SVEDOK Internet



Broj 1208.

Poseta
5863275

Rajhstag u Progresu?!

Mađarizacija ili - kako su nas odnarođavali?

„Zoranin zakon“ o prevozu putnika krši osnovno ljudsko pravo na rad

Javna prozivka, tajno „muljanje“

Od Karla Marksa do kapitalizma


          Redakcija Pretplata Marketing Tekstovi tekst Iz starih brojeva Mali oglasi

MMF pokrenuo postupak za izbor svog novog šefa
Finansijska moć se seli na istok
Piše: dr Dejan Jovović

       Međunarodni monetarni fond (MMF) je 29. jula ove godine zvanično otvorio postupak za izbor svog novog šefa pošto je Francuskinja Kristin Lagard najavila ostavku zbog preuzimanja dužnosti predsednika Evropske centralne banke (gde će zameniti ekonomistu Maria Dragija, koji je na tom položaju bio od 2011, a prethodno je bio prvi čovek Centralne banke Italije). Tokom istorije MMF-a generalni – upravni direktor (Managing Director) uvek je bio iz Evrope. Naime, po dugogodišnjem neformalnom aranžmanu, Evropa tradicionalno kandiduje šefa MMF-a, dok američki kandidat postaje predsednik Svetske banke. Evropske zemlje žele da sačuvaju tradiciju da MMF nastavi da vodi ličnost sa Starog kontinenta, ali tome se sve više protive zemlje poput Kine, Rusije, Indije i Brazila.
       Izbor novog direktora MMF je posebno osetljivo imajući u vidu aktuelan splet međunarodnih okolnosti.
      
       Šta je potrebno da bi neko bio direktor MMF?
      
       Prvo, potrebno je da je Evropljanin! Iako ovo ne stoji u kriterijumima, praksa je uvek bila da neko iz evropske zemlje bude na čelu MMF. Ovaj neformalni aranžman poslednjih godina nailazi na sve oštrije kritike i osude.
       Jedna od kritika MMF-u iz afričkih i azijskih zemalja jeste da su Evropljani pokazali daleko više strogoće i bezobzirnosti kada se radilo o nametanju teških uslova za finansijske aranžmane neevropskim zemljama: na primer, MMF-ov paket pomoći za Indoneziju, zemlju od preko 200 miliona ljudi, koja je 1997. bila na ivici bankrota, iznosio je tadašnjih 23 milijarde dolara i praćen je veoma rigoroznim uslovima koji su doveli do pada dugogodišnjeg režima predsednika Suharta; sa druge strane, MMF se u vreme ekonomske krize pokazao daleko fleksibilnijim i otvorenijim prema odstupanju od dogovorenih uslova sa Grčkom koja ima 10 miliona stanovnika.
       Do 2014. godine četiri najveće zemlje BRIKS-a – Brazil, Rusija, Indija i Kina – imale su 24.5 odsto udela u svetskoj ekonomiji a svega 10.3 odsto glasova u MMF; dok su, sa druge strane, Nemačka, Francuska, Engleska i Britanija, koje su tada imale svega 13.4 odsto udela u svetskoj ekonomiji, imale 17.6 odsto glasova. Upravo je ovaj disbalans bio jedan od razloga da Kina krene u formiranje Azijske banke i da neevropske zemlje razgovaraju o formiranju svojih globalnih finansijskih institucija.
      
       Procedura izbora
      
       Procedura izbora direktora MMF sadrži sledeće aspekte: profil kandidata, sastavljanje užeg izbora, odabir uspešnog kandidata.
       Uspešan kandidat za mesto generalnog direktora treba da ima „ugledne rezultate u kreiranju ekonomske politike na višim nivoima”. Takođe, zahteva se i izvanredno profesionalno iskustvo, da pokaže menadžerske i diplomatske veštine potrebne za vođenje globalne institucije i, formalno, da bude državljanin bilo koje od 189 zemalja članica MMF-a.
       Birokratski aparat MMF-a broji preko 2.000 zaposlenih iz 150 zemalja. Kao šef osoblja MMF-a i predsedavajući Izvršnog odbora, novi šef MMF mora biti „sposoban da pruži stratešku viziju rada visokog kvaliteta“ i čvrsto posvećen unapređivanju ciljeva MMF-a stvaranjem konsenzusa o ključnim političkim i institucionalnim pitanjima, uključujući usku saradnju sa Izvršnim odborom, pod čijim uputstvima će ispunjavati svoje odgovornosti.
       Takođe, trebalo bi da ima dokazano razumevanje za izazove u politici sa kojima se suočava raznoliko globalno članstvo u MMF-u. Da ima čvrstu posvećenost i uvažavanje za multilateralnu saradnju i demonstriran kapacitet da bude objektivan i nepristrasan, kao i da bude efikasan komunikator.
       Na kraju perioda nominacije, sekretar MMF-a objavljuje Izvršnom odboru imena onih koji su potvrdili želju da budu kandidati. Izvršni odbor sastavlja uži izbor od tri kandidata, uzimajući u obzir profil kandidata bez geografskih preferencija. Uži izbor objavljuje MMF, a Izvršni odbor sastaje se sa kandidatima koji su ušli u uži izbor u sedištu MMF-a u Vašingtonu.
       Nakon toga, Izvršni odbor se sastaje kako bi diskutovao o kandidatima. Iako Izvršni odbor može izabrati generalnog direktora većinom osvojenih glasova, cilj je da se on bira konsenzusom, kao što je to bio slučaj u prethodnim izbornim krugovima.
      
       Skandali koji su potresli MMF proteklih godina
      
       Posao šefa MMF-a kao da je prevashodno rezervisan za Francuze – budući da je od dosadašnjih 11 direktora MMF, čak pet bilo iz Francuske. Nažalost, ako se pogledaju samo skorašnji direktori MMF, vidi se da svakog od njih prate ozbiljni skandali.
       Kristin Lagard (63) postala je jedanaesti generalni direktor MMF-a jula 2011. na period od pet godina, a izabrana je da služi drugi petogodišnji mandat, počevši od 5. jula 2016. Lagardova je najavila ostavku 16. jula 2019. koja će stupiti na snagu 12. septembra. U ovom periodu, prvi zamenik generalnog direktora biće vršilac dužnosti generalnog direktora MMF-a.
       Lagardova prva žena na čelu MMF-a. Na tu poziciju je došla sa mesta ministra finansija Francuske, kao jedna od najpopularnijih žena francuske političke desnice. Lagardova je imala važnu ulogu u organizaciji i koordinisanju sistema pomoći članicama evrozone koje su bile teško pogođene ekonomskom krizom a smatra se da je upravo njeno držanje i delovanje u vreme krize pomoglo da joj bude obnovljen mandat 2016. godine.
       Međutim, njena karijera nije bez kristalno čista: Lagard je bila umešana u spor koji je biznismen Bernard Tapi imao sa bankom „Credit Lyonnais“ čiji je suvlasnik francuska država. Francuski biznismen je tvrdio da je banka namerno smanjila vrednost proizvođača sportske opreme „Adidas“ (kog je Tapi prodao 1993. godine). Lagrardova je 2007. odlučila da reši spor preko arbitraže koju je Francuska izgubila i morala da isplati biznismenu 285 miliona evra na račun odštete. Lagard nije htela da ospori arbitražu što je izazvalo sumnje u francuskoj javnosti i optužbe za korupciju, budući da je Tapi bio izvor finansijske podrške bivšem francuskom predsedniku Nikolasu Sarkoziju sa kojim je Lagardova bliska. Francuski tužioci su o ovom slučaju ispitivali Lagardovu, pretresli njen stan pa čak i 2014. otvorili zvaničnu istragu protiv nje zbog nemara. Nakon što je proglašena krivom godinu dana kasnije njen advokat je poručio da će ona razmotriti žalbu, ali je očigledno procenila da je bolje da se sve to zaboravi.
       Iako prva žena na čelu MMF, borci za ženska prava zamerili su Lagardovoj na izjavi iz 2015. kada je, povodom smrti saudijskog kralja Abdulaha izjavila da je on bio „snažan zagovornik ženskih prava”. Svega nedelju dana pre smrti kralja Abdulaha, jednoj Burmanki je u Saudijskoj Arabiji javno odsečena glava.
       Nažalost, skandali i kontroverze nisu retkost kada je o MMF-u reč. Bivši španski ministar finansija i direktor MMF-a Rodrigo de Rato je aprila 2015. uhapšen u Madridu. Rato je tada optužen za brojne prekršaje, uključujući prevaru i pranje novca. Uhapšen je u svom stanu nakon tročasovne policijske pretrage. On je bio na funkciji ministra finansija od 1996. do 2004. godine, a šef MMF-a od 2004. do 2007.
       Raniji generalni direktor MMF-a francuski socijalista Dominik Štros Kan (koji je svojevremeno bio i savetnik Aleksandra Vučića) bio je neko od koga se mnogo očekivalo: kao jedan od ključnih ciljeva proklamovao je stvaranje fundamentalnog zaokreta u ekonomskoj filozofiji MMF-a koju je ova institucija zastupala od svog osnivanja, a to je da umesto slobodnog delovanja tržišta, to treba da bude „kombinacija tržišta i državne regulative“. Štros Kan nije stigao da sprovede ni ovu ni druge namere jer je karijeru završio neslavno. Iako je bio viđen za potencijalnog naslednika Nikole Sarkozija na mestu predsednika Francuske 2012, godinu dana pre – 2011. – izbila je afera kada ga je sobarica u hotelu u Njujorku optužila da ju je napastvovao. Sud u Njujorku je kasnije odbacio optužbe a medijski napisi iz tog vremena sugerišu da se radilo o nameštaljci kako bi se sprečio uspon Štros Kana. Kako god, on je 2011. bio primoran da podnese ostavku na mesto šefa MMF. Od njegovih reformskih predloga u MMF-u do sada nije sprovedeno ništa.
      
       Bugarka nova direktorka MMF?
      
       Evropske vlade odlučile su početkom avgusta da Bugarka Kristalina Georgijeva, izvršni direktor Svetske banke, bude njihov kandidat za novog direktora MMF-a. Ona je posle 12-časovne debate, u drugom krugu glasanja pobedila Holanđanina Jeruna Dajselbluma, nakon što su se tri kandidata povukla iz trke. Guverner centralne banke Finske Oli Ren i španska ministarka ekonomije Nadia Kalvino povukli su nakon prvog kruga glasanja predstavnika 28 zemalja-članica EU.
       Pošto Georgieva ima 66 godina njena kandidatura primorala bi MMF na promenu pravila koja zahtevaju da direktor ima manje od 65 godina.
       Velika Britanija se usprotivila planu da se kandidat bira sada, navodeći da je to „preuranjeno“ i da Londonu nije dato dovoljno vremena da predloži svog kandidata. Inače, jedan od kandidata o kome se govorilo u britanskim medijima jeste bivši britanski ministar finansija Džordž Ozborn, trenutno glavni urednik londonskog „Ivning standarda“, koji ima snažne privatne i političke veze u američkom establišmentu.
       Zemlje severne Evrope preferiraju Holanđanina Dajselbluma, a južne i istočne evropske države protežiraju Georgievu, rekao je jedan evropski zvaničnik. Pobediće kandidat koji dobije 55 odsto glasova vlada 28 država EU, koje zajedno imaju udeo od najmanje 65 odsto u njenom ukupnom stanovništvu.
      
       Trgovinski i valutni rat – gorući izazovi za novog šefa MMF
      
       Ko god da bude na čelu MMF-a, mora biti spreman za trgovinski i valutni rat, pošto su to gorući rizici u svetskoj ekonomiji koji zahtevaju rešenje. Ovome bi trebalo dodati i pojavu digitalnih valuta (od kojih je najpoznatiji Bitkoin, ali je i „Fejsbuk“ najavio formiranje svoje digitalne valute), što će zahtevati posebnu pažnju finansijskih stručnjaka.
       Zemlje članice MMF-a mogu da nominuju kandidate do 6. septembra. Posle toga, Izvršni odbor MMF-a će intervjuisati predložene kandidate, a postupak izbora novog šefa trebalo bi da bude okončan do 4. oktobra ove godine. Izvršni odbor imenuje novog šega MMF na obnovljivi mandat od pet godina, a može izabrati direktora većinom glasova. U prošlosti Odbor je takvo imenovanje donosio konsenzusom.
       Kada je 2011. Lagardova imenovana za direktora MMF-a, dva glavna pitanja koja je trebalo rešavati bila su – obnova ugleda ove institucije (posle skandala u koji je bio upleten prethodni šef Dominik Štros-Kan) i podrška evro-zoni tokom dužničke krize.
       Danas je globalna slika složenija nego pre osam godina. SAD i Kina su u trgovinskom sporu već skoro dve godine. Ovaj tinjajući sukob se smatra najvećom preprekom globalnom rastu. Istovremeno, u fokusu svetske poslovne javnosti je i monetarna politika – odnosno kakve odluke donose centralne banke radi podrške različitim ekonomijama i da li su njihovi instrumenti i dalje efikasni posle skoro jedne decenije od dužničke krize.
       Takođe, tu je i jedan sve očitiji problem sa kojim će Zapad – Evropa i SAD – morati da se suoče: centar svetske ekonomske moći više nije kod njih već u Aziji, pre svega u Kini. Ekonomska moć je uvek nadvladavala politiku, pa će biti zanimljivo kako će Evropljani i Amerikanci sebe pripremiti za predstojeće promene. Ako novi direktor MMF zaista bude iz Bugarske, to će biti već jedan znak simboličnog seljenja moći na istok (makar i ako je reč o istoku Evrope), budući da su do sada čelni ljudi redovno bili iz zapadnih evropskih zemalja.






















































































          Redakcija Pretplata Marketing Tekstovi tekst Iz starih brojeva Mali oglasi

Designed by Ivan Markovic - XENOX