SVEDOK Internet



Broj 1198.

Poseta
5820900

Gospođa Sonja Licht, „king maker“ ili „gospodarica lutaka“

Govorite li drugosrbijanski?

Ti javni izvršitelji su privatna, legalizovana mafija Aleksandra Vučića i ove vlasti

Tunel na kraju svetla

Mafijaške “kombinacije” i “ugrađivanje” kod mene nikad ne prolaze


          Redakcija Pretplata Marketing Tekstovi tekst Iz starih brojeva Mali oglasi

Drugi pišu: (cvijetinmilivojevic.blogspot.com)
Anamneza jedne ekspertize

       Krivica je samo moja...
       Mesecima unazad, ponavljao sam kao papagaj da Vrhovnik, sve i da hoće, od dijaloga o fer i ravnopravnim izbornim uslovima, na koncu, pobeći ne može, pa Mu je (i svima nama, zajedno) bolje da uludo ne gubi vreme, već da dijalog sa predstavnicima opozicije i građanskih protesta i sam inicira!
       Nije me niko vukao za jezik da izjavim kako je upad u zgradu tzv. Javnog medijskog servisa potez koji ne može izazvati nepodeljene simpatije čak ni kod onih koji pet meseci šetaju širom Srbije, jer, ako ćemo o medijima - uz sve svoje mane i obmane, RTS nije glavna personifikacija (medijskog) zla u Srbiji.
       Glavni trovači narodnoga zdravlja i zagađivači srpske životne sredine stanuju na drugim adresama, ali one JESU privatni posed. Umesto golom silom, medijski mrak se može oterati jedino PRISILJAVANJEM onih kojima, umesto u pravu i pravdi, zakon leži u topuzu da, konačno, počnu da POŠTUJU zakone koje su sami izglasavali i donosili u svom evrofanatičnom sprintu.
       Ako neće zbog građana Srbije, neka to učine, makar, zbog Venecijanske komisije i MANTRE da „EU nema alternativu“. Jer, bilo bi pretužno da se najevropskiji od svih proevropskih režima u svetu, oklizne na, tamo nekom, poglavlju 23 koje se tiče baš tih civilizacijskih „evropskih vrednosti“ i sloboda, računajući i NEZAVISNO i NEPRISTRASNO PRAVOSUĐE. Za šta, svakako, glavni target NIJE nekakav REM, već PRIVOĐENJE POZNANIJU PRAVA onih koji su pravo i pravdu UZURPIRALI, ma šta to značilo... (videti tekst „Mediji - ni carski, ni spahijski, a nekmoli Davidovi“, 24.4.2019, cvijetinmilivojevic.blogspot.com)
       Ljudi, valjda, čitali, pa 17.4.2019, dobih i-mejl kojim me, u ime „1 od 5 miliona“, ljubazno obaveštavaju da je, sa protesta pod nazivom „Svi kao jedan“, prethodne subote, upućen zajednički zahtev vlastima za formiranje zajedničke komisije vlasti i opozicije za definisanje slobodnih i poštenih izbornih uslova, pa je, shodno tome, (i) moja malenkost pozvana da bude „član Ekspertskog tima koji će učestvovati u definisanju izbornih uslova, odnosno koji će analizirati rad REM-a, RTS-a i RTV-a i predložiti rešenja za održavanje slobodnih i poštenih izbora.“ Nadalje, u pozivu je objašnjeno da je „Ekspertski tim Protesta „1 od 5 miliona“ za dijalog sa vlastima sastavljen od stručnih ljudi i predstavnika udruženja građana koja se bave slobodom medija i izbornim procesima“, pa, kao takav, može da ponudi odgovarajuće rešenje i postigne obavezujući dogovor, koji će „bespogovorno poštovati kako vlast, tako i opozicija (!)“.
       Zahvalio sam se pozivarima uz izvinjenje da „jesam ceo svoj život (ranije kao novinar, potom kao nastavnik i čovek koji se profesionalno bavi odnosima s javnošću i političkom komunikacijom), tu negde, OKO politike i medija i SA politikom i medijima, ali U politici nikada nisam bio“. Razlozi moje rezervisanosti - citiram svoj odgovor Protestu „1 od 5 miliona“, od 19.4.2019 - bili su sledeći:
       „... Podržavam onu narodnu „ne pravi se ražanj, dok je zec u šumi“.
       Treće, onaj koga ste pozvali na dijalog, onaj koji je danas nosilac svih državnih, svih javnih i nejavnih funkcija koje uređuju naše male živote, siguran sam u to - sve i da tako hoće, na kraju puta, od dijaloga pobeći neće! A dijalog treba da povedu oni koji su taj dijalog i zahtevali: dakle, predstavnici Protesta „Jedan od pet miliona“, „Sporazuma sa narodom“, Saveza za Srbiju...
       Cetvrto, i najvažnije: eventualno formiranje „Ekspertskog tima“ trebalo bi da bude, jedan od vaših poslednjih aduta, ukoliko onaj od koga dijalog tražite, i definitivno odbije razgovor sa vama, pošto je on, do sada, jedino izričit bio u tome da ne želi da razgovara sa predstavnicima opozicionih političkih stranaka i političkih grupacija koje su u protestu.
       Zato mi se čini da je ideja sa „Eskpertskim timom“ preuranjena, jer bi ti ljudi koje predlažete, onog trenutka kada ih javno nominujete, odmah, bili provučeni kroz „toplog zeca“ i, od režima, unapred diskvalifikovani kao „opozicioni političari u pokušaju“, a njihova stručnost bila dovedena u pitanje. U tom slučaju, dobili biste samo još jedan ešalon „neuspešnih („propalih, „isluženih“) političara“ koji bi bili satanizovani kao i vi iz politike.
       Ova akcija bi imala efekta jedino ako - bez predlaganja bilo kojih imena - samo obnarodujete jednu ovakvu ideju i prepustite učesnicima protesta, u svim gradovima u kojima će ubuduće biti organizovani, da sami kandiduju eventualna imena, putem jedne vrste neformalnog narodnog (građanskog) „referenduma“...“
       I, naravno da nismo dugo čekali da, sa Porte, komanduju „početak lova na zečeve“!
       Da u vlasti (još) nema volje da se razgovara sa onima koji mesecima demonstriraju, bez obzira što pregovarači ne bi bili partijski lideri, promptno je saopštila Tajnica A.B (lice apsolutno nepoznato građanima Srbije, sve do pre neku godinu, kada ju je Vrhovni Mađioničar, slavodobitno, izvukao iz šešira!) - naglašavajući da „nije zainteresovana za pregovore sa timom u kojem je reditelj S.Đ (inače, ime, već decenijama, veoma poznato javnosti), kao i da razgovore zahteva jedan deo opozicije koji nije učestvovao na izborima“... za razliku, valjda, od nje koja, takođe, nikada nije učestvovala na izborima.
       Taj Ekspertski tim mi je - veli dalje „žena ekspert“, tako ju je onomad predstavio Vrhovnik - čudan da se zove ekspertski i ne znam kako su mogli da identifikuju da je osoba koja nas je nazivala od stoke do svinja prava osoba za dijalog sa vlašću, meni se čini da nije, ali ako oni nemaju bolju osobu za dijalog, dobro, ja nisam naročito zainteresovana da razgovaram sa takvim ljudima... Završen „ekspertski“ citat!
       Sam Vrhovnik podviknuo je da je, samo i jedino, Narodna skupština prostor primeren za dijalog. Za neupućene, to je ona „Prva srpska lajaonica“, nešto kao onaj belotićki „Hajd park“ pok. Milića od Mačve, u kome je, evo već šest godina, dozvoljeno pričati o svemu osim što je zabranjeno pominjati Vrhovnikovu „neviđenu politiku“ za (sveto) Kosovo i Metohiju, na koju su se Vrhovnik i Doglavnik zakleli EU i Vašingtonu parafirajući „Sveti Briselski sporazum“.
       „I, na kraju - Džej“:
       „Dizali su masu nerealnim i kategoričkim zahtevima za ostavkama državnog vrha, a danas, kada su prinuđeni da ateriraju i kada su shvatili da sa porukama kakve su imali, ne mogu da učine ništa od onog što su priželjkivali, oni navodno pozivaju na dijalog, oformljuju tzv. „timove stručnjaka“ od kojih im većina već odavno služi u svrhu medijske agitacije, i najzad organizuju tribine svojim analitičarima koji tvrde kako je upravo predsednik Srbije taj koji nije u stanju da vodi dijalog sa opozicijom...“
       Cinjenica da je ovakvu „presudu“ jednoj dobroj, ali prebrzo utrošenoj ideji danas potpisalo neko Duboko Grlo iz Bebinog (čitaj: Vrhovnikovog) Instituta na neonatologiju i ostale javne i nejavne politike, znači samo jedno - Vrhovniku i dalje više prijaju ORTACKA ĆAKULANjA sa Haradinajem, Tačijem, Mogerinijevom, Angelom i Emanuelom, nego, daleko bilo, neki DIJALOG sa, tamo nekim, građanima Srbije koji, ionako, ne glasaju za UZURPATORA USTAVNIH OVLAŠĆENJA i njegove klimoglavce.
      
       Mediji - ni carski ni spahijski, a nekmoli Davidovi!
      
       U pravu je naš Vrhovni sprovoditelj i tolmač i zakonodavne i sudske i izvršne vlasti: niko nema pravo da upada na vaš privatni posed!
       Pravo je svakog privatnog medija masovnog komuniranja ne samo da informiše nego, što bi se ono reklo, i da bude deo organizovane navijačke horde neke stranke, fan pojedinog političara, pa kao takav - ima pravo i da navija, pa čak i pomalo dezinformiše! Ali, ZABRANJENO mu je DA DISKVALIFIKUJE, DRISKRIMINIŠE, LINCUJE i kriminalizuje!
       Dakle, upad u Ružičanstvenu, što bi rekla Ruška Jakić - „ne, nikako“!
       Opozicijo, mani se visoke politike, vratite se dvema najsvet(l)ijim od svih tema i na tom terenu tražite podršku građana, ma kojih da jesu političkih opredeljenja.
       Zaštitimo, svi zajedno, od te strašne epidemije i ubilačke pohare, od MEDIJA TROVACA, dve, svakoj individui, ali i celoj naciji / građanstvu, najvrednije vrednosti - našu budućnost, dakle, našu DECU koja jesu i biće i ZDRAVLJE svih nas koji trenutno jesmo!
       Ustav Republike Srbije. Pravo na život: Clan 24. kaže da je ljudski život neprikosnoven, i izričito, u stavci 3, dodaje da je „zabranjeno kloniranje ljudskih bića“. (Računam da se to odnosi i na „kloniranje“ putem 24-časovne torture „rijaliti kulture“). Clan 25. dodaje da je „fizički i psihički integritet nepovrediv“ i da niko „ne može biti izložen mučenju, nečovečnom ili ponižavajućem postupanju ili kažnjavanju, niti podvrgnut medicinskim ili naučnim ogledima bez svog slobodno datog pristanka“?!
       Ko je ovde pomenuo Orvela, „1984.“, „Velikog brata“ i tome slično?
       Clan 27. Ustava Republike Srbije propisuje da „svako ima pravo na ličnu slobodu i bezbednost“.
       Clan 37. ukazuje da lice, tek punoletstvom, „stiče sposobnost da samostalno odlučuje o svojim pravima i obavezama“. A, do tada? Kako maloletno lice do tog trenutka brani svoj psihički (i pravni) integritet od kvazimedijskih pošasti koje mu prete?
       Clanovi 41. i 42. nas ubeđuju da su „tajnost pisama i drugih sredstava komuniciranja nepovredivi“, a „zajemčena zaštita podataka o ličnosti“, tj. „zabranjena i kažnjiva upotreba podataka o ličnost izvan svrhe za koju su prikupljeni“. A šta mi to gledamo, skoro svakog dana, u programima nekih nacionalnih TV emitera - medijsko istresanje prljavog veša nekih javnih ličnosti, na osnovu „dokaza“ izvučenih, više nego očigledno, iz policijskih, medicinskih i ko zna kojih dosijea?
       Clan 64. koji se odnosi na prava deteta, definiše da su „deca zaštićena od psihičkog, fizičkog, ekonomskog i svakog drugog iskorišćavanja ili zloupotrebljavanja“. (A kako to izgleda u zakonodavnoj teoriji i praksi, pročešljaćemo kasnije na primeru samo dva iz seta medijskih zakona...)
       Clan 68. koji se odnosi na zdravstvenu zaštitu definiše da „svako ima pravo na zaštitu svog fizičkog i psihičkog zdravlja“, pa čak i pokušava da pozitivno diskriminiše decu, trudnice, majke tokom porodiljskog odsustva, samohrane roditelje, starije osobe itd.
       Clan 74. veli da svako ima pravo na zdravu životnu sredinu, da je svako odgovoran za zaštitu životne sredine, da je svako dužan da je čuva i povoljšava, i da svako ima pravo da, blagovremeno i potpuno bude obavešten o njenom stanju... Padne li vam na pamet poneki medij koji se trudi, ne da zaštiti, nego upravo da zagađuje našu životnu sredinu?
       Clan 81. Ustava Srbije koji se odnosi na „razvijanje duha tolerancije“, kada ga uporedite sa našim svakodnevnim životom, verovatno vam izgleda kao dobar vic. Elem, tu piše: „U oblasti obrazovavanja, kulture i informisanja, Srbija podstiče duh tolerancije i međukulturnog dijaloga i preduzima efikasne mere za unarpeđenje uzajamnog poštovanja, razumevanja i saradnje mežu svim ljudima koji žive na njenoj teritoriji...“
       Prema članu 23, „ljudsko dostojanstvo je neprikosnoveno i svi su dužni da ga poštuju i štite“, a ako je građaninu povređeno ili uskraćeno neko ljudsko pravo, onda (član 22) „ima pravo da se obrati međunarodnim institucijama radi zaštite svojim sloboda i prava zajemčenih Ustavom“.
       Clan 21. zabranjuje svaku („neposrednu ili posrednu“!) diskriminaciju, po bilo kom osnovu, pa i na osnovu pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, veroispovesti, POLITICKOG ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, STAROSTI I PSIHICKOG ILI FIZICKOG INVALIDITETA.
       Osim što se, prema članu 60, svakome „jemči pravo na rad“, svako ima pravo i na „bezbedne i ZDRAVE uslove rada, ZAŠTITU na radu“ itd, a „ženama, omladini i invalidima se omogućuje i posebna zaštita na radu i posebni uslovi rada“...
       Zanimljivo je da se, na primer, „sloboda okupljanja“ (član 54) može zakonom ograničiti samo ako je to neophodno radi ZAŠTITE JAVNOG ZDRAVLJA, MORALA, prava drugih ili bezbednosti zemlje! Takođe, i član 46 kaže da se sloboda izražavanja može zakonom ograničiti samo ako je to neophodno radi zaštite prava i ugleda drugih, čuvanja autoriteta i nepristrasnosti suda i ZAŠTITE JAVNOG ZDRAVLJA, MORALA demokratskog društva i nacionalne bezbednosti...
       Ista ograničenja važe, recimo, i za ograničavanje slobode misli, savesti i veroispovesti (član 43), kao i za crkve i verske zajednice koje mogu da budu zabranjene (član 44) ako njihovo delovanje uzgrožava pravo na život, pravo na PSIHICKO I FIZICKO ZDRAVLJE, PRAVA DECE, PRAVO NA LICNI I PORODICNI INTEGRITET, imovinu, javnu bezbendost, javni red ili ako izaziva i podstiče različite vrste netrpeljivosti.
       Ili, recmo, član 51. Ustava kaže da svako ima pravo da istinito, potpuno i blagovremeno bude obavešten o pitanjima od javnog značaja, a sredstva javnog obaveštavanja su DUŽNA da to poštuju!
       Kako onda zaštiti JAVNO ZDRAVLJE i DECU od medijske torture?
       Gde je izlaz? Ako smo locirali MEDIJE KAO TELEDIRIGOVANE ZAGAĐIVACE JAVNOG ZDRAVLJA I ZDRAVE ŽIVOTNE SREDINE - rešenje je tako jednostavno.
       Primenimo, lepo sročene, medijske zakone. Za početak, dva....
       Zakon o elektronskim medijima (član 28) propisuje da Regulator (Regulatorno telo za elektronske medije - REM) može pružaocu medijske usluge izreći opomenu, upozorenje, privremenu zabranu objavljivanja programskog sadržaja, odnosno može mu oduzeti dozvolu, zbog povrede obaveza koje se odnose na programski sadržaj, kao i zbog povrede uslova koji su sadržani u dozvoli ili odobrenju za pružanje medijske usluge. Prema članu 46, Regulator privremeno ograničava slobodu prijema i reemitovanja medijske usluge televizije u slučaju očiglednog, ozbiljnog i teškog kršenja odredbi ovog zakona, kao i U SLUCAJU PODSTICANJA NA MRŽNJU zasnovanu na rasi, polu, verskoj ili nacionalnoj pripadnosti...
       Regulator privremeno ograničava slobodu prijema i reemitovanja audio-vizuelne medijske usluge i u slučaju da je to neophodno radi očuvanja javnog poretka, a posebno radi sprečavanja izvršenja, istrage, otkrivanja i gonjenja učinioca krivičnog dela, ZAŠTITE MALOLETNIH LICA, radi SPRECAVANJA PODSTICANJA MRŽNJE zasnovane na rasi, polu, verskoj ili nacionalnoj pripadnosti i POVREDA LJUDSKOG DOSTOJANSTVA, iz razloga ZAŠTITE JAVNOG ZDRAVLJA, razloga javne bezbednosti, nacionalne bezbednosti i odbrane, zaštite potrošača, uključujući i investitore... Clan 50 lepo propisuje da se sadržaji koji mogu da škode fizičkom, mentalnom ili moralnom razvoju maloletnika NE OBJAVLJUJU U VREME KAD SE MOŽE OCEKIVATI DA IH MALOLETNICI PRATE, imajući u vidu uobičajeni raspored njihovih aktivnosti, osim izuzetno kao zaštićena usluga sa uslovnim pristupom na način predviđen ovim zakonom.
       Clan 51 uređuje ZABRANU GOVORA MRŽNJE i obavezuje Regulatora da se stara da programski sadržaj pružaoca medijske usluge ne sadrži informacije kojima se podstiče, na otvoren ili prikriven način, DISKIMINACIJA, mržnja ili nasilje zbog rase, boje kože, predaka, državljanstva, nacionalne pripadnosti, jezika, verskih ili političkih ubeđenja, pola, rodnog identiteta, seksualne orijentacije, imovnog stanja, rođenja, genetskih osobenosti, ZDRAVSTVENOG STANJA, invaliditeta, bračnog i porodičnog statusa, osuđivanosti, starosne dobi, izgleda, CLANSTVA u političkim, sindikalnim i drugim ORGNAIZACIJAMA i drugih stvarnih, odnosno pretpostavljenih ličnih svojstava.
       Zaštita maloletnih lica je tema člana 68 koji kaže da je ZABRANJENO PRIKAZIVANJE PORNOGRAFIJE, SCENA BRUTALNOG NASILJA i drugih programskih sadržaja koji mogu teško da NAŠKODE fizičkom, mentalnom ili moralnom RAZVOJU MALOLETNIKA. Preciznije, programski sadržaji nepodesni za maloletnike mlađe od 16 godina ne smeju da se emituju pre 22,00 sata ni posle 6,00 sati, a nepodesni za maloletnike mlađe od 18 godina, pre 23,00 sata, ni posle 6,00 sati.
       U Zakonu o oglašavanju, član 8, oglašivačima i medijima koji prenose oglasnu poruku, zabranjeno da, neposredno ili posrednu, podstiču diskriminaciju po bilo kom osnovu, a posbno po osnovu uverenja, nacionalne, etničke verske, rodne ili rasne ravnopravnosti, političkog, seksualnog ili drugo opredeljenje, društvenog porekla, imovinskog stanja, kulture, jezika, strosti ili psihičkof ili fizičkog invaliditeta.
       Clanom 10 zabranjeno je da se oglasnom porukom podstiče ponašanje koje ugrožava ZDRAVLJE ILI BEZBEDNOST primaoca oglasne poruke. Konketno: zabranjuje se prikazivanje scena nasilja i destrukcija objekata i prirode, prikaza koji mogu da izazovu strha i agrresivnost; seksualno uznemiravanje prikazano kao prihvatljivo ili poželjno društveno ponašanje; prikazvianje maloletnika u vezi sa seksualnošću; podsticanje ili odobravanje postupaka koji su zabranjeni propisima o zaštiti životne sredine...
       Cekajte, šta mi to, gotovo svakodnevno, gledamo osim, gotovo isključivo, baš takvih sadržaja po celodnevnim TV „rijalitijima“?
       Pošto se mediji, uglavnom brane da to nisu „njihovi“, već sadržaji koje dobijaju od svojih poslovnih partnera (oglašivača), i tu je ovaj zakon više nego precizan.
       Dakle, član 19. kaže da ukoliko prenosilac oglasne poruke (medij) ne poseduje oglasnu deklaraciju sa podacima o nekom spotu koji je objavio, onda on „stupa na mesto oglašivača u pogledu obaveza i odgovornosti“. Dva člana istoga zakona idu i korak dalje i predviđaju i zabranu emitovanja na period od šest do 12 meseci mediju koji odbije da stavi na uvid ime onoga ko je naručio i finansirao emitovanje oglasne poruke (propagandnog spota)...
       Posebna pravila i ograničenja u ovome zakonu odnose se na ZAŠTITU DECE I MALOLETNIKA, odnosno ZAŠTITU ZDRAVLJA I RAZVOJA.
       Tako, oglasna poruka ne sme da sadrži prikaz deteta u opasnoj situaciji, niti da podstiče decu na ponašanje koje im može škoditi, ni da ih podstiče na kupovinu roba ili usluga zloupotrebom njihovog neiskustva i lakovernosti, ne sme da sadrži prikaz nasilja niti da navodi na bilo kakvo ponašanje kojim se ugožava ZDRAVLJE, FIZICKI I PSIHICKI RAZVOJ DECE ILI MALOLETNIKA...
       Ali, viđu vraga: Kako da zabraniš onoga ko te plaća (član 35 Zakona o elektronskim medijima), a ima, na primer, a koristi nacionalno dobro zvano TV frekvencija, za šta plaća taksu do koje se izdržava upravo REM?!
       Uloga opozicije je upravo u tome da pripomogne REM-u i pravosuđu da se „prizovu poznaniju prava“ i konačno late svoga posla. Kažem to, ne kao evrofanatik, već, da budem nežan, kao „evrorealista“, jer bi bilo pretužno da naše, verbalno „ultraproevropske“, režimske snage padnu već na nekom tamo poglavlju 23…






















































































          Redakcija Pretplata Marketing Tekstovi tekst Iz starih brojeva Mali oglasi

Designed by Ivan Markovic - XENOX