SVEDOK Internet



Broj 1208.

Poseta
5875250

Rajhstag u Progresu?!

Mađarizacija ili - kako su nas odnarođavali?

„Zoranin zakon“ o prevozu putnika krši osnovno ljudsko pravo na rad

Javna prozivka, tajno „muljanje“

Od Karla Marksa do kapitalizma


          Redakcija Pretplata Marketing Tekstovi tekst Iz starih brojeva Mali oglasi

Ko je Kristalina Georgijeva, novi direktor Međunarodnog monetarnog fonda?
Od Karla Marksa do kapitalizma

       Izvršni odbor Međunarodnog monetarnog fonda, koji predstavlja 189 zemalja članica, izabrao je 25. septembra, Kristalinu Georgijevu, kao jedinog kandidata, za 12. generalnog direktora MMF-a. Njen mandat će trajati pet godina, a formalno je počeo od 1. oktobra 2019.
       Georgijeva nasleđuje Francuskinju Kristin Lagard koja odlazi na mesto predsednika Evropske centralne banke, prva je osoba iz istočne Evrope na čelu MMF-a od njegovog osnivanja. Bugarka je druga žena na čelu MMF-a, a do sada je Fondom rukovodilo pet Francuza, dvoje Šveđana i po jedan Belgijanac, Holanđanin, Nemac i Španac.
       Generalni direktor je šef operativnog osoblja MMF-a i predsedavajući Izvršnog odbora. Generalnom direktoru pomažu četiri zamenika generalnog direktora u radu Fonda, koji svoje članstvo opslužuje sa osobljem od oko 2.700 zaposlenih iz preko 150 zemalja.
       Fond čiju je palicu preuzela Georgijeva raspolaže sa kapitalom od 1,3 biliona (hiljadu milijardi) američkih dolara, što je 1,67 odsto svetskog BDP-a. Upisi nacionalnih kvota su centralni finansijski resurs MMF-a,koji čine 661 milijardu SAD dolara. Dva dodatna izvora za finansiranje, uključuju Novi aranžman za pozajmljivanje sa 253 milijarde SAD dolara i bilateralne ugovore o zaduživanju sa iznosom od 440 milijardi SAD dolara.
       Šta Kristalina Georgieva namerava da uradi u svom mandatu, delom je istakla u izjavi datoj septembra ovde godine: „MMF je jedinstvena institucija sa velikom istorijom i osobljem vrhunske klase. Dolazim kao čvrst vernik u svoj mandat, da međunarodnom saradnjom obezbedimo stabilnost globalnog ekonomskog i finansijskog sistema. Zaista, po mom mišljenju, uloga Fonda nikada nije bila važnija.
       Velika je odgovornost biti na čelu MMF-a u vreme kada globalni ekonomski rast i dalje razočara, trgovinske tenzije postoje, a dug je na istorijski visokim nivoima. Kao što sam napomenula u svojoj izjavi Izvršnom odboru, naš neposredni prioritet je da pomognemo zemljama da smanje rizik od krize i da budu spremne da se izbore sa padovima. Ipak, ne bi trebalo da zaboravimo naš dugoročni cilj - podržati zdrave monetarne, fiskalne i strukturalne politike za izgradnju jačih ekonomija i poboljšanje života ljudi.
       Za našu spremnost da delujemo, očuvanje finansijske snage Fonda je od suštinskog značaja, pa tako i jačanje njegovih napora za nadzor i razvoj kapaciteta. Radeći sa svojim timom, moj cilj je da dodatno ojačam Fond čineći ga još perspektivnijim i pažljivijim prema potrebama naših članova.“
      
       Biografija: Život u međunarodnim organizacijama
      
       Mnogi su bili iznenađeni činjenicom da je neko iz Bugarske imenovan na čelo ove velike međunarodne organizacije. Nameće se pitanje – ko je Kristalina Georgijeva?
       Georgijeva je političar desnog centra koja je odrastala u Bugarskoj tokom komunizma, a svoju reputaciju je izgradila u Svetskoj banci. Ćerka je građevinskog inženjera a studirala je političku ekonomiju i sociologiju na Institutu za političke nauke „Karl Marks“ u Sofiji. Po završetku studija 1976. godine dobila je stipendiju Britanskog kulturnog centra za studije na Ekonomskom fakultetu u Londonu, gde se prvi put susrela sa kapitalizmom. Poznata je kao direktna osoba, promoterka polne ravnopravnosti i borbe protiv klimatskih promena.
       Georgijeva je bila je izvršni direktor Svetske banke od januara 2017. godine Od 2010. godine bila je u Evropskoj komisiji, služila je kao komesar za međunarodnu saradnju, humanitarnu pomoć i krizne situacije, a zatim je radila kao potpredsednik za budžet i ljudske resurse.
       Georgijeva ima doktorat ekonomskih nauka (sa tezom o zaštiti životne sredine i ekonomskom rastu u SAD) i magistrirala je iz političke ekonomije i sociologije na Univerzitetu za nacionalnu i svetsku ekonomiju u Bugarskoj, gde je i predavala od 1977. do 1991. godine.
       Tokom osamdesetih bila je na postdiplomskim studijama u Londonskoj školi ekonomije i Masačusetskom institutu za tehnologiju, a u karijeri je napisala preko 100 akademskih radova i udžbenik iz mikroekonomije. Georgijeva je, između ostalog, po pozivu držala predavanja o razvojnim temama na MIT-u u SAD, Tsinhua univerzitetu u Kini, Jejlu, Harvardu, Londonskoj školi ekonomije, itd.
       U Srbiji, Georgijeva je prvi put značajnije došla u žižu javnosti kada je 2016. godine učestvovala u trci za generalnog sekretara Ujedinjenih nacija (gde joj je jedan od protivkandidata bio i srpski predstavnik Vuk Jeremić), da bi na kraju to mesto pripalo Portugalcu Antoniju Guterešu. Ipak, njen angažman u vezi sa Srbijom datira dve godine ranije, pošto je kao visoki evropski funkcioner 2014. godine bila zadužena za upravljanje pomoći Srbiji zahvaćenoj velikim poplavama, kao i u pomoći Beogradu da pripremi apel za dobijanje milijardu evra strane pomoći.
       Ove godine, Georgijeva je nakratko preuzela i upravljanje Svetskom bankom, od 1. februara do 8. aprila, kada je dotadašnji predsednik te institucije podneo ostavku, a pre nego što je američki predsednik Donald Tramp na tu funkciju imenovao Davida Malpasa, funkcionera američkog ministarstva finansija.
      
       Izabranik Francuske i kandidat Evropske unije
      
       Evropske vlade odlučile su početkom avgusta ove godine da Georgijeva, bude njihov kandidat za novog direktora MMF-a, najvažnije svetske finansijke institucije, što je određeno iznenađenje. Nju je Evropska unija kandidovala, kao kompromisnog kandidata, posle sukobljenih mišljenja oko drugih kandidata i više krugova glasanja. Naime, ona je posle 12-časovne debate, u drugom krugu glasanja pobedila Holanđanina Jeruna Dajselbluma, pošto su se tri kandidata povukla iz trke.
       Ipak, u glasanju nije ispoštovan uslov da ona dobije 55 odsto glasova vlada 28 država EU, koje zajedno imaju udeo od najmanje 65 odsto u njenom ukupnom stanovništvu.
       Pošto Georgijeva ima 66 godina njena kandidatura i izbor, da direktor prvi put bude osoba koja nije iz jedne od tradicionalnih zapadnih zemalja, primorala je MMF na promenu pravila, koja zahtevaju da direktor u trenutku preuzimanja dužnosti ima manje od 65 godina, i da na toj funkciji ne može da budu posle 70. rođendana. Na taj način su se pravila MMF-a uskladila sa propisima Svetske banke, koja nema starosnu granicu za direktorske pozicije.
       Da bi povećali izglede što većem broju kandidata, Francuzi su najviše sugerirali da se ukloni starosno ograničenje, što je bilo potrebno u slučaju Georgijeve. Prema neslužbenim informacijama, ona je upravo i prvi izbor Francuske, koja je smatrala da bi Evropljani trebali biti jedinstveni oko svog kandidata, jer je postoji i mogućnost da se ustaljena pravila kadriranja izmene. Francuska je smatrala da bi čelnu poziciju MMF-a trebalo da zadrži žena, a Georgijevoj je dodatna prednost bila i to što dolazi iz istočnoevropske zemlje.
      
       Velika lista izazova za novog direktora MMF
      
       Koliko će dinamična i borbena Georgijeva, koja važi za odličnog pregovarača sa dugogodišnjim radnim iskustvom, uspeti da se izbori sa dosadašnjim lošim imidžom MMF-a ostaje da se vidi. Poznata je po širokom poznavanju privrednih i finansijskih problema, posebno zemalja u raztvoju. Posao će joj biti dodatno otežan zbog tvrdog stava Amerike i protivljenja bilo kakvim sušinskim reformama, koje bi ugrozile njenu vodeću poziciju u svetskoj ekonomiji i finansijama.
       Ona preuzima vodeću funkciju u MMF-u u vreme kada se svetska privreda usporava, a dve najveće ekonomije, SAD i Kina, učestvuju u eskalirajućem trgovinskom ratu, dok dugovi zemalja dostižu istorijski visok nivo. Rast američkog BDP-a u prvom tromjesečju ove godine iznosio je 2,1 odsto, što je sporije nego što se očekivalo, a Federalne rezerve smanjile su kamatnu stopu za 0,25 odsto, prvi put nakon 11 godina.
       Osim ovih ekonomskih problema, Georgijeva će se morati suočiti i sa time što su se SAD, koji ima najveće glasačko pravo u Izvršnom odboru MMF-a, povukle iz niza multilateralnih sporazuma, kao i sa rizicima u brzorastućim ekonomijama, poput Argentine koja je prošle godine od Fonda dobila rekordnu finansijsku pomoć od 57 milijardi američkih dolara.
      
       MMF-u preti ostanak bez para?
      
       Mnoge zemlje članice strahuju da će Fondu ponestati sredstava kada nastupi sledeća finansijska kriza. SAD su odbile da povećaju njegov kapital, povećanjem nacionalnih kvota zemalja članica, Argentini preti bankrot, a zemlje koje su duboko zadužene u MMF-u, poput Pakistana i Ukrajine, redovno uzrokuju probleme.
       Novi generalni direktor MMF Georgijeva, poručila je da vlade moraju da povećaju javne investicije ili da sprovedu strukturne promene kako bi podstakle rast pre nego ekonomski uslovi dodatno oslabe. „Globalna ekonomija nastavlja da razočarava. Nepredvidivost trgovinskih sporova, volatilnost kretanja cena kapitala, Bregzit, sukobi i prirodne katastrofe, mogu izazvati velike ekonomske poremećaje“, ocenila je Georgijeva u intervjuu za „Volstrit Džornal“. Kao primere opasnih nestabilnosti koje prete svetu, navela je nedavni napad na saudijska naftna postrojenja i skok cena nafte koji je nastupio nakon toga.
       Govoreći o svom prethodniku na poziciji direktora MMF-a, Georgijeva je izjavila da bi Kristin Lagard u trenutku „kada sunce sija obično rekla da je trenutak da popravimo krov“. „Ja dolazim u trenutku kada ima oblaka i povremenih kiša i moja poruka je da više ne postoji mogućnost za odlaganje popravke krova“, poručila je Georgijeva, koja je stupila na čelnu poziciju u toj međunarodnoj instituciji.
      
       Nejednakost, korupcija i klima u fokusu
      
       Georgijeva je dodala i da će se pod njenim vođstvom MMF više fokusirati na pitanja nejednakosti, korupcije i klime, kao i na efekte brzih tehnoloških promena. Cilj joj je da dalje ojačava Fond, putem njegovog intenzivnijeg usmeravanja ka budućnosti i prilagođavanja potrebama zemalja članica.
       Novi direktor MMF-a poručila je zavađenim zemljama da zaborave svoje nesuglasice i pripreme jedinstven odgovor na najozbiljniju pretnju globalnoj ekonomiji još od vremena finansijske krize koja se dogodila pre jedne decenije. U prvom zvaničnom obraćanju otkako je na čelu Fonda, Georgijeva je ukazala da je svet suočen sa sinhronizovanim usporavanjem rasta, zbog čega je neophodan sinhronizovani odgovor, preneo je britanski „Gardijan“.
      
       Očekuje se sporiji rast ekonomije u devet od deset zemalja u svetu
      
       Georgijeva je, uoči godišnjeg zasedanja MMF-a i Svetske banke sredinom oktobra u Vašingtonu rekla da ekonomisti Fonda očekuju sporiji rast u gotovo 90 odsto zemalja sveta u ovoj godini.
       „Dok raste potreba za međunarodnom saradnjom, volja za uključivanjem u tu saradnju je sve manja“, ocenila je Georgijeva. Ona je rekla da je pribegavanje centralnih banaka niskim kamatnim stopama, u nastojanju da se podstakne privredna aktivnost, dovelo do nagomilavanja korporativnog duga, zbog čega postoji rizik od neizmirivanja duga u visini od čak 19.000 milijardi dolara u slučaju velike ekonomske krize.
       „Globalna ekonomija je sada suočena sa sinhronizovanim usporavanjem. Ovo sveobuhvatno usporavanje znači da će rast ove godine pasti na najnižu stopu od početka decenije. Globalne perspektive su pomračene zbog niza problema poput trgovinskih sporova, geopolitičkih tenzija i Bregzita“, smatra novi direktor MMF.
       Georgijeva je istakla da je globalna trgovina gotovo došla do zastoja i da svi gube u trgovinskom ratu, aludirajući na spor SAD i Kine. Trgovinski sukobi bi, prema njenoj oceni, mogli da smanje svetski BDP za oko 700 milijardi dolara do 2020. godine.

MMF upozorava: Sledi najsporiji rast svetske ekonomije od krize 2008.
       MMF je u polugodišnjem Izveštaju o perspektivama svetske ekonomije, objavljenom pred početak jesenjeg zasedanja MMF-a i Svetske banke u Vašingtonu, upozorio da će svetska privreda zabeležiti ove godine najniži rast od finansijske krize 2008. godine, a američko-kineski trgovinski rat gurnuo je globalnu ekonomiju u „nesigurnu” situaciju.
       MMF je snizio prognozu globalnog privrednog rasta (3,8 odsto u 2017.godine, 3,3 odsto proletos) na samo tri odsto. To je, inače, najniža stopa rasta od globalne recesije 2008. Obaranje prognoze globalnog privrednog rasta „uglavnom je zbog činjenice da su carine narasle i da koštaju globalnu ekonomiju”, navodi se u izveštaju MMF-a.
       Istovremeno, najveće svetske ekonomije - Kina, SAD, evrozona i Japan - u sledećih pet godina neće iskazati poboljšanje privrednog rasta, procenjuje MMF.
Hoće li MMF napustiti „politiku uslovljavanja“?
       Procedura za izbor direktora MMF-a, sa potrebnim uslovima za kandidate lepo je sročena (sadrži profil kandidata, sastavljanje užeg izbora, odabir uspešnog kandidata), ali su u praksi stvari stojale drugačije. Pojedini izabrani direktori MMF-a bili su prosečnog stručnog profila i politički miljenici pojedinih najuticajnijih krugova i zemalja, na početku mandata dosta su obećavali, ali vrlo brzo su se uklopili u standardne klišee koji postoje u ovoj instituciji, i nastavljali da sprovode rigidne mere i politiku „uslovljavanja” koje se nameću zaduženim zemljama, vodeći ih dalje u ekonomsko propadanje. Da li će Georgijeva uspeti da izbegne ovu zamku i da se izbori za “novu politiku” MMF-a videće se uskoro.
       Ali, šefovi MMF-a ne mogu da izbegnu svoju odgovornost i oštre kritike upućene ovoj instituciji, koja dugi niz godina nameće zaduženim zemljama istu restriktivnu ekonomsku politiku uništavanja njihovih privreda. Najdrastičniji primer neuspeha politike MMF-a je Afrika, gde milioni ljudi decenijama umiru od gladi i pored finansijske pomoći, upravo zbog njegovih oštrih mera koje su u interesu svetskih banaka, a ne naroda u Africi.
       Pošto se dramatična situacija počela da razvija u krizu globalnih razmera, MMF je, u poslednje vreme, napravio promenu. Više nije striktno nametao svoje uslove i mere, već su vlade država koje traže kredite same predlagale mere, a MMF ih je samo prihvatao ili ne. Na taj način, MMF prebacuje odgovornost na vlade zemalja kojima daje kredite i, praktično, tim vladama upravlja. Naravno da ova formalna promena procedure nije pomogla zemljama Afrike da reše svoju dramatičnu ekonomsku situaciju, a ni ostalim zemljama članicama koje su pale pod uticaj MMF-a.






















































































          Redakcija Pretplata Marketing Tekstovi tekst Iz starih brojeva Mali oglasi

Designed by Ivan Markovic - XENOX