SVEDOK Internet



Broj 1208.

Poseta
5863286

Rajhstag u Progresu?!

Mađarizacija ili - kako su nas odnarođavali?

„Zoranin zakon“ o prevozu putnika krši osnovno ljudsko pravo na rad

Javna prozivka, tajno „muljanje“

Od Karla Marksa do kapitalizma


          Redakcija Pretplata Marketing Tekstovi tekst Iz starih brojeva Mali oglasi

VIII šahovska olimpijada: Buenos Aires, 24. avgust - 19. septembra 1939.
Šah u senci Drugog svetskog rata
Piše: Ozren Nedeljković

       Osma, poslednja predratna šahovska olimpijada okupila je 27 ekipa, dakle znatno veći broj nego ikad ranije. Iz Evrope bilo je zastupljeno 15 zemalja, iz Amerike 11, a iz Azije jedna (Palestina). S obzirom na toliki broj zemalja učesnica, prvi put su uvedena predtakmičenja. Obrazovane su četiri grupe od kojih su tri imale po sedam ekipa, a jedna šest. U pobedničku grupu ušle su po četiri najuspešnije ekipe iz svake polufinalne grupe.
       Nisu, ipak, nastupile neke ekipe od kojih bi se, na osnovu ranijih olimpijskih rezultata, mogao da očekuje visok plasman. Nije sudelovala ekipa USA, koja je na prethodne četiri olimpijade osvajala Hamilton-Russellov pehar, niti Mađarska, koja je bila pobednik na prve dve olimpijade.
       Nisu došli ni Jugosloveni, zvanično zbog toga što „Evropi preti rat“, dok je stvarna pozadina otkaza bila loše finansijsko stanje Jugoslovenskog šahovskog saveza. Najtužniji bio je Kostić, koji je želeo da u Buenos Airesu obnovi svoja poznanstva iz 1913. godine. A Argentinci su mu pisali i javljali da ga očekuju.
       Dok je Kostić zahtevao da ide u Buenos Aires, a nije mu pružena mogućnost, kod dr Euwea bio je obrnut slučaj. Holanđani su svog velemajstora pozvali da krene i da igra na prvoj tabli, ali je on odbio da pođe sa svojom ekipom. U tim teškim vremenima nije hteo da ostavi svoju porodicu. Na olimpijadu su došli Aljehin i Capablanca, tako da je od Laskerovih naslednika nedostajao samo dr Euwe.
       Neočekivano za sve uputio je svoju ekipu Velikonemački šahovski savez (Grossdeutscher Schachbund), koji se ponovo upisao u FIDE. Unapred je bilo jasno da će ova ekipa odigrati značajniju ulogu nego na prve četiri olimpijade, jer je pojačana austrijskim igračima. Na prvu tablu stavljen je velemajstor Erich Elis- kases iz Innsbrucka u Tirolu, raniji austrijski a sada nemački šampion.
       Umesto ranije Cehoslovačke, nastupio je „Ceško-Moravski Protektorat“, bedna tvorevina hitlerovaca. Ipak se ekipa Ceha zalagala za svoju osakaćenu zemlju i osvojila je šesto mesto.
       Interesovanje javnosti za Osmu olimpijadu bilo je ogromno, kako u Argentini, tako i u celoj Južnoj Americi. Pojedinim kolima prisustvovalo je tri do pet hiljada lica. Toliku posetu je omogućila izvanredno velika i bogato ukrašena hala. Prihod od prodatih ulaznica daleko je nadmašio ono što je skupljano na prethodnim olim-pijadama. Publiku su privlačila takva imena kao što su Aljehin, Capablanca, Keres, dr Tartakower, Petrow, Eliskases, Stahlberg i drugi.
       Polufinale je dalo ovaj rezultat:
       Prva grupa: 1 — 2. Poljska i Ceško-Moravski Protektorat 1&đ, 3. Engleska 13đ, 4. Brazil 121, 5. Kanada 11, 6 — 7. Paragvaj i Peru 5 poena.
       Druga grupa: 1. Letonija 17đ, 2. Nemačka 16, 3. Cile 14, 4. Francuska 13đ, 5. Bugarska 10, 6. Urugvaj 7. Bolivija 4đ poena.
       Treća grupa: 1. Argentina 18, 2. Litvanija 16đ, 3 — 4. Holandija i Danska 13Č, 5. Island 13, 6. Irska 4J, 7. Ekvador 3đ- poena.
       Cetvrta grupa: 1. Švedska 14, 2. Estonija 13, 3. Palestina 11, 4. Kuba 10, 5. Norveška 8, 6. Gvatemala 4 poena.
       Za finalnu pobedničku grupu kvalifikovalo se ovih 16 ekipa: Poljska, Ceško-Moravski Protektorat, Engleska i Brazil (prva grupa); Letonija, Nemačka, Cile i Francuska (druga grupa): Argentina, Litvanija, Holandija i Danska (treća grupa); Švedska, Estonija, Palestina i Kuba (četvrta grupa).
       Od 11 ekipa koje se nisu kvalifikovale za finale, organizovan je utešni turnir za pehar predsednika Republike Argentine Ortiza. Rezultat ovog turnira:
       1 — 2. Island i Kanada 28, 3. Norveška 27, 4. Urugvaj 26, 5. Bugarska 25J, 6. Ekvador 21, 7 — 8. Gvatemala i Irska 15-đ, 9. Peru 14, 10. Bolivija 10, 11. Paragvaj ? poena.
       Ortizov pehar predat je Islandu kojem je pripalo prvo mesto po broju osvojenih meč-bodova. Islandska šahovska federacija i danas još čuva ovaj utešni trofej u svojim prostorijama u gradu Rejkjaviku.
       Koja će ekipa trijumfovati u finalnoj pobedničkoj grupi i domoći se Hamil- ton-Russellovog pehara? Aljehin je predvideo da će se glavna bitka voditi između reprezentacija Poljske i Argentine. Međutim, iako je u svojoj polufinalnoj grupi uzela tek drugo mesto, u finalu se kao opasan konkurent neočekivano pojavila Nemačka. Uticaja su imale i neke nuzokolnosti, a pre svega izbijanje drugog svetskog rata.
       Na dan 1. septembra 1939, upravo pred početak finala VIII olimpijade, hitlerovske trupe su napale Poljsku. Nekoliko dana kasnije su Engleska i Francuska objavile Nemačkoj rat. Događaji u Evropi imali su odjeka i na šahovsko ratište u Buenos Airesu. Engleska reprezentacija dobila je iz Londona nalog da se odmah vrati u domovinu, što je i učinila. Time se broj ekipa u finalu smanjio na 15.
       Zatim je sledila izjava kapitena ekipa Francuske, Poljske i Palestine da njihovi igrači odlučno odbijaju da se za šahovskom tablom susretnu sa Nemcima. Organizatore koji su uložili toliko truda i finansijskih sredstava da održe VIII turnir nacija, zahvatila je panika. Preduzete su sve moguće mere da se ipak sprovede finale. Olimpijski komitet je odredio da se susreti Nemačke sa Francuskom, Poljskom i Palestinom unesu u tabelu kao neodlučni 2 : 2.
       Raspoloženje evropskih igrača izmenilo se, naročito onih iz zaraćenih zemalja. Ponajviše su bili deprimirani Poljaci, kojima su stizale sve lošije vesti o stanju u domovini. Pod tom morom oni su olako izgubili mečeve protiv Švedske i Holandije.
       Rezultat finala Osme olimpijade: 1. Nemačka 36, 2. Poljska 35đ, 3. Estonija 33-đ, 4. Švedska 33, 5. Argentina 32đ, 6. Protektorat Ceška i Moravska 32, 7 — 8. Holandija i Letonija 31đ, 9. Palestina (Izrael) 26, 10. Francuska 24đ, 11 — 12. Cile i Litvanija 22, 13. Kuba 21đ, 14. Brazil 21, 15. Danska Đ1Đ poena.
       U poslednjem kolu trebalo je da se susretnu konkurenti za prvo mesto — Nemačka i Poljska. Poljaci su imali pola poena manje i trebala im je pobeda u meču da preteknu Nemce. Ali do tog derbi-susreta nije došlo zbog već ranije donete odluke Poljaka. Neodigrani meč je registrovan sa 2 : 2 i Nemci su definitivno zauzeli prvo mesto.
       Pobednički trofej, prelazni Hamilton-Russellov pehar nije nikad stigao u Nemačku, jer nije nikog bilo da ga odnese. Iz pobedničke ekipe zatražili su azil u Argentini prvo Austrijanci Erich Eliskases i profesor Albert Becker, a zatim im se pridružila trojica iz Reicha: Engels, Michel i Reinhardt.
       Ostala je u Argentini i kompletna poljska ekipa na čelu sa Najdorfom, zatim mnogi majstori iz drugih evropskih zemalja. Ne znajući kakav će biti razvoj dogadaja, švedski velemajstor Stahlberg je nekoliko godina proveo u Argentini iako njegovu zemlju nije zahvatio vihor rata. Pojedini olimpijci su prešli i u druge južno- američke zemlje, što je omogućilo da se i u njima obrazuje majstorski kadar i uz-digne kvalitet šaha.
       Od južnoameričkih država je na VIII olimpijadi samo Kuba mogla na čelo svoje ekipe da postavi tako čevenog velemajstora kao što je Capablanca. Slavni Kubanac je postigao na prvoj tabli poena iz 11 partija (77 odsto), a predvodnik francuske ekipe Aljehin 7,5 iz 10 (75 odsto).
       Aljehin i Capablanka izbegli su 1939. na turniru nacija u Buenos Airesu da se susretnu za šahovskim stolom. Ipak je njihovo prisustvo na areni podsećalo publiku na meč odigran u istom gradu 12 godina ranije.
       Za sudbinu zlatnog Hamilton-Russellovog pehara, koji nije predat Nemcima, dugo se nije ništa znalo. Pronosile su se vesti da je nestao. Da to nije tačno, pokazalo se 1950. godine kada ga je argentinska ekipa ponela na prvu posleratnu olimpijadu u Dubrovnik.
       Uporedo sa VIII olimpijadom održano je u Buenos Airesu VII žensko prvenstvo sveta. Nastupilo je 20 učesnica iz 18 zemalja. Vera Menčik je osvojila prvo mesto i po sedmi put postala šampionka sveta. Drugo mesto zauzela je Graf-Sti- venson sa 16, treće Carrasco de Budinich (Cile) sa 15đ, četvrto Rinder (Nemačka) sa 15, peto Karff (USA) sa 14 poena itd.

Učesnici:
       Nemačka: Eliskases, Michel, Engels, Becker, Reinchardt
       Poljska: Tartakower, Najdorf, Frydman,Regedzinski, Sulik.
       Estonija: Keres, Raud, Schmidt, Friedemann, Turn
       Švedska: Stahlberg, Lundin, Bergkvist, Danielsson, Ekenberg.
       Argentina: Grau, Piazzini, Bolbochan, Guimard, Pleci.
       ?ehoslova?ka:Cehoslovačka: Opočenski, Foltys, Pelikan, Skalička, Žita.
       Letonija: Petrow, Apscheneek, Feigin, Endzelins, Melngailis.
       Holandija: Scheltinga, Cortlever, Groot, Prins, Ronde.
       Palestina: Czerniak, Foerder, Winz, Kleins tein, Rauch.
       Francuska: Aljehin, Gromer, Kahn, Rometti, Dez.
       Kuba: Capablanca, Lopez, Aleman, Blanco, Planas.
       Cile: Castillo, Flores, Letelier, Salas, Romo.
       Litvanija: Mikenas, Vaitonis, Luckis, Tautvaissas, Andrasinunas.
       Brazilija: Trompowski, Silwa Rocha, W. Cruz, Mendes, O. Cruz.
       Danska: Enevoldsen, Poulsen, Christenserj,
       Sorensen, Larsen.
Mendel Mieczyslaw Najdorf
       Miguel Najdorf (???. Mendel Mieczyslaw Najdorf; ??????? ??????????, (15. ????? 1910. – ??????, 4. ???? 1997), Poljak, Jevrejin ostao je posle Olimpijade 1939. u Buenos Airesu zauvek u Argentini...Nije imao snage da se vrati u rodnu Poljsku jer je najveći deo njegove porodice pobijena u koncentracionim logorima.
       Pored brojnih turnira širom planete, „Veliki Migel“ igraj je i prijateljske partije sa Fidelom Kastrom, Nikitom Hruščovim, Šahom Irana, Vinstonom Cerčilom, Huanom Peronom, Ce Gevaroma.
       Više puta je boravio u Jugoslaviji, kao ihtač i kao sudija, a os naših šahista bio je u izuzetno prijateljskim odnosima sa Ljubomirom Ljubojevićem...
       Za vreme super turnira u Bugojnu imao sam retku čast i još veće zadovoljstvo da odigram dva brzopotezna meča sa slavnim Migelom. Nisam ršavo prolazio, ali me je za „revanš“ probudio u tri ujutro u sobi Motela Akvarijum, da bi „nekom novinaru pokazao“ kako igra veliki šampion.
       I, pokazao mi je!
       Vladan Dinić






















































































          Redakcija Pretplata Marketing Tekstovi tekst Iz starih brojeva Mali oglasi

Designed by Ivan Markovic - XENOX