SVEDOK Internet



Broj 1208.

Poseta
5863270

Rajhstag u Progresu?!

Mađarizacija ili - kako su nas odnarođavali?

„Zoranin zakon“ o prevozu putnika krši osnovno ljudsko pravo na rad

Javna prozivka, tajno „muljanje“

Od Karla Marksa do kapitalizma


          Redakcija Pretplata Marketing Tekstovi tekst Iz starih brojeva Mali oglasi

Vrli novi svet...

       Oluja veka
       – „Dorijan“, uragan najjače – 5-te kategorije – pogodio je Bahame i Sjedinjene države. Do nedelje, 8. septembra potvrđeno je 43 smrtna slučajeva od ovog uragana, mada se očekuje da broj poraste jer se već govori o stotinama nestalih. Scene koje je „Dorijan“ ostavio za sobom nazivaju se apokaliptičnim: procenjuje se da je 45 odsto kuća (oko 13.0000) uništeno ili teško oštećeno na Bahamima. Gotovo 70.000 ljudi traži hitnu pomoć. Američki zvaničnici kažu da je „Dorijan“ jedan od najjačih atlantskih uragana u proteklih sto godina. Ovome bi trebalo dodati vest da je milionima ljudi u Floridi, Džordžiji i Severnoj i Južnoj Karolini rečeno da se evakuišu i usmere dublje ka unutrašnjosti SAD, dalje od obale. Neki, ipak, misle da bi ovaj uragan mogao da utčie na predsednika SAD Donalda Trampa, da konačno prihvati postojanje globalnog zagrevanja
      
       Kutijama protiv prepisivanja
      
       – Đacima u jednoj školi u Meksiku nastavnici su naredili da stave kutije na glavu, sa proprezima za lice, kako bi umanjili nivo prepisivanja na kontrolnim vežbama. Direktor srednje škole Tlakskala je rekao da će kutije sprečiti decu da prepisuju jedni od drugih, dok su roditelji ovo osudili kao čin „psihološkog mučenja dece“ i najavili tužbe državi.
      
       Deca vukodlaci u Španiji
      
       – Sedamnaestoro dece u tri regije u Španiji dobilo je „sindrom vukodlaka“ usled stravične greške u farmaceutskoj laboratoriji koja je izradila lekove koji su im dati. Deci, koju mahom čine bebe, lekari su prepisali omerprazol, lek koji se koristi za lečenje refluksa (kada bebe učestalo povraćaju veliku količinu hrane). Međutim, zbog zabune u laboratoriji proizvođača, dat im je sirup minoksidil koji pomaže rast kose. Korišćenje ovog sirupa uslovilo je rast dlaka po telu dece, što je prozvano „sindronom vukodlaka“. Iako lekari veruju da će dlake brzo otpasti, postoji rizik da one poremete organe. Neke od pogođenih porodica sada spremaju tužbu protiv farmaceutske kuće koja je proizvela sporne sirupe.
      
       Konačno mir u Avganistanu, zamalo
      
       – Bivši ljuti protivnici (a pre toga, tokom osamdesetih godina, saveznici) Amerikanci i avganistanski talibani objavili su da su postigli načelan dogovor o mirovnom sporazumu za Avganistan i da sada samo ostaje da ga Donald Tramp prihvati i potpiše. Kako smo ranije pisali, dve strane već duže vreme intenzivno vode pregovore po letovalištima u zemljama šeika i emirata na Bliskom istoku. Prema sporazumu, SAD bi u roku od 135 dana od potpisivanja dokumenta povukle 5.400 od 14.000 vojnika koje trenutno imaju u toj zemlji, a ostatak u narednih 16 meseci, pod uslovom da i Talibani ispoštuju svoje obaveze. Međutim, svega dan pošto je objavljeno da je sporazum postignut Talibani su u Avganistanu izveli napad u kome je stradao jedan američki vojnik. Donald Tramp je reagovao objavom da sporazum više ne važi, mada, prema reakcijama američke vojske i zvaničnika, nije jasno da li je predsednik potpuno odustao od pregovora ili je to samo privremena odluka.
      
       Foke i ajkule u Temzi
      
       – Više od 60 godina je prošlo od kada su naučnici proglasili Temzu, reku koja protiče kroz London i vodi do Lamanša, „biološki mrtvom“. Ipak, priroda je uzvratila udarac – naučnici su nedavno objavili da su pronašli 138 mladunaca foka u jednom delu Temze. Naučnici su objavili fotografije mladunaca kako se izležavaju na jednoj od obala južno od Londona. Temza sada ima više od 125 vrsta ribe, uključujući, pazite – i dve vrste ajkula!
      
       Ponovo migrantska kriza
      
       – Sećate se kako je pre nekoliko godina (tačnije, 2015.) talas migranata/izbeglica sa Bliskog istoka i severa Afrike pohodio Evropu? Iako slike sa kolonama ljudi koji pešice idu ka Evropi više nisu glavna vest na svetskim medijima, situacija se nije smirila a, prema poslednjim podacima, novi talas migranata je na pomolu. Grčka je iz izbegličkog centra na ostrvu Lezbos prebacila 1400 ljudi kako bi delimično oslobodila prostor za priliv novih. Avgusta ove godine je više od sedam hiljada ljudi, mahom iz Sirije i Avganistana, stiglo na grčka ostrva i oni su nastavili put ka zapadnoj i severnoj Evropi. Od marta 2016, u jeku migrantske krize, nije zabeležen toliki broj pristiglih migranata u jednom mesecu. Novi talas migracije uzrokvan je delom i oštrijom politikom Turske koja je primila 3.6 miliona migranata (dva puta više od cele EU) ali koja sada proteruje one koji nemaju odgovarajuća dokumenta.
      
       Nastavlja se uspon tvrde desnice u Nemačkoj
      
       – U ovoj rubrici smo u prethodnim brojevima pisali o usponu tvrde (da ne kažemo – ekstremne) desnice u Nemačkoj. Ponovo pišemo o tome jer stvar vremenom sve više postaje ozbiljnija: desničarska Alternativa za Nemačku (AfD) ostvarila je veliki uspeh na regionalnim izborima u dve nemačke pokrajine. U Saksoniji, čiji je glavni grad Drezden koji su Saveznici u Drugom svetskom ratu gotovo sravnili sa zemljom, AfD je dobio 27.5 odsto glasova što je za 17.5 odsto više nego 2014. godine, stavljajući ovu partiju tik iza vladajuće stranke desnog centra CDU. U Brandenburgu, koji okružuje Berlin – simbol nemačkoj multikulturalizma – ali ne uključuje taj grad, AfD je udvostručio broj glasova u odnosu na 2014. godinu, sa 12.2 odsto na 23.5 odsto. Štaviše, ankete su prognozirale i veći uspeh AfD-a, nego je velika izlaznost (CDU i SDP) glasača uslovila da ne odnesu čistu pobedu. Međutim, poruke su sve više jasne: Nemačka ponovo korača u desno i to u tvrdu desnicu.
      
       Sramno sećanje na početak Drugog svetskog rata
      
       – „Fašisti budućnosti zvaće se antifašisti“, jednom prilikom je rekao Cerčil. On je tada mislio na Sovjete i njihovo nastojanje da istočnu Evropu i što veći deo sveta stave pod svoju gvozdenu šaku. Međutim, čini se da ovaj obrt u ulogama i ironija koju je Cerčil iskoristio tada žive i danas: u Poljskoj je 1. septembra obeležena 80. godišnjica od početka Drugog svetskog rata. Međutim, na skup nije pozvan predsednik Rusije, zemlje koja je položila 20 miliona žrtava, više nego bilo ko drugi, za slobodu u Drugom svetskom ratu, a jeste bio pozvan predsednik Nemačke koja je izazvala rat. Nemački predsednik Frank Valter Štajnmajer je izjavio da se „klanja žrtvama“ i posebno „poljskim žrtvama nemačke tiranije“. Sama ceremonija bila je više povod za kontroverze i neprijatnost, nego za dostojanstveno sećanje na katastrofalan rat u koji je zapad gurnuo svet pre 80 godina.
      
       Nema više vršenja nužde odmah pred let u kosmos
      
       – Jedna od najdugovekijih (i najčudnijih?) tradicija ruskih kosmonauta od nedavno je dovedena u pitanje! Godine 1961. Juri Gagarin se olaškao na zadnjem točku autobusa koji ga je doveo do letelice pred prvi let čoveka u kosmos. Od tada pa sve do danas postojala je tradicija ruskih kosmonauta da pred let, za sreću, izvrše malu nuždu na zadnjem toču autobusa koji ih vozi do letelice, dok bi žene kosmonauti donosile flašice napunjene mokraćom i polivale točak. Međutim, kompanija koja je dobila posao za izradu novih skafandera nije dobila instrukcije da je potrebno napraviti i otvor za mokraću već je čitav mehanizam unutar odela. Sada je pitanje šta dalje budući da je izbio spor između naučnog centra i proizvođača opreme. Malo je reći da će neko iz ovoga izaći k’o popišan...
      
       Nova ekološka katastrofa na pomolu: od „lošeg“ ka „veoma lošem“
      
       – Vlasti u Australiji su objavile novu petogodišnju prognozu za Veliki koralni greben koji se nalazi na severoistoku kontinenta i prostire se u širini od 1400 milja duž Kvinslenda. Nova procena stanja se razliku od prethodne po tome što je perspektiva koralnog grebena smanjena sa „loše“ na „veoma loše“. Glavni krivac za ovo jeste rast temperature vode. Covečanstvo je tako na pragu da izgubi još jedno čudo prirode.






















































































          Redakcija Pretplata Marketing Tekstovi tekst Iz starih brojeva Mali oglasi

Designed by Ivan Markovic - XENOX