SVEDOK Internet



Broj 1208.

Poseta
5875213

Rajhstag u Progresu?!

Mađarizacija ili - kako su nas odnarođavali?

„Zoranin zakon“ o prevozu putnika krši osnovno ljudsko pravo na rad

Javna prozivka, tajno „muljanje“

Od Karla Marksa do kapitalizma


          Redakcija Pretplata Marketing Tekstovi tekst Iz starih brojeva Mali oglasi

Bregzit –poslednji čin - Britanski izlazak iz EU (ne)izvestan, opozicija u problemu
I dil i izlazak bez dila…
Piše: Milan Dinić - London

       Britanija je na rasksnici. Posle neuspeha vlade da na vanrednoj sednici parlamenta 19. oktoba dobije podršku za novi sporazum koji je na jedvite jade ugovoren s Briselom, sada je pažnja usmerena na 31. oktobar za koji nije sigurno da li će biti dan izlaska iz EU ili ne. Sada je lopta gotovo potpuno u dvorištu Londona ali tamo izgleda niko nema dovoljnu većinu.
       Sledi još jedan mini-maraton u trci koja traje od 23. juna 2016. kada su Britanci glasali za izlazak, a od koje su svi više umorni i koja je presela svima, bilo da su za ili protiv EU.
       U susret 19. oktobru britanski politički zavničnici haotično su špartali između Brisela i Londona, pokušavajući da postognu novi sporazum sa Evropskom unijom o izlasku Ujedinjenog Kraljevstva iz članstva.
       Zašto ovaj datum?
       Po dolasku Borisa Džonsona na vlast u Britaniji je postalo jasno da su tvrdokorni Bregzitaši preuzeli kormilo i da vode zemlju u „tvrdi Bregzit“, odnosno, izlazak bez sporazuma sa Evropskom unijom. To je bio povod poslanicima sa raznih strana, pre svega iz opozicije ali i pojedinaca iz krugova vladajućih Konzervativaca, da podrže takozvani „Benov zakon“ koji je predložio poslanik Hilari Ben, a po kome je vlada bila dužna, ako do 19. oktobra ne postinge sporazum sa Briselom i ako ga britanski parlament ne usvoji, da mora da zatraži pomeranje izlaska Britanije iz EU sa 31. oktoba na neki drugi datum. Vlada se oštro protivila ali evidentno nije imala većinu i Benov zakon je usvojen.
       Zbog ovoga je u suret 19. oktobru sledila maratonska trka na liniji Brisel – London, gde su obe strane pokušavale da postignu sporazum. Niko nije očekivao da do sporazuma dođe, posebno nakon oštrih izjava britanskog premijera Džonsona i najviših članova njegovog kabineta prema Evropskoj uniji.
       Ipak, izgleda da se taj „bezobrazan“ pristup Britanaca isplatio – kao što su mnogi u tvdim Bregzit krugovima govorili: „Ako želiš dobar dil, moraš da budeš spreman da napustiš pregovore ako stvari ne odgovaraju“ glasi poruka koja se već godinama čuje iz tvrđih krugova britanske politike.
       Iako niko nije očekivao, Džonson je uspeo da postigne novi sporazum. I ovog puta, kao i ranije sa sporazumom koji je postigla Tereza Mej, najspornija tačka je bila Severna Irska. EU je želela da je zadrži pod svojom jurizdikcijom (pre svega zbog insistiranja Irske i radi očuvanja mirovnog procesa na ostrvu, kako ne bi došlo do tvrde granice koja bi izazvala nove sukobe), dok je London to video kao kršenje suvereniteta.
       Naravno, kako to obično biva u politici: ono što nije bilo optošteno ni za milimetar Terezi Mej koja je viđena kao popustljiva prema Briselu, dozvoljeno je u metrima Džonsonu koji je viđen kao tvrdi Bregzitovac. Novi sporazum se razlikuje od starog po tome što, umesto da budu pozadinske carine na robu koja iz EU ulazi u Severnu Irsku, one će postojati za robu koja dolazi iz Britanije u Severnu Irsku. Dogovoreno je da Severna Irska u naredne četiri godine bude deo jedinstvene EU carinske zone, a da posle četiri godine, prostom većinom, parlament te teritorije ima pravo da odluči gde želi da bude. Defakto, Džonson je ovim predao deo suvereniteta nad Severnom Irskom Evropskoj uniji, ali njegov imidž tvrdokornog Bregzitaša daje mu prostor u javnosti za tako nešto.
       Međutim, predlog nisu podržali poslanici severnoirskog DUP-a, koji sa deset mandata predstavljaju važnu podršku manjinskoj vladi u Londonu.
       Konačno je došao 19. oktobar. Dan kada je trebalo da se glasa da li će Parlament prihvatiti sporazum ili ne?!
       Razlika između ovog glasanja i tri ranija glasanja na kojima je poražen predlog Tereze Mej jeste u tome što Džonson i njegov Kabinet ne strahuju od toga da im sporazum ne prođe, jer se sami zalažu za izlazak i po cenu da sporazuma nema.
       Zapravo, Bregzitovci koje predvodi Džonson uspeli su da naprave sebi dobitnu situaciju, ma kakav da je ishod: da im je predlog prošao, bili bi heroji jer bi uspeli da Britanija sporazumno napusti EU što je svima u interesu; da im nije prošao predlog, to vodi direktno ispadanju iz EU 31. oktobra, za šta se takođe zalažu ljudi iz Džonsonovog kruga. Sa druge strane, opozicija izdeljena na nekoliko frakcija, stavljena je u poziciju da stalno nešto odbacuje, a budući da nije u stanju međusobno da dogovori jedan predlog, u javnosti proizilazi da opozicija i parlament stalno nešto koče.
       Međutim, ni 19. oktobra nije bilo glasanja – zato što je jedan konzervativni poslanik, Oliver Letvin, predložio zakon po kome se vlada obavezuje da ne može da primeni sporazum o izlasku iz EU (koji je ispregovarao Džonson, a u slučaju da je prošao na parlamentu) bez prethodne rasprave u Donjem domu i mogućnosti da u toj raspravi bude izmenjen.
       U prevodu, ovim predlogom Parlament daje sebi pravo da izmeni sporazum koji Džonson donosi, uključujući i mogućnost da zahteva da se javnost na referendumu izjasni o sporazumu, što je nešto čemu se Bregzitaši protive.
       Velike zemlje su velike pre svega po tome što imaju ustaljene instiutcionalne procedure koje poštuju, čak i kada im to nanosi ekonomsku pa i politčku štetu. Bregzit je, čini se, dobar primer toga. Ali, u britanskom sistemu, kada je o zakonima reč, glavnu ulogu ima predsedavajući koji odlučuje redosled po kome će se raspravlati o aktima.
       Džon Berkov, koji je pre mesta Spikera (predsedavajućeg) bio konzervativni poslanik, a koga su bivše stranačke kolege optužile da navija za anti-Bregzitaše u paralmentu, je taj koji određuje kada će se o čemu pričati. Kako se očekivalo, Berkov je prvo na glasanje stavo predlog Olivera Letvina, pa tek onda predlog vlade.
       Cim je to saopšteno bilo je jasno da će vlada odustati od glasanja o sporazumu, jer nije želela da rizikuje da bude usvojen sporazum koji će parlament moći da menja (i to, kako se očekivalo, da ga omekša ili čak uslovi novim referendumom). Očekivano, uz podršku opozicije i dela poslanika, Letvinov zakon je prošao.
       Šta dalje?
       Pošto je vlada povukla predlog sporazuma sa EU, Boris Džonson je, u skladu sa Benobim zakonom, poslao pismo Briselu u kome moli da se izlazak iz Evropske unije pomeri sa 31. oktobra za kasnije.
       Ipak, Džonson je još ranije najavio da, iako će poslati pismo (što je i učinio), da ne želi da se pregovori nastave i da neće uopšte više razgovarati.
       Sada je na Briselu da se izjasni šta želi, odnosno, na Berlinu i Parizu koji vode glavnu reč. A na tim adresama odavno postoji prezasićenost od bavljenja Bregzitom (što, ironično, ide više na ruku tvrdokornim Bregzitašima koji kažu – „samo nas pustite da idemo“).
       U preostalim danima oktobra sledi nova maratonska trka – da li će Džonson uspeti da pridobije većinu u parlamentu za sporazum i da garantuje da on neće biti menjan, ili će Brisel popustiti (i učiniti novu, treću po redu, uslugu onima koji su za ostanak u Uniji) i ponovo pomeriti datum.
       Kakav god ishod da bude, čini se da su ovog puta opozicija i poslanici vladajućih konzervativaca u većem problemu nego krug bregzitaša oko Džonsona. Jer, Džonson je uspeo da ugovori dil sa EU i to u poslednjem času kada su svi mislili da je gotovo nemoguće, a opozicija se nadala da to iskoristi da svali svu krivicu na njega. Sada je Džonson ponudio oba: i dil i izlazak bez dila. Na parlamentu je da odluči.
       A tu, zapravo – leži suština problema. U britanskom parlamentu nijedna opcija u vezi sa Bregzitom nema većinu. Džonson zato insistira na novim izborima, ali je opozicija rekla da taj predlog neće podržati (a u tom stavu su jo se pridružili i neki poslanici vlasti) sve dok ne bude jasno šta će biti s Bregzitom. I tako, začarani krug se nastavlja... Sve dok neko ne preseče.






















































































          Redakcija Pretplata Marketing Tekstovi tekst Iz starih brojeva Mali oglasi

Designed by Ivan Markovic - XENOX