SVEDOK Internet



Broj 1204.

Poseta
5858466

Kako smo delili Kosovo: Svi srpski predlozi o rešenjima za južnu pokrajinu

Zločin se uvek isplati zločincu, jedino se nikada ne isplati biti žrtva

„Bog haosa“ preti Zemlji

Palmer ili plamer

Zlatu će se kujundžija naći


          Redakcija Pretplata Marketing Tekstovi tekst Iz starih brojeva Mali oglasi

DRUGI PIŠU: Iskra - Prof. dr Slobodan Antonic:
Govorite li drugosrbijanski?

       Da je neka ideologija ušla u fazu dekadentne birokratizacije vidi se po jeziku.
       Citam, nedavno, saopštenje tzv. Gradanske Vojvodine, koalicije NVO cije su najpoznatije clanice Nezavisno društvo novinara Vojvodine i Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji.
       Saopštenje je krcato predviljivim frazama i vec otrcanim proklinjanjem srpskog nacionalizma:
       „Matica srpska nastavlja tradiciju raspirivanja pogubne velikosrpske nacionalisticke retorike“,
       „Matica srpska je zagadena nacionalizmom“, „srpski etnonacionalizam i šovinizam u ratovima iz devedesetih imali su sva obeležja fašizma“,
       „krvavi tragovi tog fašizma vuku se i dan-danas regionom kao zla kob”,
       „društvo u Srbiji je dubinski zagadeno tom ideologijom“,
       „velikosrpski nacionalizam je uzrok civilizacijske propasti kojoj prisustvujemo”,
       „užasna propaganda“,
       „nacionalisticke pošasti”,
       „stare šovinisticke teze“,
       „vecita mantra o ‘kosovskom zavetu’”,
       „nacionalizam je kljucni uzrok civilizacijske propasti društva u Srbiji”,
       „apelujemo na zdrave društvene snage u Vojvodini… koje su jasno i izricito antinacionalisticki opredeljene“…
       Isti utisak stekao sam i, proteklog vikenda, citajuci intervju koji je listu Danas dala Izabela Kisic, izvršna direktorka Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji:
       „srpski nacionalizam“, „zlocini nad Muslimanima“, „agresija na Hrvatsku“, „srpska elita je pocela rat u Hrvatskoj“, „Srpska pravoslavna crkva kanonizovala ubicu“, „smrdelo je na alkohol i pevale su se cetnicke pesme“, „srpski intelektualci i njihove institucije, pre svega SANU i Udruženje književnika Srbije, najodgovorniji su za rat u Jugoslaviji“, „u Beogradu je … grupa vikend ratnika prepricavala detaljno zlocine koje su pocinili u Hrvatskoj“, „upitala me je odakle sam, a ja sam odgovorila – iz najgoreg grada na svetu (misleci na ratnu politiku koja je dolazila iz Beograda)“, „Strategija za razvoj kulture, koja insistira na identitetskoj politici, pravoslavlju i cirilici, parohijalni je model koji nas je odveo u sukob sa drugima“…
       Stvarno, sve na isti kalup – pomislio sam. Baš kao i tekstovi, recimo, Dinka Gruhonjica, ili Snežane Congradin, ili Nikole Krstica – da uzmem tek po jednog predstavnika iz svake generacije.
       Lice kao jaje jajetu, pisani su po istoj mehanickoj šemi, za koju je lako rekonstruisati osnovnu frazeološku tablicu (vidi dole tabelu – svaka kombinacija reci iz bilo kog segmenta iz tri kolone i u bilo kom redosledu, podjednako je (be)mislena):
      
       Iako je srpski nacionalizam pri kraju Miloševicevog zlocinackog režima poražen, ocigledno je da
      
       nema ulaska Srbije u svet razvijenih i civilizovanih zemalja, koje cine EU i NATO, bez
      
       odlucnog obracuna s ideolozima genocida iz SPC, SANU, propagandistima iz medija i politike, kao i sa zlocinackim vojno-policijskim izvršiteljima.
      
       Zbog negiranja genocida u Srebrenici, kao najveceg zlocina u Evropi posle Drugog svetskog rata, jasno je da
      
       suocavanje s prošlošcu Srbije, a posebno našeg „dubinskog društva“, nije moguce ukoliko ne dode do
      
       lustracije politicara, kulturnog i ideološkog dekontaminiranja medija i univerziteta, kao i bez dekontaminacije celokupnog javnog prostora.
      
       Borba sa srpskim nacionalizmom, kao najopasnijim na Balkanu, podrazumeva uvid da
      
       nema istorijskog dogovora i pomirenja sa susedima (ukljuciv i Republiku Kosovo), bez odricanja zvanicnog Beograda od velikosrpske politike i bez obeštecenja svih žrtava velikosrpske agresije.
      
       Poricanje masovnih zlocina nad Albancima (1988-1999), a posebno njihovog proterivanja tokom NATO kampanje (1999), pokazuje da
       društvo Srbije nije prošlo kroz odgovarajucu katarzu, a nje suštinski nema dok ne dode do
      
       napuštanja narativa o nužnosti odbrane Srba od novog „genocida“, kao i o otporu „imperijalizmu“ naših proverenih prijatelja – Britanije, Nemacke i SAD.
      
       Mladi u Srbiji ili Republici Srpskoj, naizgled, ništa nisu krivi, ali
      
       stepen nacionalisticke indoktrinizovanosti najmladih generacija prešao je svaku granicu, zbog cega mora doci do diferenciranja proevropskih i antievropskih snaga, i iskljucenja iz javnog prostora svih onih koji nacionalistickim diskursom truju našu mladost i kvare našu buducnost.
      
       Ova tabela daje 125 kombinacija, odnosno razlicitih recenica, koje se, opet, mogu poredati na 15.625 nacina. Naravno, to je samo kostur teksta, u koji valja ubaciti još i reci kao što su: „hladnjace“, „mitomanija“, „Kosovo je izgubljeno“, „treba prihvatiti realnost“, „dosta je bilo opsesije granicama“, „Kosovo nije srce Srbije vec susedna država“, „suocavanje s prošlošcu“, „evropske vrednosti“, „patriJote“, „naciJonalisti“, „ravnozemljaši“, „antivakseri“, „imaju tri zuba i biju ženu“, „sav normalan svet“, „niko me nije pitao da se ovde rodim“, „jebem te Srbijo“, „pakujem kofere“…
       Nije loše ni citirati, parafrazirati ili slobodno varirati neki od poznatih diktuma naših gradanistickih fensi-selebritija:
       Nenad Prokic: „Srbija ce biti moderna, sa Srbima ili bez njih”.
       Dinko Gruhonjic: „Ovo društvo je duboko degenerisano”.
       Mia David: „Koliko je ova zemlja odvratna”.
       Vladimir Arsenijevic: „Cinjenicu da sam Srbin osecam samo po sramoti od te cinjenice. Nesrecan sam što sam se rodio ovde i to je nešto s cime citav život na razlicite nacine moram da se borim“
       Nikola Krstic: „Srbi su toliko ogavan narod (…), Stvarno treba zamrzeti ovakvu Srbiju“; „ova kanibalisticki-izopacena i psihoticno-frankenštajnska Srbija“…
       Magda Janjic: „Bože, koliko odvratna zemlja“, „valjda cu pobeci uskoro“.
       Ivana Uzelac: „Mi smo najgori narod“; „narod je marva“; „ne zaslužujemo veliko slovo“ (za ime naroda – S. A); „ima nešto duboko trulo u ovom narodu, bolesno“.
       Uz to, treba obavezno ubaciti i neku dirljivu, licnu pricu o osobi koja je „žrtva srpskog nacionalizma“ (najbolje neko dete), pri cemu istinitost te price uopšte nije važna – culi ste je od „dobrog poznanika“, „prijateljice“, „kume“, „žene mog dobrog druga“….; i onda upišete šta hocete.
       Kao, recimo, kada je, prilikom hapšenja generala Ratka Mladica, Biljana Srbljanovic konfabulirala: „Secate li se onog plavokosog deteta, što ga, na jednom od bezbroj puta ponovljenih snimaka, žgeneralž miluje po glavi? Godinama predsednikovi ljudi (tj. neko iz okoline Tadica – S. A) privatno tvrde (tj. neko pricao Srbljanovicki, a ona, eto, sad samo prenosi – S. A) da mu je lobanja nadena samo nekoliko stotina metara dalje“!
       Kada je, vec par dana potom, utvrdeno kako nema nikakve lobanje, nego je „plavokosi decak“ sasvim živ i zdrav – eno ga u Prohicima kod Srebrenice, Srbljanovicka je samo prezrivo odmahnula rukom i rekla, otprilike, „Pa šta, toliko mrtvih, to je mogao biti i on“.
       I, ko se danas još seca tog hvatanja naše spisateljice u domaštavanju stvarnosti?
       Niko!
       Važno je da je prica bila efektna i odradila posao u borbi protiv srpskog nacionalizma. Koga briga za istinu?
       I tako, kad sve to lepo udrobite i pomešate, vaš novi tekst je gotov. A i vaša reputacija nepokolebljivog borca protiv srpskog nacionalizma, i uopšte, kul i fensi gradskog lika, ponovo je potvrdena.
       Jedini je, možda, problem to što su takva klišeirana raspredanja sve manje zanimljiva za publiku. Ali, dok tece reka donacija, koja je sada još i pojacana usled borbe s „malignim ruskim uticajem“, ista ploca može da se vrti do prekosutra.
       Dakle, krenite od: „Borba protiv srpskog nacionalizma, kao najopasnijeg u regionu“, i onda dalje samo kitite: „navodno ugrožena cirilica“, „genocid u Srebrenici“, „evroatlantske integracije“, bla, bla, bla…
       I bog da vas vidi:)






















































































          Redakcija Pretplata Marketing Tekstovi tekst Iz starih brojeva Mali oglasi

Designed by Ivan Markovic - XENOX