SVEDOK Internet



Broj 1208.

Poseta
5863319

Rajhstag u Progresu?!

Mađarizacija ili - kako su nas odnarođavali?

„Zoranin zakon“ o prevozu putnika krši osnovno ljudsko pravo na rad

Javna prozivka, tajno „muljanje“

Od Karla Marksa do kapitalizma


          Redakcija Pretplata Marketing Tekstovi tekst Iz starih brojeva Mali oglasi

Završen 25. Nišville jazz festival: KOSMOPOLITSKI SAJAM ZA SVE UKUSE
Irska žurka Boba Geldofa
Piše: Srdjan D. Stojanović

       Nišville nije samo smotra jazz muzike, već desetodnevna manifestacija kulture koja okuplja veliki broj izražajnih formi – od različitih žanrova muzike (koje nisu samo jazz) pa do pozorišta, stripa i filma. Nišville festival prosto uliva svojim sugrađanima i posetiocima, parkovima i trgovima svečarsko raspoloženje, optimizam, osmehe i jedan dobar duh plemenitosti – što je u današnje vreme prava retkost u turobnoj srpskoj svakodnevici.
       Jedina zamerka konceptu festivala je što ima toliko puno paralelnih sadržaja, tako da svaki istinski ljubitelj kulture ne može fizički da postigne da vidi sve što se nudi. Ali kada to ne bi bilo tako – samo glavni program sigurno ne bi mogao da donese kompletno zamišljenu i spretno realizovanu magiju. A svaki prikaz sadržaja manifestacije može samo da bude pokušaj sagledavanja onoga što su publici ponudili jedan manji broj izvođača.
      
       Najbolje iz programa
      
       S obzirom da je Vaš izveštač pre svega poznavalac jazz muzike, u nastavku ću rezimirati nastupe najznačajnijih izvođača na ovogodišnjem Nišvillu. U četvrtak 8. avgusta je obeležena 25 godina postojanja festivala jednim izuzetnim performansom. Na obe glavne pozornice su bili pozicionirani veliki jazz orkestri iz Niša, Cakovca, Blagoevgrada, Buenos Airesa, kao i učesnici projekta „Jazz interkulturalizam“ iz Srbije, Albanije i Italije.
       Dirigent sa posebnog izdvojenog podijuma bio je naš trubač Stjepko Gut, a specijalni gosti su bili ovogodišnji dobitnik nagrade Nišvilla za životno delo pijanista Larry Vuckovich, saksofonista Enzo Favata i gitarista Sandro Zerafa. Delo koje je ovom prilikom prvi put izvedeno je bila kompozicija Stjepka Guta „Nišville“ koja je nastala pre skoro 25 godina u dvorištvu niškog KPGT-a, a u čast festivala (tada još u povoju). Izvođenje ovog dela je bilo izuzetno tehnički složeno (uparivanje više od 100 izvođača na dve pozornice i adekvatan monitoring), ali je svojim ritmom i dinamičkim pasažima izazvalo ovacije publike.
       Italijanski sastav Lydian Sound Orchestra, koji predvodi osnivač, klavirista i aranžer Riccardo Brazzale, sa kojim je nastupio kao gost renomirani američki saksofonista David Murray, dokazao je zašto već duži niz godina spada u sam vrh (srednjih) evropskih orkestara. Moderan izraz, do tančina razrađeni aranžmanski detalji blok sviranja u kojima je vešto predviđen prostor za virtuozne soliste – ostavio je svakog istinskog ljubitelja jazza bez daha.
       Jedna od zvezda ovogodišnjeg festivala je bio saksofonista Maceo Parker sa svojim ansamblom – svima dobro poznat kao glavni saradnik legendarnog kuma soula Jamesa Browna.
       Osim sa Brownom, Parker je sarađivao i sa sastavima Parliament Funkadelic, Red Hot Chilli Peppers i sa zvezdama soul/jazz/rock muzike kao što su Prince, Ray Charles i Keith Richards. Ovaj posle ponoćni koncert je razmrdao publiku, koja po tradiciji najbolje reaguje na funk, jer je to „najbliži rođak jazz muzike“ koji je namenjen prevashodno igranju i dobrom raspoloženju. U tom smislu, Maceo Parker je svojom čvrstom, dinamičnom svirkom samo nastavio tradiciju dobrog provoda koju je na Nišvillu uspostavila počasna građanka Niša Candy Dulfer - koja je sa svojim izrazito funk orijentisanim sastavom već četiri puta gostovala na Nišvillu.
       Petak 9. septembar ljudi iz Nišvilla su zamislili kao dan u kome će se predstaviti nove snage savremene svetske scene. Američka blues/soul pevačica i gitaristkinja se predstavila sa svojom jako kompaktno postavljenom grupom u odličnom svetlu i potpuno opravdala karakteristike koje prate njen rad. Ako može da se definiše njeno „polje delovanja“ - to je osavremenjeni blues bržeg tempa sa primetnim funk uticajima.
       Ona nije mogla da odoli da u sopstveni repertoar ne uvrsti kompoziciju „Foxy Lady“ iz repertoara giganta rocka i njenog uzora Jimi Hendrixa. A s obzirom da Malina Moye ima paralelnu karijeru manekenke i glumice – izbor ove pesme sasvim odgovara njenoj ličnosti – bilo je ne samo prijatno slušati ovu vrsnu levoruku gitaristkinju, već je ona i pravi praznik za oči.
       Verovatno najbolji pojedinačni koncert ovogodišnjeg festivala bio je nastup američkog trubača mlađe generacije Christiana Scotta. Ovaj 36-godišnji visoko obrazovani muzičar iz Nju Orleansa (diplomac legendarne jazz akademije Berklee School of Music) potpuno redefiniše klasičan jazz izraz kroz svoja nadahnuta, istraživačka i hrabra preispitivanja (njegove sopstvene reči) i tumačenja. Scott je nasledni poglavica jedinog plemena crnih Indijanaca, a njegova poruka razumevanja različitosti je za ljude svih vera i rasa. Pokazao je fascinantnu tehniku, dobro ukomponovanu sa darom za melodiju i prepoznatljiv ton. Kreativno tumačenje jazz klasika pokazao je kroz izvođnje kompozicije „Eye of the Hurricane“ (autor je legendarni klavirista Herbie Hancock).
       Treći dan festivala doneo je izuzetan set Freedom Trio mađarskog bubnjara Ferenca Nemetha, koji već duži niz godina živi i radi u Njujorku. Uz pomoć gitariste Gilada Hekselmana i izvanrednog saksofoniste Chrisa Pottera oni su publici predstavili zanimljiv i neobičan program vrlo modernog senzibiliteta, sa interesantnom upotrebom „talk boxa“, ali ne kao dodatka gitari, već kao sredstva za modulaciju glasa.
       Na žalost, set američkog perkusioniste i pevača Jamala Thomasa nije opravdao očekivanja. Ovaj veteran koji je ranije nastupao sa orkestrom Macea Parkera i SOS Bandom nije publiku uspeo da animira, jer njegov funk zvuk ni malo nije imao polet i energiju tipičnu za ovu formu. Na kraju nije pomoglo ni izvođenje velikog hita iz repertoara SOS Banda „Just Be Good To Me“. Jedina svetla tačka je bila atraktivna pevačica Maya Lisa.
       Zvezda večeri je svakako bio nigerijski saksofonista i pevač Seun Kuti, koji je predvodio sastav Egypt 80 koji je osnovao njegov otac, legendarni aktivista i Fela Kuti. Ovaj praznik zaraznih poliritmova, harmonije i plesa uživo, uz učešće velikog mešovitog orkestra dočekan je od publike sa velikom radošću i raspoloženjem za igru. Afrička muzika, od koje zapravo jazz vuče korene, još jednom se pokazala kao trajni izvor izvođača koji širom sveta nose poruke univerzalne ljubavi i radosti. Seun Kuti je sledeća generacija njenih predvodnika.
      
       Vlatko Stefanovski svirao do kraja
      
       Završno veče festivala prošao je u znaku „all stars“ kvarteta koji su sačinjavali pijanista Kenny Werner, bubnjar Peter Erskine, kontrabasista Johannes Weidenmuller i saksofoniksta Dave Liebeman. Ali usled iznenadne bolesti saksofoniste, njegovo mesto je zauzeo izvanredni David Murray, koga je publika Nišvilla već čula prve večeri kao specijalnog gosta italijanskog sastava Lydian Sound Orchestra. Njihov set je bio u stilu klasičnog bebop/cool pravca, izrazito konemplativnog i initmog ugođaja, sa vrhunskom improvizacijom.
       Oko 23 sata je nastupio Bob Geldof sa svojim pratećim sastavom muzičara starije generacije – odmah dajući do znanja da će njegov set biti u štimungu irske žurke, a da neće svirati jazz. I održao je reč. Tokom sat i deset minuta svirke Geldof i njegovi drugari su odlično raspoloženi izveli splet tradicionalne irske muzike, a u mnogim numerama Geldof je podesećao po vokalu na još jednog Boba – Dilana!
       Naravno, nije izostao ni večiti hit njegovih Boomtown Rats „I don‘t Like Mondays“, kao i njihov prvi hit „Rat Trap“ kojim je program završen. Pošto je bilo očito da je Geldof oduševljen publikom, na bis je izašao i izveo tradicionalnu irsku kompoziciju kojom se proslavlja dobro raspoloženje.
       Do okončanja 25. jubilarnog Nišvilla svoj koncert na glavnoj pozornici je imao i renomirani makedonski gitarista Vlatko Stefanovski sa svojim trijom, koji je čest gost festivala i publika ga tretira kao svojeg. Njegov set sadržao je uobičajenu majstorsko izvođenje mešavine rocka, jazza i folklornih motiva, koja nikada ne ostavlja publiku ravnodušnom. Šteta što je Stefanovski dobio posle ponoćni termin, umesto premijernog termina od 21 sat kada je svirao dosta slabiji gitarista Ratko Zjača sa svojim internacionalnim sastavom Nocturnal Four.






















































































          Redakcija Pretplata Marketing Tekstovi tekst Iz starih brojeva Mali oglasi

Designed by Ivan Markovic - XENOX