SVEDOK Internet



Broj 1208.

Poseta
5863322

Rajhstag u Progresu?!

Mađarizacija ili - kako su nas odnarođavali?

„Zoranin zakon“ o prevozu putnika krši osnovno ljudsko pravo na rad

Javna prozivka, tajno „muljanje“

Od Karla Marksa do kapitalizma


          Redakcija Pretplata Marketing Tekstovi tekst Iz starih brojeva Mali oglasi

Podaci sa tržišta SAD, Nemačke i Kine pokazuju usporavanje i smanjenje svetske ekonomije
„Fajnenšl Tajms“: Počela je nova ekonomska kriza
Piše: Andrej Dimitrijevic

       Septembar je počeo loše za svetsku ekonomiju. Rast američkih carina na robu iz Kine sa početka meseca kao i sve dublja kriza u proizvodnim pogonima u SAD povećali su zabrinutost povodom stanja u kome se nalaze dve vodeće ekonomije sveta. Sektor usluga u svetu za sada je otporan ali globalno je došlo do pada proizvodnje robe. Britanski „Fajnenšl tajms“ je objavio nekoliko analiza koje upozoravaju svet da je kriza počela.
       Globalni razvojni indeks koji vodi kuća „JP Mogran“ pokazuje kontrakciju svetske ekonomije četvri mesec za redom – što je najduži pad od 2012. godine. Više od polovine od 30 zemalja koje JP Morgan prati suočavaju se sa padom proizvodnje roba.
       Generalno stanje svetske ekonomije je takvo da je veća verovatnoća da će se stvari pokvariti pre nego što se poboljšaju, piše „Fajnenšl tajms“. Jak dolar, koji već dugo opstaje na svojoj jakoj poziciji, praćen niskim ekonomskim rastom i niskim poverenjem Amerikanaca u privredu, doprinosi osećaju nelagodnosti kod investitora imajući u vidu mogućnost SAD da sama oslabi svoju valutu.
       Glavna pažnja je na Sjedinjenim državama i Kini – vodećim svetskim ekonomijama. Bez naznaka da se bliži kraj trgovinskom ratu Kine i SAD, pitanje je vremena kada će se neka od trgovinskih slabosti preliti na potrošače, ističe „Fajnenš Tajms“.
       Odluka predsednika SAD Donalda Trampa da od ponedeljka, 9. septembra, poveća carine na kineske proizvode na 30 odsto, posle povećanja na 15 odsto – imaće veoma duboke posledice na svetsku ekonomiju, tvrdi „Fajnenšl Tajms“.
       Kada nove carinske stope budu u potpunosti ukalkulisane za decembar, prosečna carinska stopa biće 24 odsto, što je dvostruko više nego na početku ove godine. Pre Trampovih mera carine na kinesku robu su iznosile svega tri odsto. To znači da će američke kompanije morati da daju na poreze 80 odsto više za proizvode iz Kine nego pre. Ovaj skok će posebno osetiti američki potrošači koji su već u avgustu u anketama rekli da su te stope jedan od ključnih faktora pada poverenja u tržište.
       Pad američke potražnje za kinesku robu izazvaće posledice kroz globalni lanac proizvodnje, distribucije i potrošnje robe, ocenjuje „Fajnenšl Tajms“.
       SAD beleže najniži rast broja zaposlenih u poslednja tri meseca. Sa druge strane, nezaposlenost u SAD iznosi 3.7 odsto, što predstavlja istorijski minimum. Podaci iz istraživanja o stanju u sektoru proizvodnje roba u SAD, koji su objavljeni proteklih nedelja, potvrđuju ukopane slabosti.
       Najviše strada Evropa, u kojoj se nemačka industrija nalazi u slobodnom padu, piše „Fajnenšl tajms“. Podaci pokazuju da je u Nemačkoj proizvodnja u fabrikama prvi put pala, i da pad za sada iznosi 0.6 odsto, što ukazuje na slabljenje najjače ekonomije evro-zone. Nemačka je već najavila paket pomoći svojoj ekonomiji u iznosu od 50 milijardi evra, još pre nego što su saopšteni ekonomski podaci koji su pokazali da je došlo do smanjenja nemačke privrede. Mnogi analitičari međutim misle da je paket pomoći nemačke vlade došao prekasno.
       Ekonomije Azije, koje su veoma zavisne od svog izvoza, takođe su u padu. Sa druge strane, proizvodni sektor u SAD, koji je manje zavistan od spoljne trgovine, se takođe smanjuje. Svetske kompanije su takođe smanjile i količinu roba koju traže za predstojeći period.
       Kako primećuje britanski list, centralne banke širom sveta počele su postepeno da se bave saniranjem i kontrolom obima štete i pokreću pakete stimulansa za svoje ekonomije. Američka federalna rezerva najavila je da će ponovo prepoloviti kamatne stope (što se radi samo kada je ekonomija u krizi ili kada predstoji velika kriza), kako bi se stimulisalo podizanje (jeftinih) kredita.
       I Evropska centralna banka će sredinom septembra popustiti restriktivne mehanizme kako bi stimulisala privredu – prvi put od 2016. Ipak, niža cena zajmljenja ne može u potpunosti da nadomesti šok u lancu snabdevanja robom koji nastaje kao posledica trgovinskog rata SAD i Kine. „Fajnenš Tajms“ navodi da bi vlade zemalja širom sveta morale da pokrneu pakete fiskalne pomoći, posebno u Nemačkoj koja je na ivici recesije (usporavanje privredne aktivnosti i manji rast u odnosu na prethodni period).
       Nova šefica Evropske centralne banke, Kristine Lagard pozvala je vlade EU zemalja da već sada stave u primenu pakete fiskalnih mera koje su pripremili za slučaj krize.
       I Kina je počela sa primenom paketa mera kako bi stimulisala svoju ekonomiju: krajem prve nedelje septembra kineske vlasti su najavile olakšanje uslova za podizanje zajmova u bankama, kako bi otvorile nove ekonomske kanale u jeku trgovinskog pritiska iz SAD. Kina sve više ima problem i sa velikim dugom: državne kompanije su uzele ogromne zajmove kako u Kini tako i u inostranstvu, a problem je što veliki broj kredita nije vraćen. Uz to, industrijska proizvodnja u Kini je na tridesetogodišnjem minimumu i njen rast iznosi svega 4.8 odsto. Uporedo sa ovim, Kina nastoji da sve više preorijentiše svoju ekonomiju sa proizovodnje dobara na jačanje uslužnog sektora koji je znatno profitabilniji, ali bi takva promena izazvala velike turbulencije u svetskoj ekonomiji.
       U protekla dva meseca Argentina se suočava sa krizom valute što je izazvalo posledice i u ostatku Latinske Amerike. Tu je i veliki problem ogromne zaduženosti Venecuele, a investitori se sve više povlače iz tržišta Turske i Južnoafričke republike gde su nezadovoljni nesigurnošću svog kapitala i korupcijom.
       Sa druge strane, zvaničnici Kine i SAD su najavili da će oktobra nastaviti pregovore licem-u-lice kako bi prevazišli trgovinski spor koji preti da gurne svet u novu ekonomsku porvaliju.
       Jula meseca Međunarodni monetarni fond je rekao da predviđa da će svetska ekonomija porasti 3.2 odsto ove godine, što je znatno niže od pretpostavke s početka 2019. MMF sada predviđa da bi 2020. rast svetske ekonomije mogao da bude 3.5 odsto, ali je upozorila da je takvo predviđanje „uslovno“, imajući u vidu da se bazira na očekivanoj stabilizaciji tržišta u razvoju i napretka u rešavanju trgovinskih sporazuma. Anketa koju je Rojters sproveo među vodećim svetskim ekonomistima pokazala je da oni očekuju da rast ekonomije ove godine bude svega 0.3 odsto, odnosno da ga gotovo i nema što znači da smo ušli u recesiju.






















































































          Redakcija Pretplata Marketing Tekstovi tekst Iz starih brojeva Mali oglasi

Designed by Ivan Markovic - XENOX