjen na Zemunskom groblju, pronašli smo njegovog sinovca Dragutina BROZA.
       On se ljubazno odazvao pozivu da kaže nešto više o svom stricu Josipu Brozu i ujedno odgovori na price o postojanju bar Dva Tita.
       - Stric Josip Broz koji je 1941. sahranjen u Zemunu, završio je Trgovacku akademiju u Hanoveru. Bio je veliki vernik, a od Austrougarske je dobio orden u Prvom svetskom ratu. To odlikovanje se pogrešno pripisuje Josipu Brozu Titu, koji inace nije ni mogao da ga stekne, jer nije završio Višu oficirsku školu.
      
       Orden
      
       I sam Tito je prilikom posete Austriji rekao da to nije njegov orden, vec da on pripada nekom drugom Josipu Brozu, ali to niko nije uzeo za ozbiljno. Nismo ni slutili da ce nas ispitivanje porodicnih veza Brozovih dovesti i do tako zvucnih imena novije srpske istorije.
       - Zet našeg strica je Duško Lazarevic, cetnicki vojvoda, koji je na sahrani kralja Petra II održao govor, pricao je Dragutin Broz.
       Ali time se rodacke veze Brozovih sa cetnicima izgleda ne iscrpljuju.
       Jedna od snaja je u rodu, ni manje ni više, no sa generalom Dražom Mihailovicem.
       Margo, cerka strica Zaleka, udala se pak za poznatog komunistu Milentija Popovica.
       No, neki od Brozovih „bliži“ su Vatikanu. Sin strica Vilceka, Oto Broz, oženio se necakinjom pape Pija Jedanaestog. Prilikom svog boravka u Americi Tito se susreo sa Otom.
      
       Škola
      
       - Tito, i moj otac, koji se kao i ja zvao Dragutin Broz, zajedno su sedeli u klupi, zajedno išli u podoficirsku školu i krenuli na ruski front. Mi smo s Titom u rodu i po ženskoj liniji. Moja baka i Titova baka su rodene sestre, Ana i Mica Blažicko. Titu je bilo krivo što se ne pominje da potice od porodice Blažicko.
       Dragutinu Brozu koga su inace zvali Karlek, ocu našeg sagovornika, mnogi Kumrovcani su za vreme rata govorili da nije video Tita, vec Poljaka. Ali, on se na to nije obazirao.
       Kada je Tito, posle rata, stigao u Kumrovec na fijakeru, ugledavši Dragutina Broza (Karleka) uzvikao je razdragano:
       -Vidi mog Karleka! - Da to nije bio pravi Joža, tata ga ne bi prepoznao, tvrdio je Dragutin BROZ.
      
       DVOJNIK - DA?
       DVOJICA - NE!
      
       Šta je Josip Kopinic, izuzetno blizak Titov saradnik pricao o misteriji našeg doba: Jesu li bila dva Josipa Broza
      
       Samo je jedan bio pravi Tito i tu, bar za mene, nema nikakve dileme!, govorio mi je Josip Kopinic, možda i najvažnija karika naše politicke prošlosti i Titove epohe.
       - Licno sam ga poznavao i tvrdim da nema govora o navodnoj zameni pravog Tita sa nekim drugim. Ali, ne iskljucujem mogucnost da je imao dvojnika, kao što su ga imali Cercil, Staljin i drugi uticajni politicari novije prošlosti, a možda i sadašnjosti.
       Kopinic, s kojim smo razgovarali dok je bio u bolnici, bio je tada, vec seda starina.
       Umro je, a s njim i verovatno onaj skriveni deo Titove licnosti i misterije Tito.
       Tada, pre više godina, posetili smo ga u vojnoj bolnici. Imao je problema sa vidom, pa je operisao oko. Kako nam je sam tada rekao - „ovdašnji vešti hirurzi su mu skinuli skramu koja je pretila...“
       Bez obzira što ni tada nije baš bio previše voljan da prica na ovu temu, jer, kako rece, „danas ljudi traže i hoce da vide u svemu senzaciju“ - ipak smo razgovarali...
       Ko zna, možda i sa „dlakom na jeziku“...
      
       Poznanstvo
      
       KOPINIC: - Tita sam upoznao daleke 1934. godine . Od tada pa sve do trenutka njegove smrti, cesto smo se susretali. Uglavnom u srdacnim prijateljskim razgovorima, tako da smatram da meni niko ne bi mogao da podvali sa nekim drugim Titom!? Dobro sam poznavao njegove manire, ponašanje i zato me cudi zašto sada neko hoce da u opštoj poplavi senzacionalizma dokaže i to: da su navodno postojala dva, ili cak, više Tita, onaj pravi i onaj koji se u opet nekom vremenu pojavio kao voda svih nas...
       Utisak je (onog koji je slušao ove reci Kopinica) da je on potpuno ubeden u to: iako su burne godine ostavile traga na ovom coveku, na licu, u ponašanju, ne primecuje se ni trunka sumnje u izgovorene reci.
       KOPINIC: - Zaista sam ga predugo poznavao, na neki nacin poticemo iz istog kraja tako da meni nekakva zamena bi bila ipak lako uocljiva!
       ? Ipak, prica se, pokušali smo da isprovociramo Kopnica
       KOPINIC: - Otkud Vama pravo pa i na pokušaj da se dokaže teza o postojanju dva Tita, onog pravog i nekog drugog koji je uskocio na njegovo mesto, uzvratio je Kopinic?
      
       Argumenti bez dokaza
      
       Brojne strane službe, austrijski casopisi, pa i Titovi saborci lansirali su price o postojanju dva ili cak i više licnosti koje su bile Tito, uzvratili smo Kopnicu...
       KOPINIC: - Po meni, koliko ja znam, prve informacije o tome su potekle iz manje poznatih austrijskih casopisa koji su, tragajuci za senzacijama svetskih razmera, eto stigle i do Tita. I nisu birali nacina da bi javnosti pokazali kako su navodno pstojala dva Tita.
       ? Koji su, onda, Vaši pravi argumenti za verovanje da eventualno i Vi niste obmanuti?
       Samo za trenutak se zamislio, pogledom tražio daljinu, da bi brže-bolje progovorio:
       KOPINIC: - Znate šta, mislim da o ovome nema šta da se prica, ali hocu vam još reci da smo ipak mnogo vremena proveli zajedno u prijateljskim razgovorima. Doduše, on me je uvek držao na nekoj diplomatskoj distanci (pri tome se kiselo nasmešio) - ali smo ipak bili bliski prijatelji. Skoro da nije bilo njegovog dolaska na Brione, a da me nije pozivao u posetu. Najviše smo uživali u zajednickom rucku. To jest, voleli smo da jedemo jedan stari domaci specijalitet iz našeg kraja - zagorske kobasice. Prilikom naših susreta pricali smo o svemu i svacemu, ali opet samo kao stari prijatelji, ljudi koji se decenijama dobro poznaju...
      
       Ma, kakakv Cercil
      
       ? Prema nekim tezama, pravi Tito je imao devet prstiju na rukama.
       Josip Kopinic je bio energican:
       - To nije tacno! Ja, valjda, dobro znam da li je imao sve prste na rukama. On je bio blizak sa mnom i valjda bih uspeo da izbrojim koliko prstiju ima. Uostalom, on za mene nikada nije bio neki zvanicnik. Nisam ga ni oslovljavao sa predsednice, jer je za mene uvek bio i ostao samo Stari i, koliko sam mogao da primetim, to mu je i godilo!
       ? Opet, prema nekim drugim pretpostavkama, pravi Tito je poginuo u španskom gradanskom ratu i da ga je tada zamenio ruski špijun...?
       KOPINIC: - Cuo sam i ja to, da ga je navodno zamenio neki, mislim da se zvao Lebedev. Ali, ja vas lepo pitam, da li bi takav covek okrenuo leda istoj toj zemlji odakle je ubacen samo par godina posle rata?! Sve su to samo price i ništa više.
       ? Prema toj istoj tezi, upuceniji tvrde da je baš zbog tog Tito vrlo brzo sa svih javnih funkcija eliminisao španske borce?
       KOPINIC: - Ja tako ne mislim, jer treba znati da je gro ratnog kadra upravo cinio sastav iz Španije, a sad o pojedinacnim primerima izlišno je govoriti.
       ? Jedan detalj iz ratnih zbivanja u Bosni verovatno je poslužio pretpostvci da je „drugi“ Tito poreklom iz engleske ugledne porodice, i to da je, ni manje ni više, nego sin Vinstona Cercila? Kao dokaz tome je podatak da Cercil u misiju u Bosnu šalje rodenog sina?!
       KOPINIC: - Po meni, postojala su dva osnovna razloga zbog cega je Cercil poslao sina u Bosnu. Prvi, cinjenica je da je Cercil hteo da po svaku cenu ocuva monarhiju u Jugoslaviji i posle rata. A, time i svoj uticaj u njoj, i zato je poslao sina. S druge strane, nije ni mnogo mario za njega, jer je on bio notorni pijanac... To je odgovor za takve teze...
      
       Strugar na klaviru
      
       ? Šta reci na primedbu da je Tito dobro svirao klavir i da je imao manire koji se uglavnom ne mogu nauciti, nego steci, samo u nekoj uglednoj dobrostojecoj porodici od tradicije?
       KOPINIC: - Slušajte, Tito nikada nije znao da tako dobro svira klavir, ali ga je to interesovalo, pa je kao i svaki zaljubljenik u nešto, to, na kraju, i naucio. Istina, ne tako dobro kao što se prica, ali je ipak znao... Uopšte, bio je covek sa izuzetnom moci zapažanja i ucenja svega onoga što ga je interesovalo.
       Kopinic nije više želeo da prica na ovu temu. Ipak, da bi pomogao onima koji napadaju, ili brane tezu o eventualnoj zameni pravog Tita nekim drugim Titom, dodao je:
       - Rekao sam vam ono što smatram da treba reci o tome, ali kad ste me vec pitali, porazgovarajte i sa onima koji su ga poznavali bolje (intimnije) od mene.
      
       ?????
       JOSIP KOPINIC O TVRDNJI DA JE
       JOSIP BROZ ZA VREME BIO U ŠPANIJI
       SVI LAŽU!
      
       Tito po partijskom zadatku nije bio u Španiji, jer je poverenik za tu zemlju bio Blagoje Parovic, tvrdio je Kopinic
      
       ? Da li je Tito bio u Španiji, u vreme gradanskog rata?
       Po svemu sudeci ako ima i malo osnova misterija našeg doba o tome da li su postojala dva Tita, onda je sigurio prvi kamen spoticanja gradanski rat u Španiji i dilema ko je uz veliki broj naših internacionalaca bio tamo?!
       ? Tito - da ili ne u Španiji?!
       KOPINIC: - Kategoricki tvrdim da Tito nije bio u Španiji u vreme gradanskog pa­ra, jer, jednostavno, fizicki nije mogao biti tamo, ako ja znam gde je bio u to vreme - odlucan je u negiranju ovakvih teza Josip Kopinic, jedan od malobrojnih koji su javno, živom recju komentarisali ondašnja zbivanja,posebno kad je u pitanju politicki rad Josipa Broza.
       KOPINIC: - Sve što se sada piše o navodnom boravku Broza u Španiji su najobicnije izmišljotine!
      
       Parovic
      
       ? Ali, ovu tezu drži veliki broj poznatih ljudi širom sveta, da ne govorimo o ondašnjim istoricarima i istraživacima gradanskog rata...
       KOPINIC: - Lažu... Jednostavno nije bilo moguce da Tito, ni privatno ni po partijskom zadatku, bude u Španiji.
       ? Zbog cega?
       KOPINIC: - Pa, zato što je tada poverenik za Španiju bio Blagoje Parovic, dok je Tito imao sasvim druga zaduženja i bio na drugom mestu,
       ? Gde se, po Vama, tada nalazio Josip Broz?
       KOPINIC: - Tito je u to vreme bio u Parizu.Ja sam ga tamo nekoliko puta susretao i tu, po meni, nema baš nikakve dileme... Osim toga, on je dolazio i u zemlju, da bi 1938. i 1939. godine bio i u SSSR-u. To je cela istina i tu nema šta više da se doda.
       ? Otkuda onda u jednom malom mestu u Španiji ulica koja nosi ime Josipa Broza Tita?
       KOPINIC: - To je tacno, ali to nema nikakve veze sa gradanskim ratom u Španiji, a još manje sa navodnim boravkom (ucešcem) Tita.
       ? U vezi sa gradanskim ratom u Španiji spominje se i to, kako je Tito bio osumnjicen za zarobljavanje broda u kome su crnogorski dobrovoljci krenuli put Španije?!
       KOPINIC: - Tacno je samo da je on bio zadužen za organizaciju, ali nije tacno da je on kriv zato što je zaustavljan brod sa dobrovoljcima! Crnogorci su pjevali za vreme puta, pa je i to uticalo da budu provaljeni. A, koliko je meni poznato put je organizovao neki konobar, ali je on i provalio stvar policiji...
       ? Nezvanicno, izmedu redova, Vaše ime se spomine kao glavna predratna veza Josipa Broza Tita sa SSSR-om, odnosno Staljinom!
       KOPINIC: - To nije tacno. Ja nisam bio nikakva veza Tita sa Staljinom iz jednostavnog razloga što je Tito bio vezan za Kominternu, njen poverenik...
       Josip Kopinic je Tita licno poznavao od 1934. godine.
       Tvrdi da nema ni govora o postojanju dva Tita. Isto tako da nije bio u gradanskom ratu u Španiji, ali priznaje da njegovo ime nosi jedna ulica u ovoj zemlji što nema nikakve veze sa ratom!?
      
       EDVARD KARDELJ:
       Staljin tražio od Tita da vrati kralja na presto!
      
       - Postoji pogrešno uverenje da su nama Sovjeti sa Staljinom na celu instalirali komunizam. To nije tacno, to su ucinili Britanci, odnosno Cercil, vodeci se svojim interesima. Staljin je tražio da se kralj vrati na presto, a o Staljinovoj ulozi govori sastanak koji je 20. oktobra 1944. uprilicen u Moskvi izmedu Subašica, koji je predstavljao kraljevsku vladu i Kardelja, koji je tu došao umesto Tita.
       Staljin je razgovor zakazao kako bi privoleo komuniste da ne zatežu previše oko kralja i da pristanu da se kralj Petar Drugi vrati u Jugoslaviju.
       Edvard Kardelj je u svojoj knjizi „Borba za priznavanje i nezavisnost nove Jugoslavije“ sam zabeležio Staljinove reci:
       „Kraljevi u naše vreme i onako više ništa ne znace. To je samo reprezentacija koja ne igra nikakvu posebnu društvenu ulogu“.
       Dakle, on je tražio komunistima da dozvole povratak kralja i da ga privremeno instaliraju na vlasti kao marionetu, što je Tito odbio...
      
       Caskanje u „Kuci cveca“, 4.maja 2013:
       Majku ti božiju, imperijalisticku
      
       ? Dragi druže Tito, zahvaljujem Vam se na cestitki povodom mog rodendana, 25. maja, koji, kakve li moje radosti, pada na Vaš izmišljeni DATUM rodenja, ali i zajednicki Dan mladosti. Samo se nešto mislim, dragi moj Druže Tito, kako da Vas zovem: drug Tito, ili gospodin Broz? Sad u Srbiji, otkad ste nas Vi, nenadano, prevremeno i bez razloga napustili zarad Vašeg Puta mira i susreta sa Svevišnjim, drugova više nema, samo gospode i kontroverznih biznismena?
       Josip Broz Tito (u nastavku – JBT): Ej, stari. Cuj, možeš me zvat kak ‘oces, samo, majku ti imperijalisticku, nemoj da me kinjiš i nemoj me trgat iz Hiša cvijeca. Bogati, šta je s onim Vojvodom Đujicem, ma kak, Šešeljom? Onim, što je mahnito mahao glogovim kolcem da me trga iz Hiša cvijeca?
       ? Druže Tito, pa niste, valjda pomislili, da bi on, dobricina, plus u to doba veliki stranacki lider, to uradio ozbiljno?
       JBT: Kak’ da nisam slušal, bogati? Taj Vojislav bil mi je drag, mio i omiljen, znam ga kad je bio, casna pionirska, kad je nosio pionirsku maramu i pjevao “Druže Tito mi ti se kunemo”… Nekako mi je bio prirasal za srce... Kak i ne bil, pa zar nije on doktoriral na mojim velikih i historijskim djelima? Cuj, a da ne znaš, gde mu je ordinacija? Nešto me žiga, da mi prepiše nekakav lek, kad je vec doktor, za reumu, lumbago, il beše išijas.
       ? Ordinira u Hagu! On je, druže Tito poodavno stigao u EU, istina bez Datuma. Sam otišao, sam se utepao...
       JBT: Kakav Hag, i to ti je neki grad sa tri slova, kao Niš... A, jel’ Niš i dalje blizu Haga, nešto se ne sjecam, odavno sam gledal mape, još kad sa porucil mojim tadašnjim i Vašim EUropskim prijateljima, Cercilu i ostalima, da malko bombarduju NIŠ, desetak puta – da se Njemci urazume i predaju. Rusima! Ne sjecam se da sam tražil da se bombardira Hag! A, mogal sam, al’ ne bi me slušal. Srbe treba bombardirat i u ratu i u miru.
       ? Dragi druže Tito: Vidite li ovoliki narod koji je došao danas, na moj rodendan, da Vas poseti, ali, mislim da se više podseti, kako je nama, Srbima, uvek bilo najbolje, kad nam je predsednik bio – Hrvat? Pogotovu ako se zvao TITO?
       JBT: Kak’ da ne bum vidim. Da mi je milo, em drago, jeste. Nije da nije. Al’, oni su ovde ne zbog mene, vec zbog sebe. Sjecaju se kak im je bilo lijepo, kak su lijepo živjeli... Cuj stari, bilo je lijepo, zar ne? Decicu, moje pionire, silom smo tjerali dva puta godišnje na more, pa plus na planinu, pa plus kraška, pa plus kriška, ili šnita brota... Eh, citam onomad u Vašem, našem, pardon, neovisnom tisku, “Apsaneru”, pa u “Poni ekspresu” kome sve dojavljuju, da uzme deku i da skokne u CZ. Sam. Cuj, cujem da to brine neki Alek? A to, pošteno, majku ti komunisticku, genijalno je, ne bi se sjetil ni Krcun, majku ti imperijalisticku...
       ? Što se secate samo Šešelja da je hteo da Vas dislocira iz „Kuce cveca“, pa tu tezu je lansirao i Vaš Franjo, koji Vas je, bar u oblacenju, skinuo k’o najbolji koreograf Holivuda?
       JBT: Cul sam za to, al sam mu porucil da iskopa svog tateka, pas mu mater. Vidim da mu neki KERum podigao spomenik veci njemu nego meni igde u Hrvatskoj, pa je pukal k’o zvecka na lokalnom natjecanju za šerifa Splita. Joj što mi je milo... Mislim, na Franju...
       ? Vidim da pratite tisak, a jel znate da je Vaše cedo, Partijska škola “Josip Broz Tito” bila centar za obuku ustaša?
       JBT: Kak’ to ne bih znal’, ne potcenjujte me. Pa ni ime joj nijesu promjenili, odali mi pocast. O tome sam malko prical sa Bevcom, pa Vladom Bakaricem kad su došli kod mene...Kopinic nije htel na tu temu. I Bevc i Bakaric su to opravdali, opravdanim strahom od Srbocetnika!
       ? Nije valjda, tu, pored Vas, negde i Bakaric?
       JBT: Cuj, pa majku ti imperilaisticku, ne pravi se lud. Znam da si pravio nekakva pisanija s Jovankom, pa još u nastavcima, kad niko nije smio ni ime da joj pomene, pa si najavil knjigu. Baš sam konsultiral Krcuna, pa Leku, tog Vašeg Aleka nisam upoznal, šta da cinim s tobom? Al’, pošto slavimo 25. maj kao naš zajednicki rodendan, danas, eto, pricamo. A, i men’ si znal, pa ja, bogati, pred kraj ni s Jovankom nisam ni u zajednicku postelju išal, ometala me da slušam opere, a kak tek Bakaric. On je tu negde, pod zemljom s deneralom Mihailovicem. Cujem, okopavaju vrt.
       ? Dakle, tacno je, da je Draža ustreljen blizu Belog dvora, po Vašem nalogu?
       JBT: Tom cupavom i neobrijanom srbocetnickom generalu sam odma porucil: možemo zajedno protiv komunista, od Cera naovamo! Kad on hoce protiv Njemaca, pa to ti je! A, onda sam dal nalog da ga skokaju kak komunistickog agenta i provokatora.
       ? Kad pomenuste Njemce, šta kažete sad, Vi, lider nesvrstanih o – Angeli Merkel, najmocnijoj ženi sveta?
       JBT: Ah, Angela... Super. Gledal sam je u toplesu, dobra šnita, a još kad sam cul da je u mladosti bila skojevka, baš razmišljam kak mi je to parce promaklo... Eh, da mi je bil na dohvat... u ratu, druge bi pjesme ona danas vriskala...
       ? Dakle, price da ste slabi na ženske, ipak nisu tracevi?
       JBT: Kak trac, boga ti? Pa šta ima bolje od dobrog komada. Pa zar se nije zbog tih budža i busena i ratovalo.
       ? Dakle, dragi duže Tito, bili ste, po srpski, ženskaroš?
       JBT: Cuj, a kak i ne bi? Volel sam ih. Mnogo. Šta ti vredi vlast bez toga? Ništa! A vi novinari ste mi, pod stare dane, podmetali neke mlade operske pevaljke?!
       ? Ajd’, sad, sa ove vremenske distance - jel bilo nešto?
       JBT: Jašta! Kak se dernjaju, milina prosta. Veliki gušt, visoko C! Jednom je tak’, neki iz tajne službe, ne secam se dal’ se zval Rade Bulatovic, kao ovaj Vaš što je postao ambasador u Ukrajini, kao mladani špijun uleteo u moj sobicak od dva ara na Dedinju, mislio je valjda da je koncert, “Aida”, ili tako nekako... Isfurnjal sam ga dok je trepnul. Samo, bio je talentiran, a pratim da je bio i u kazamatu... Pošteno, robija je najbolji univerzitet. Samo se za vašu sadašnju vlast pribojavam, kad Miško i ostali koji su na obuci u Lepoglavi, ili Bacvanskoj, završe obuke, da ima da bude svašta... Pa pogledaj, boga ti, dokle smo ja i ostali, od Lepoglave pa nadalje dogural...
       ? Da se batalimo šta je bilo, bilo je. Kako ocenjujete Srbiju?
       JBT: Da je ne volim bil bih u Zagrebu, Becu, Varšavi il’ Rusiji. Ne znam baš tacno gdje sam roden, ali nigde, stari, nije ko ovde kod Vas. Mlogo ste dobri ljudi, mogu da vas jebu vekovima, a vi uživate.
       ? Nemojte tako, dragi druže Tito! Pa mi smo se promenili, izvinuli, poljubili skute, dali sultanu glavu na dar, nismo više prosti Balkanci, sad smo još prostiji EUuropljani. I vlast nam je proevropska. Dacic, Vucic, Cedu da ne pominjem...
       JBT: Cedu mi ne pominji! Ja sam jedini Ceda! Autenticni! Ali ne razumem, kakav Tacic, kakav Vucic? Kak su oni izmakli Krcunu i promakli Aleku Rankovicu. Cuj, majku ti imperijalisticku, svi bi oni da budu, ja – da budu Tito. Cujem, imam i ja još svoje bezbedonosne agencije, plus Udba, plus KGB, plus BND da jedan Vaš politi;ar, koji je sad sve i svja, kad se vozi u auto, najviše voli da sluša pesme o meni. Drugu Titu!
       ? Pa, ko je taj? Dacic?
       JBT: Tacic peva, a ovaj, reko, voli da sluša! Milo mi je, hoce da bude i on Tito! Ali jok, nece. Samo je jedan JBT!
       ? Zli jezici kažu, Vi ste se zaduživali, a mi placamo?!
       JBT: Lažu, majku im imperijalisticku. Sad cujem, pronašli moj tajni sef koji sam svojevremeno sakril i od Jovanke i od Dolanca i od Ljubicica, pa poslem nisam mogal, senilac jedan, da se sjetim de sam ga skembao, tako da sam morao da uzimam neke kredite za ispunjenje mojih vizija i decackih snova, pa za “Galeb” i “put mira”, il’ tak nekako. A, ja sam bar putoval, a ovi Vaši, sadašnji, uzimaju kredite, al se ne zna gde su novce skenjali?
       ? Oteše nam Kosovo i Metohiju?
       JBT: Ma, nemoj? Pa, tak normalno. Zar nisam ja, Vama, Srbima zabranil da se vracate na Kosovo ravno. S pravom. Znal sam da ce moji brojni kumovi, Albanci, kojima sam krstio po desetoro djece, kad-tad da budu svoji na tudem...
       ? Jel’ Vam žao?
       JBT: A, znam tu pesmu: Oj drugovi jel’ vam žao, rastanak se primakao...
       ? I u Vojvodini, Raškoj oblastiu se mulja i kuva?
       JBT: Cuj, majku ti imperijalisticu, sve ti je to, bosanski lonac.
       ? Cekajte, druže Tito, ne pricam o klopi, vec o otimanju i rasparcavanju zemlje...
       JBT: Cuj, bogati, nemoj da me daviš tim sitnicama. Pa imali ste moju Jugoslaviju, pa ste je razjebal do temelja. Sad, cujem, da imate put bez alternative, EUropski put. Mog da Vam, prijatelju, kažem prijateljski: koga Amerika brani i Rusija hrani, taj je najebal... Sto odsto.
       ? Šta kažete o aktuelnim politicarima, Nikolicu, Dacicu, Vucicu, Đilasu, koji Srbiju, dapace bez Kosova i Metohije, vode u tu EUropu?
       JBT: Ja sam se svog Đilasa ratosiljao na vreme, a onaj Boris Bez Stana Tadic nije, zato je predsednik Nikolic, a ne Tadic. Dacica cu, kao talentiranog, prical mi je onomad Sloba, pozvati da mi peva na uvce popevke, a Nikolic me ozbiljno zabrinjava, hoce i na Istok i na Zapad. E, pa to danas ne mož’ bit’ moguce. Prvo On nije ja, a drugo, Rusija je najveca kapitalistcka, a Amerika socijalisticka zemlja.
       ? Cujem da Tomu ogovarate?
       JBT: Ma, zavidim mu!
       ? Što?
       JBT: Setil se covjek ono što ni meni nije pal’ na pamet...
       ? Nije moguce?
       JBT: Jeste!! Izgradil heliodrom u Bajcetini, da ne ide peške doma, pa sad pocel da zida i crkvicu, ja u Kumrovcu pravil politicku školu. Kakav sam ja blesan, a mogal sam i aerodrom, a tek heliodrom...Stvarno, Tomislav od Bajcetine je izumitelj...Pupin, Tesla, pa on!
       ? Vucica ne komentarišete?
       JBT: Pa ne bih ja bil to što sam bil, da sam bil naivac. Jes, da nešto lanem, pa da sjutra, u “Informeru” iliti “Kuriru”, ne znam koji od ta dva lista neki advokat Prelevic zove “službenui glasnik”, osvane kak sam ja bespravno useljen u “Kucu cvijeca”, kak nisam prijavio stambeni višak od šest kvadrata, s ne znaju d parce cuvam za Joku, ili kako, kao Đindic imam hacijende po Brazilu, Argentini, i zakupljen plac na Marsu, a nisam prijavio Agenciji za borbu protiv korupcije? Ili, onaj krojac iz Pariza, moju Joku, kad sam Vas privremeno napustio, punio lovom, tim vašim evrima. Uz to, ta Jovanka, pardon, posenilio sam, Ruška i ne mora da zna šta je to milion evra. To su strane pare...
       ? Ipak, recite nešto o Vucicu?
       JBT: Taj Alek je veoma talentiran momak. Prosto mi, majku ti imperijalisticku, dode velika žal, što nije bil u moje vrijeme. Danas niko u Srbiji ne bi znal ni za Krcuna, ni za Leku!.
       ? Šta porucujete citaocima “Svedoka”?
       JBT: Citajte Vaš nezašticeni “Svedok”. To je bolje i od zaštticenih i korumpiranih svedoka, kojih je puna Srbija!
       ? Hvala Vam dragi druže Tito!
       JBT: Hvala i Vama i da znate: samo Vas posmatram!
      
       ?????
       NASTAVAK CASKANJA
       26. OKTOBRA 2013. NA SAHRANI JOVANKE BROZ
       Ništa bez štafete
      
       JBT: Opet, ti? Boga ti!
       ? Pa, evo dodoh na Jokinu sahranu. U bolnicu nisam mogao ni da prigvirim od onog Žarka.
       JBT: Mog Žarka? Ajd’, pa on nije volel moju Joku ni za života, a kam da je obilazil dok je bila u bolnici.
       ? Ma, jok. Jokanovica. Onog što mu se Joka i dok je bila u komi poveravala. Samo pogleda, vidi Žarka, pozdravi citaoce „Blica“ i opet padne u komu. Nije mogla ni da umre sve dok Žarko nije zabeležio njene izjave. U mobilni.
       JBT: Cul sam nešto, ali ...imal sam i ja takve biografe...
       ? Pa, to je onaj što sad ide po ulice i TV i prica kako sam prepisao 1993. godine njegove navodne razgovore s Jovankom iz 2013. godine.
       JBT: A, znam ja take, samo nisu se kod mene siti naprical’. Jok.
       ? Evo, sad sad ste konacno sa suprugom, na miru da se ispricate.
       JBT: Ma, kak na miru. Pa još nije došla kod mene, kad onaj moj Miškovic, Ivan, general poceo da zvoca, pa onaj Dolanc, za Lubicica da ti ne pricam, majku im imperijalisticku... Nego ostavi mi Joku, bar sad na miru, da te nešto pitam...
       ? Izvolte, druže Tito mi ti se kunemo...
       JBT: Ostavi te parole. Nego kakav je to bil slet, onomad, u „Kombank areni“?
       ? Srpska napredna stranka i Aleksandar Vucic slavili peti rotendan.
       JBT: Kak s pet godina? Pa ja sam pocel da slavim svoj rodenda tek kad sam omatoril. I kad sam nacul da sam roden... Cudne neke generacije, majku ti Božiju...Gledam narod napunio arenu, okolo, skoro kao ona vaša „kolo kolo, naokolo...“ Sve neka poznata imena: Aca Lukas, Željko Samardžic, Zorica Brunclik, Kemiš... Toga se ni ja nisam setil...Ali, da ti kažem, došal bih tamo, na rodendansku žurku, al nisam imal pozivnicu...Cujem da su bili i neki veliki politicari...Nisam baš dobro cuo, krcao mi „Pink“, jel su bili Naser, Nehru, Brant, De Gol, Margaret Tacer, Kenedi, Indira, Brežnjev... ona šnita Merkelica, Vestervele je bil sigurno...
       ? Ne znam, nisu ih najavili...A, ako ovi s „Pinka“ nisu rekli da su bili, onda nisu bili i ako su, slucajno bili.
       JBT: Stani, malo. A, ko je predal Aleku štafetu? Azem Vlasi, moj pionir?
       ? Pa, niste Vi baš toliko neobavešteni. Kosovo više nije u Srbiji, pominjali ste mi to 4. maja, secate se... Sad se Kosovo više i ne pominje.
       JBT: Uf, bogati. Posenil sam. Samo, kad sretneš Aleka, rekoh ti ja, jako talentiran decki, bez štafete ne vredi...Pa posle muzej, pa...A, kad je on roden?
       ? Ko?
       JBT: I ti si senilac. Pa Aca Prvi...
       ? Mislim, 5. marta 1970. U Beogradu.
       JBT: Aha. Zna gde je roden! Ja to nikad nisam mogal da utvrdim i saznam...Samo, mislim marta je još hladno, pa kad ga sretneš reci mu da Dan mladosti i svoj rodendan prebaci na 25. maj. Em toplo, em tradicija...Jer, majku ti imprijalisticku, kak je krenulo svi ce da pevaju „Druže Aco mi ti se kunemo da sa tvoga puta nikad ne skrenemo...“
       ? Pa, recite mu Vi, kad dode da položi cvece na Vaš grob.
       JBT: Jel, Boga ti, jel misliš da ce da mi ukaže pocast i plezir i da ce da poseti moj grob. Jel ce da mu dozvoli onaj njegov kum, vojvoda Đujic, koji je tel da me zbuši s gogovim kocem i da me seli odavde...
       ? Sve ste pobrkali, ne Đujic. Šešelj mu je kum...
       JBT: Al ti cepidlaciš, pa to ti je isto, kaj ne. Đujic, Šešelj, hm...Pa, koj bi se setil, sad imam 121 godinu. Istina neki misle da sam umro, al nisam...Ima tek da vidite svoga Boga... Majku vam imperilalisticku...
       ? Na šta ciljate?
       JBT: Pa, sam si kazal: „Druže Aco mi ti se kunemo...“
       ? Nisam to ja rekao, vi ste. Veliki ste šeret, a hteo sam da Vam se pohvalim i kažem da sam napisao knjigu TITO (NI)JE TITO?
       JBT: Jel’ bogati, ako si utvrdil ko sam i šta sam, javi mi da ne živim u neznanju. Al, moram ti rec, ti si naivko. Pa, to, ko sam i šta sam, ni ja nisam utvrdil, a ti kao oceš. Neceš...
       ? Pa, druže Tito...
       JBT: Da ne zaboravim, a i neki se ovde raspituju, nisam cul, jel na sletu u „Kombank“ areni bila ona narodna: „Sprem’te se sprem’te cetnici...“ i „Ko to kaže ko to laže Srbija je mala?“.
       ? Ma, kakvi. Cetnike ste još Vi pocistili, gledao sam ja filmove, oni više ne stanuju ovde, a ovo za Srbiju, pa tu nema šta da se peva, može da se kuka, ali ne vredi...Jer Srbija je ostala bez Kosova, a koliko cujem neka se pripremi...
       JBT: Idi tamo odakle si došal! Nemoj da me razocaravaš. Pa ja sam se toliko trudil da Srbija ne bude velika, a Vi je smanjujete izmedu dva sleta.
      
       “An pasan” sa Josipom Brozom, 4, maja 2019.
      
       JBT: Jel’ bogati, otkud ti?! Jel’ si mi se zaželel?
       ? Pa, da ti pravo kažem, a ko ne bi?
       JBT: Znad, mislil sam, da Vam je ovaj Alek zabranio da me obilazite, mislim, mene i Joku?!
       ? Otkud ti Stari takve nazadne ideje? Jes da si umro poodavno, ima više nego što si postao doživotni predsednik, ali da te mi matori nismo zaboravili – nismo. Istina, ovi mladi, koji se obrazuju u parovima i na farmima, i ne znaju tacno ko si i šta si bio, neki misle da si možda igrao za Real kod Franka, ili tako nekako, a drugi da si nekakav roker, muizicar, ili multimedijalni umetnik...
       JBT: Cek malo, zaželel si se razgovora, kod Aleka, koji, cujem, samo radi, radi, radi, od jutra do sutra ne može da se prica. Samo mora dase sluša...Nego, cek da te priupitan, na RTS, kod nekog “žutog Bujketa”, ne vidim da svake subote neki ljudi satima šetaju, a usput, cujem od onog Vesica, Đindicevog cauša, sad cujem da je uz Aleka, da su to demonstranti, fašisti, zlotvori?!
       ? Dragi druže Tito, ma kakvi fašisti, zar ih ti i partizani niste pocistili na vreme? Nego, tako ih Alek od milošte zove, a Vesic i njegovi kao ara papagaji ponavljaju!
       JBT: Jeste, Boga ti, to stalno slušam kod onog Željka na Pinku. Tamo se menjaju non-stop neki likovi, ko da tamo stanuju?!
       ? Ma, doživotni, pusti to, kako da se spase Kosovo i Metohija, ti si iskusan. Evo, da niisi umro 1980. danas bi imao tek 137 godina. Proputovao si svet, ali...
       JBT: Ja proputoval? To je propaganda, ovaj Alek je ujutru negde, popodne, trkne do Angelice, pa da onog Makarona, a kad nema s kim da caska tu su mu Rama, Bler, Bajden, ili po potrebi Taci. On se naputoval, a kak je krenulo, tek ce. Samo, ne znam, znam da sam pominjal da On ne može ic da uradi ako ne organizuje Štafetu mladosti! Kad ga sretneš podseti ga Boga ti. Bez štafete ništa!
       ? Druže Tito, ne preteruj. I ovako je dosta, a kamoli štafeta. Onda ce da napravi “Galeba”, jer kad ima Beograd na vodi, zašto ne bi poželeo i brod. Školski. Da obilazi svet i da ide usvet...
       JBT: Slušaj, navrati malo 25. maja, na naš zajednicki rodendan, da se prisetimo, kako je to lepo vreme bilo...A, ako Alek odluci da napravi štafetu mladosti, reci mu da ga pšodržavam. Jer, bez Štafete, se ne može... Doduše, sad mladost nece morat onoliko da trci, smanjili ste zemlju, a i dalje je samnjujete, pa ce sve biti lakše i bolje da se organizuje. Usput, ima RTS, Pink, 02, Hepi, Studio B, Kopernikus...Eh da sam ja sve to imao, uz Informer, Alo, Srpski telegraf, Novosti, Politiku...pa ja uopšte ne bi umro! Zapravo, umrl bi, al se to ne bi uopšte znalo! I dalje bi se pevalo “Druže Tito mi ti se kunemo”!
       ? Ma, peva se i sad, samo nas niko ne sluša, svi gledaju farmu i parove...
      
       ZAVOD ZA SOCIJALNO OSIGURANJE NR SRBIJE 22. DECEMBRA 1952. GODINE DONEO REŠENJE O PRIZNAVANJU RADNOG STAŽA JOSIPU BROZU
       Tito radio 36 godina, 9 meseci i 13 dana, posle bio doživotni predsednik
      
       Predsedniku Vlade Federativne Republike Jugoslavije i Maršalu Josipu Brozu Titu priznaje se u radni staž, shodno propisima Zakona o socijalnom osiguranju radnika i službenika i njihovih porodica, vreme provedeno na ilegalnom radu, u radnim odnosima i ratovima u vremenu od 26. maja 1908. do 7. marta 1945 godine, piše izmedu ostalog u rešenju o priznavanju radnog staža
       Dok se u srpskim medijima vodi polemika o primanjima Jovanke Budisavljevic Broz, zakonite supruge pocivšeg predsednika Jugoslavije Josipa Broza, u “Svedoku” sam ekskluzivno obelodanio faksimil rešenja o priznavanju radnog staža Josipu Brozu Titu!
       Zavod za socijalno osiguranje NRS (Broj:34770/52, 22. decembra 1953. godine doneo je REŠENJE o priznavanju radnog staža, u kojem doslovno piše:
       Pretsedniku Vlade Federativne Narodne Republike Jugoslavije i Maršalu JOSIPU BROZU TITU, od oca Franja, rodenog 25. maja 1892. godine u Kumrovcu, srez Krapina, Narodna Republika Hrvatska, priznaje se u radni staž, u smislu Zakona o socijalnom osiguranju radnika i službenika i njihovih porodica, vreme provedeno na ilegalnom radu, u radnim odnosima i ratovima u vremenu od 26. maja 1908. do 7. marta 1945. godine u ukupnom trajanju od 36 godina, 9 meseci i 13 dana (slovima: tridesetšest godina, devet meseci i 13 dana).
       Ovim rešenjem priznati radni staž, Biro za posredovanje rada u Beogradu unece u radnu knjižicu koju je izdao pod registarskim brojem 133700.
       SMRT FAŠIZMU - SLOBODA NARODU!
       Direktor, Živorad Petrovic.
      
       Dakle, to je to: za pomniju analizu je, gde je sve to, dakle 36 godina,9 meseci i 13 dana Josip Broz radio. Ocito je da mu je tu uracunato i vreme dok je na Ceru, u austrougarskoj vojsci, ratovao protiv Srbije, ali i mnogo toga još...
       Jer, jasno piše, da mu je u staž ušao i ilegalni rad, ali da je, možda, negde i imao radni odnos...
       Pošto je ovo legitiman dokument, jasno je da je Jovanka imala pravo da, bar na osnovu Titovog staža prima, pogotovo posle Brozove smrti, porodicnu penziju, a ne da joj se svaki dat dinar i novac donosio nekim cudnim kanalima, gotovo krišom.






















































































          Redakcija Pretplata Marketing Tekstovi tekst Iz starih brojeva Mali oglasi

Designed by Ivan Markovic - XENOX