SVEDOK Internet



Broj 1208.

Poseta
5863320

Rajhstag u Progresu?!

Mađarizacija ili - kako su nas odnarođavali?

„Zoranin zakon“ o prevozu putnika krši osnovno ljudsko pravo na rad

Javna prozivka, tajno „muljanje“

Od Karla Marksa do kapitalizma


          Redakcija Pretplata Marketing Tekstovi tekst Iz starih brojeva Mali oglasi

Knjiga Radisava Rodića – Raje izazvaće, sigurno, buru u srpskoj javnosti: OTIMANJE „KURIRA“ I FORMIRANJE NOVOG LISTA „PRES“
Silovanje razuma Raje Rodića

       Radisav Raja Rodic, dugo vremena neprikosnoveni medijski mag na ovim posrnulim prostorima, poodavno, “(ne(zvanicno dobrostojeci penzioner, pod stare dane latio se pera i onomad srpskoj ucmaloj javnosti prezentirao, siguran sam, hit knjigu, koja nece nikog, ostaviti ravnodušnim. A kod nekih izazvace bes i, ocekujem, žestoku reakciju. Demantije, odgovore i, ko zna, novi progon nekadašnjeg kontroverznog vlasnika “Kurira”, “Glasa javnosti” i mnogih drugih listove i casopisa, koji danas ne izlaze!
       Pošto mog starog znanca, Raju, znam kao belu paru, zna i on mene, za ovaj broj svedoka odabrao sam, iz obilja, zvucnijeg materijala poglavlje o ulozi Dragana J. Vucicevica (danas gazde tabloida “Informer”, Đoke Kesica, dugogodišnjeg urednika i novinara Borbe, Nedeljnog telegrafa, prvog odgovornog urednika nedeljnika “Svedok”, potom urednika Kurira, Pressa i coveka za koga mi je Raja Rodic u intervju na TV “Palma plus” i u “Svedoku” doslovno rekao: imao sam tri sina, ali za mene je Đoko Kesic – mrtav. Zapaženu rolu u ovom poglavlju ima i bivši “Rajin novinar” Svetomir Marjanovic, pa urednik u “Blicu”, a danas, cujem, savetnik u kabinetu ministra Zorane Mihajlovic?! Naravno, da bi corba bila gušca, svoje mesto u ovom odeljku u Rajinom “Silovanju Razuma” imaju i Miroslav Miškovic, Dragan Đilas, Zoran Drakulic i mnogi drugi, znani i neznani junaci uzbudljivog kazivanja Raje:
       * * * * * * * * * *
       Tih dana primetio sam da se Kesic, Vucicevic i Marjanovic nekako cudno, destruktivno ponašaju u redakciji, a rezultat je bio pokušaj gašenja „Kurira“ i formiranje novog lista, pod nazivom „Novi Kurir“.
       Ocigledno je bilo da su Tadic, Miškovic i Đilas napravili dogovor da se „Kurir“ uništi, pre svega cudnim naslovnim stranama, s ciljem da se obori tiraž i da me zavade sa svim tada bitnim ljudima u Srbiji.
       Kesiceva ekipa rastura „Kurir“
       Sredinom 2005. godine primetio sam, ponavljam, da se glavni urednik ,Kurira“ Đoko Kesic, a pogotovo njegov zamenik Dragan J. Vucicevic i njegov pomocnik Svetomir Marjanovic ponašaju na, blago receno, cudan nacin.
       Njihova destrukcija kulminirala je pred kraj 2005. godine. Iako sam osetio i video da ta ekipa nešto sprema, cutao sam i istraživao šta je razlog takvog ponašanja kada su od mene dobijali sve što su tražili i sve sam im želje ispunjavao.
       Tih dana je dnevni list “Danas”, pod vodstvom Grujice Spasojevica kao glavnog urednika, objavio vest da Kesic sa Vucicevicem i Marjanovicem pokrece nove novine. Raspitao sam se i saznao da su se oni dogovorili sa Draganom Đilasom, tadašnjim gradonacelnikom i Miroslavom Miškovicem da unište, ugase „Kurir“ radi formiranja novog dnevnog lista - „Novi Kurir“. Plan je bio da razbiju redakciju „Kurira“, formiraju novi list pod nazivom „Novi Kurir“, a sve u dogovoru sa Đilasom, uz finansijsku podršku Miroslava Miškovica kao vecinskog partnera.
       Dragan J. Vucicevic me optužio
       da sam reketaš
       Tih dana, pitam u redakciji Dragana J. Vucicevica: „Šta se to radi, što se tako destruktivno ponašate?“ Tu su bili i Đoko Kesic i Svetozar Marjanovic i njihova pomocnica Ljilja Kneževic. Tada su me Vucicevic i Marjanovic optužili da „pravim probleme“ i da „reketiram ljude no gradu“. Gledao sam ih i nisam mogao da verujem šta mi govore!
       Istog momenta pozvao sam na sastanak, u salu upravnog odbora, celu redakciju „Kurira“, sve prisutne novinare i urednike. Kad su se svi okupili, pred svima sam pitao Vucicevica: , Hajde, sad kaži pred celom redakcijom, koga ja to reketiram?“„Miškovica“ - odgovorio je on.
       Ukljucio sam spikerfon na telefonu, pozvao sekretaricu Milicu i rekao joj: „Milice, spoj me sa Miroslavom Miškovicem“.
       Kad je spikerfon ukljucen, cela redakcija slušala je razgovor. Javio se Miroslav Miškovic:
       „Miško, zovem te, cela redakcija „Kurira“ te sluša, od zamenika glavnog urednika Dragana J. Vucicevica optužen sam da te reketiram“.
       Miškovic odgovara: „Rajo, na mi imamo normalan poslovni odnos, ne znam o cemu pricaš i kakvo se reketiranje spominje, to je neka podvala. Jedino što znam, to je da smo na tvoj i Milkin predlog dali vrlo povoljan kredit za kupovinu stana uredniku Svetomiru Marjanovicu“.
       „Dragan J. Vucicevic ovog momenta rekao je to pred celom redakcijom“, ponovio sam.
       Miškovic odgovara: „Pusti te price rekla-kazala, ja se time ne bavim“,
       rekao je još Miškovic i razgovor smo prekinuli.
       Kad sam spustio slušalicu, Dragan J. Vucicevic bio je sav crven od muke, kao da raje neko polio vrelom vodom. Pitao sam ga: „Koga to ja još reketiram?“„Zorana Drakulica“, odgovorio je Vucko.
       Ponovo sam ukljucio spikerfon i pozvao Milicu: „Milice, spoj me sa Zoranom Drakulicem.“
       Sve to gledala je i slušala celokupna redakcija, svi tadašnji novinari „Kurira“.
       Ubrzo se javio Drakulic; objasnio sam mu da ga sluša cela redakcija „Kurira“ i da me zamenik glavnog urednika optužio da ga reketiram.
       ”Rajo, pa mene je pokušao da reketira baš taj što te optužuje, Dragan J. Vucicevic, na sada kad mu to nije uspelo, verovatno si mu ti za to kriv, jer ti i ja normalno saradujemo i imamo zdrave poslovne odnose“, odgovorio je Drakulic. Zahvalio sam mu se i spustio slušalicu. Tor momenta je Dragan J. Vucicevic, crven od besa, ustao i izašao iz sale u kojoj su bili svi tadašnji novinari „Kurira“
       Dragan J. Vucicevic mi zabranjuje
       ulazak u „Kurir“
       Posle jedno sat vremena odlazim ponovo u redakciju „Kurira“, u odeljenje preloma, i pokušavam da otvorim vrata.
       Medutim, vrata su bila zakljucana i sa druge strane mi Vucicevic odgovara: „Tebi ovde ulaz nije dozvoljen“.
       Zamislite kakvu ironiju slušam: meni u mojoj zgradi, u mojoj redakciji ulaz nije dozvoljen.
       Nisam hteo da primenim prinudu i da ih izbacim iz zgrade, jer izreka kaže: „Primitivizam je zarazna bolest koja se najlakše prenosi svadom sa obolelim.“ Shvatio sam da su Kesic, Vucicevic i Marjanovic tada lažnim obecanjima vrbovali celokupnu redakciju da napusti prostorije „Kurira“, kako bi list prestao da postoji, i da na drugoj lokaciji formiraju nove dnevne novine. Tada sam shvatio da su sva trojica verovatno pripadnici neke tajne službe, moguce iste kojoj pripada i moj dugogodišnji progonitelj Mladan Dinkic, da izvršavaju zadatak uništavanja mojih firmi, mene i „Kurira“.
       Smetao sam tadašnjim vlastima, koje su se svim sredstvima trudile da sprece objavljivanje istine o njihovom radu protiv interesa Srbije i srpskog naroda.
       Tog dana, svi urednici i veliki deo novinara redakcije „Kurira“ otišli su na novu lokaciju da prave nove novine, uz obecanja Vucicevica, Kesica i Marjanovica da ce im tamo biti mnogo bolje. Dok se sve to dešavalo, javili su mi se novinari „Kurira“ Gradiša Katic i Ljilja Kekovic:
       „Rajo, mi smo na Vašoj strani i verni smo redakciji „Kurira“, jer su se svi okrenuli protiv Vas. Mi cemo ostati da radimo sa Vama, iako su velike šanse da zajedno propadnemo.“
       ,Dobrodošli. Hvala vam na podršci i pomozite koliko možete“, porucio sam im. Nešto kasnije, na isti nacin postupio je i Antonije Kovacevic, kako sam saznao kasnije -na veliki pritisak tadašnje supruge, koja je takode bila novinar.
       Plan Kesica, Vucicevica i Marjanovica da „Kurir“ sutradan ne izade tako je - propao. Antonije Kovacevic, Gradiša Katic i Ljilja Kekovic su, naime, organizovali novinare iz susedne redakcije „Glasa javnosti“ da popune upražnjena mesta i pomognu da „Kurir“ nesmetano nastavi da izlazi.
       Sudska zabrana štampe „Novog Kurira“
       Sutradan u popodnevnim satima, moji prijatelji - pouzdani ljudi iz nove redakcije, javili su kako ce izgledati prva strana tog novog dnevnog lista, pod nazivom „Novi Kurir“. Dobio sam i obaveštenje da ce novi list štampati u štampariji „Borba“. Takode su mi dojavili da ce izdavac lista biti „Pres pablišing grupa“. Kad sam u rukama imao sve te informacije, predao sam papire mom advokatu Aleksandru Petrovicu i on je odmah Privrednom sudu u Beogradu podneo tužbu sa zahtevom za donošenje privremene mere o zabrani štampariji „Borba“ da te veceri štampa list pod nazivom „Novi Kurir“.
       Tadašnji predsednik Privrednog suda u Beogradu Goran Kljajevic odigrao je vrlo casnu i pozitivnu ulogu u zaštiti žiga „Kurira“ i naša privremena mera je odmah usvojena. Kada je advokat Petrovic izdejstvovao privremenu meru, zahtevao je od predsednika suda da se odmah izda nalog izvršitelju suda da se na licu mesta, u štampariji „Borba“, zabrani štampanje „Novog Kurira“.
       Te veceri štamparija „Borba“ odbila je da štampa novi list pod nazivom „Novi Kurir“ i oni su hitno promenili samo glavu lista. Stavili su naziv „Pres“, ali je u celom listu sve ostalo pod starim imenom: „Novi Kurir“ istražuje, „Novi Kurir“ saznaje; „Novi Kurir“ je ostao i u impresumu, to nisu stigli da promene, i na svakoj stranici takozvana paginacija bila je „Novi Kurir“.
       Tih dana objavljeno je u svim novinama, dnevnim, nedeljnim, na bilbordima, da se pojavio novi list - „Pres“, pod sloganom „Isti Kurir, drugo pakovanje“. Tako je „upakovana“ promocija novog dnevnog lista - „Pres“.
       Tih dana me je Olivera Kovacevic pozvala da gostujem u njenoj emisiji „Klopka“ na tada popularnoj BK televiziji. U tu emisiju je pozvala i Dragan Kojadinovica, tadašnjeg ministra za informisanje, nekog funkcionera Demokratske stranke, cijeg se imena ne secam i Đoku Kesica u funkciji glavnog urednika tog novog lista.
       U jednom momentu me pitala u kakvim sam odnosima sa Kesicem. Ja sam se tada prekrstio i rekao: „Neka mi Bog oprosti, ali Kesic je za mene umro.“ Olivera nije mogla da se suzdrži i glasno se nasmejala, a Kesic je odmahivao prstom desne ruke i govorio da nije mrtav i da nije umro, a ja sam ponovio: „Olivera, on je za mene mrtav.“
       Novi list „.Pres“ kao fatamorgana
       Na osnovu svih proteklih dogadaja, shvatio sam da je sve to izvedeno u organizaciji neke tajne službe - da li je domaca ili strana, ne znam, ali šta se desilo, desilo se.
       Tih dana pouzdano sam saznao i da iza svega finansijski stoje tadašnji gradonacelnik Beograda Dragan Đilas i Miroslav Miškovic. Ubrzo, ta „odmetnuta“ redakcija dobila je finansijsku podršku da kupi novu rotaciju za štampu novina, na je kod aerodroma, prema Surcinu, kupljen plac da se podigne zgrada nove štamparije - lista „Pres“.
       Kasnije sam saznao da je tu štampariju gradila firma mog komšije Mome Vujica i da je izgradnja objekta koštala više od 2,5 miliona evra. U meduvremenu, Dragan Đilas je, kao partner, stalno obilazio gradilište objekta štamparije „Pres“, koja je podignuta bez ikakve dozvole. Elektrodistribucija Beograd, no nalogu Đilasa, besplatno je dovela visoki napon, podignuta je i trafo-stanica snage dva megavata, uredene su i ostale infrastrukturne instalacije, iako je objekat podignut na divlje, bez potrebnih dozvola.
       Kad je citav medijski projekat „Pres“ propao, video sam da je Dragan Đilas uspeo da taj divlje izgraden objekat uknjiži u zemljišne knjige, odnosno u katastar.
       Kasnije, Đilas i Miškovic su izjavili da sa tim nemaju nikakve veze i da, navodno, sve poklanjaju novinarima. Ispostavilo se da je sve, u stvari, bilo samo jedna velika obmana novinara. Nisam bio lenj, istraživao sam ta dešavanja i sve do cega sam došao pogvrdilo je da je u pitanju samo magla, da ne kažem prevara.
       Miroslav Miškovic je na volšeban nacin postao vlasnik zgrade štamparije „Pres“ i mašina koje su u objektu, a komšija Moma Vujic ovih dana ispricao mi je da još uvek vodi spor sa Miškovicem oko vlasništva nad objektom pggamparije „Pres“, koji je izgraden iskljucivo nješvim parama. Ispricao mi je i kako je pravosudnim muckama uspostavljena hipoteka nad objektom štamparije za neku Miškovicevu fingiranu pozajmicu pggampariji „Pres“.
       Ni danas, posle više od deset godina, komšija Moma Vujic nije uspeo da naplati dva i po miliona evra potraživanja od Miškovica i Đilasa zbog pravno-ekonomskih i pravosudnih malverzacija ove dvojice.
       Razgovarao sam i sa stecajnom upravom firmi koje su sacinjavale „Pres pablišing grup“ i dobio informaciju da je ta firma ostala dužna poveriocima više od 17 miliona evra.
       Drugim recima, Miškovic i Đilas su za više od 17 miliona evra prevarili poverioce. Na opisan nacin, tužno se završila ta Kesiceva, Marjanoviceva i Vuciceviceva fatamorgana - da ce uspeti da unište „Kurir“ i da ce sve citaoce „Kurira“ prevariti da postanu citaoci „Presa“. „Malo morgen“, kako rece jednom predsednik Miloševic. To se nije desilo.
       Tih dana, Vucicevic je obilazio televizije reklamirajuci „Pres“, istovremeno pricajuci da je „Kurir“ - nekrofil, da zaposleni tamo „siluju mrtvaca“. Ispostavilo se kasnije da je projekat , ”Pres“ njihovo mrtvorodence i da im reanimacija nije uspela, da je ceo poduhvat Miškovica i Đilasa koštao više od 17 miliona evra gubitaka.






















































































          Redakcija Pretplata Marketing Tekstovi tekst Iz starih brojeva Mali oglasi

Designed by Ivan Markovic - XENOX